Aneladgam je nekada bila dete.dete u pravom smislu te male a tako velike reci.Deo zivota kojeg se samo retki i veoma srecni ljudi secaju,samog pojma te reci i onoga shto su doziveli.Ostali to znaju po tudjim pricama i slikama,al nikad po sebi.Kad kazesh da si imao srecno detinjstvo…na shta si tacno mislio?Cega se secash iz tog svog srecnog detinjstva?Mozda su srecni oni ljudi koji se toga ne secaju.onda ne mogu da osudjuju sadashnjost na osnovu proshlosti jer je nikad nisu upoznali…jednostavno lakshe prihvataju ideju da je neshto loshe od onih koji su srecu doziveli.Ali pitanje vodi do drugog pitanja I tako do besvesti.I mozemo mi sada da raspravljamo o cinjenici da oni koji su doziveli srecu su srecni u tuznim danima jer su nekada bar na tren bili srecni ali kao shto rekoh,pitanje vodi do sledeceg pitanja.Do pitanja al nikako do odgovora. Tako je mala Aneladgam zivela zivot u kome je mogla da bira da li ce se necega secati ili nece.Dobila je mozda jedan od najvecih darova koji zivot moze da podari. Fotografije koje je vredelo zadrzati birala je u svojoj memoriji I kao slicice ih lepila u album.Mogla je da ih dotakne I pri spajanju njenih krhkih prstica sa maznom podlogom pod kozu su joj ulazila secanja…secanja koja je slucajno zaboravila.Opterećena tim preteshkim samarom za njena mala dečja ledja,vremenom je naucila koje su slike bile vredne čuvanja.Jer roditelji su bar u vezi jedne stvari bili neizmerno u pravu iako toga možda nesvesni.Recenica “niko se nije rodio naucen” je izgovorena previše puta da bi se na nju čak I obratila pažnja.Ali ipak, u pet reči stala je cela teorija čovekovog postojanja.I iako ja nisam dovoljno kompetentna da o tome govorim verujem da je odgovor onoga shto naucnici govore I istrazuju sakriveno baš tu. Zamisli da ti zivot zavisi od jedne recenice.Da li mislish da si sada sposoban da tu recenicu nadjesh,procitash I izgovorish?Ako mislish da mozesh onda se zapitaj shta si pre godinu dana mislio o sebi?Jel ostalo isto?Možesh li mi reci da tetovazu koju stavish na telo ni u jednom trenutku ne pomishljash da mozda nije trebala da bude tu I da sada zelish da je skinesh?Verovatno je tacno da sitnice cine celinu nasheg zivota.ali ko je od nas u stanju da u moru nemira nadje sledecu pazlu?da li se nekad zapitate “shta da je…”ustvari,pitanje “shta da je” moze da se postavi svuda,ukoliko u neshto ili nekoga nemate poverenja.Paranoja?javlja se samo kao rezultat nesigurnosti.Nesigurnost? Pre par godina nisam znala da ta reč postoji u rečniku.Pobogu nisam znala ni da postoji predmet koji nosi to me.Mislila sam da su ljudi nalik mojim roditeljima.Valjda mi je tada odgovaralo da ljude koje vidim oko sebe uporedjujem sa ljudima koji su mi najbliži I koje poznajem najbolje.A onda,jedan po jedan, ljudi su počeli da mi dokazuju suprotnoCovek svoju sudbinu sam kroji bez icije pomoci.Oko njega sve su samo izgovori.i na kraju svih ovih postavljenih pitanja sve se vrti oko onog glavnog.Da li postoji neko ko drzi konce u svojim klimavim rukama,I pre nas reshava da li cemo I koju cemo nogu kuda pomeriti,gde ce nas put voditi?Da li mi biramo koga cemo veceras videti ili je neko drugi to već odlucio umesto mene ili vas? U svakom slucaju,pomocu nekoga ili bez njega,odlucila sam da u mom zivotu nema vishe mesta za brigu oko toga da li sam od mame dobila najvecu lizalicu ili cokoladicu.Za mene sada postoje reci kao shto su smisao I zivot,I planiram da ga odigram najjace I najbolje shto mogu.U ovoj igri je vazno I pobediti a ne samo igrati.Ja od danas nisam vishe dete.