Kad sam bila mala baba me je ucila da pravim srpsku kafu. I, moram se pohvaliti, bila sam zaista dobra spremacica kafe. Tacno sam znala koliko secera, koliko kafe, koliko vode, sve kako treba. Medjutim, godine su prolazile a ja sam kafu prestala da kuvam i dosla do trenutka kad sam morala da se suocim sa dosta velikim problemom: Zaboravila sam da pravim kafu! Mislim da ste svi upoznati sa cinjenicom koliko je bitno u Srbiji da jedna devojka zna da spreim tursku kafu. Ne samo da se na tome zasniva svako devojacko okupljanje, nego je to osnova kuvanja. A kod nas jos uvek vazi da mora da se zna da se kuva. U trenutku kad sam shvatila da moram opet da ucim, bilo je naravno vec kasno... Roditelij mog bivseg decka su me vec cudno gledali kad sam shvatila sta sam rekla. Sad kad razmislim mozda je i to bio jedan od razloga raskidanja :))) Jedna majka sigurno ne zeli svom sinu zenu koja ne moze ni kafu da spremi :) U svakom slucaju, nakon tog nezgodnog dogadjaja ja sam odlucila da napokon obnovim znanje kuvanja kafe. Posle bezbroj pokusaja, ne da je kuvanje kafe komplikovano...al znate vec kako to ide...uspela sam da nadjem opet pravu meru za svakoga, i soljicu i kasicicu i dzezvicu. Sve je postalo potaman. I moram priznati da mi je veliki kamen sa srca pao. Medjutim, da je se sve na tome zavrsilo ne bih vam ovo pisala jer ne bi bilo nimalo interesantno. Nakon sto sam usavrsila svoje kuvanje turske kafe, preselila sam se u Grcku. Upoznala sam divnog decka, zaljubila se, i krenula u upoznavanje porodice. Moja prva greska je bila spominjanje turske umesto grcke kafe, mozete samo zamisliti koliko grci mogu biti osetljivi na to, da stvar bude jos gora bilo je jos gresaka. Kako sam htela da se iskupim za moj ispad oko tursko-srpsko-grcke kafe, skocila sam na svoje noge lagane, zasukla rukave i svecano rekla da cu im napraviti nikad bolju kafu...Sta li me je teralo da to uradim ni sam djavo ne zna, al neki djavo je sigurno bio... Elem, ja skocih, ukljucih ringlu i stavih dzezvu. Kako sam to uradila uvazena majka mog tadasnjeg decka isto tako skoci na svoje ne tako lagane noge, zasuce rukave, pogleda me popreka i odmah doda kafu u vodu koja jos nije ni provrila. A ja, opet onaj djavo mi nije dao mira, pogledam je u cudu i prospem sadrzaj iz dzezve i krenem sve nanovo. Ah, to je tek bila greska... Nikad, ali nikad se ne treba kaciti sa mamama grkinjama, cak ni kad je vasa kafa ili dzezva u pitanju...A jos gore je ako joj kazete kako cete joj objasniti kako se pravi prava kafa. Verujem da sad vec mozete da zamislite u scenu u kakvu sam samu sebe uterala, da zlo bude vece, kafa je iskipala, rusvaj sam napravila za tren oka, sebe opekla i dragoj mami malo kafe na suknju kanula. Iz svega ovoga zakljucak koji sam uspela da izvucem, sledeci put cu dobro prevreteti jezikom (i sedam puta ako treba) pre nego sto cu izreci: Jeste li za jednu kaficu? :)))