Oduvek je bilo, sve svoje sa sobom nosi. Ko ciganin cergar, natovaris na mazgu, rasporedis po bisagama i put pod noge. Kad u daljini spazis vatricu neku, posednes, ogrejes dlanove, al tovar ne ispustas iz vida.To sto cuvas po okrpljenim, izandjalim torbana nikome nije vazno do tebi. Kora hleba, pokvareni nemacki sat, perle od semenki, pohabani sanovnik, ofucane tarot karte i nesto sto lici na kuglu za proricanje. E, ta kula, je kljucna za svakog cergara. Bez nje, nisi nista, tvoja dusa nema smirista, bez nje godine i dani ostanu bez obelezja. Gladis je dlanovima, ugrejanim od vatre, tepas joj i sapuces reci samo tebi znane. A ona se ko pohotna zena otvara, uvija i prede. Pohranila je sve tvoje tajne i ne samo tvoje. Tajne ovog prevarenog sveta, tajne da zivot nije samo jedan i da se vremenski portali otvaraju samo pred kisu. Da zmija ne ujeda, ludak ne napada, da crna nije crna, da bela nije bela. Djavolja rabota, uvijena ko marama, grudi obnazene, gola stopala.Tu u kugli, zarobljen je beli konj iz snova, i ona sto je netragom nestala, i sareni staklici iz tajne fijoke i pas nem ko riba...Otvarace ti vrata, neotvorena, postavljati trpeze i tociti vino. Ljubices neljubljene, ukrotiti neukrocene.Sve dok je ne poklopis kasmirskom maramom. Huk ce da utihne, boje da se razliju. Strpaj je na vreme u bisag. Popenji se na ragu i put pod noge.A tamo, hiljadu puteva. QUESTA PER MILLE STRADE.