До овог италијанског назива за, иначе у напим крајевима мало познати зачин шафран, сам дошао на рецепту са кутије Barilla шпагета. Иако је по звучности одмах јасно да је у питању шафран, ја сам помоћ ипак тражио у речнику и на интернету. Оно што ме је збунило је слика тањира пуног овог зачина на кутији шпагета, а видећете и зашто. Овај зачин се користи у врло малим количинама. За производњу 1 kg шафрана је потребно око 150000 цветова ове биљке Користи се само тучак, док се код мањег квалитета користе и жути прашници који и не дају никакав укус. У кулинарству се углавном користи као зачин уз пиринач, рибу па чак и у посластичарству... Ставља се у млаку воду да отпусти боју а затим додаје јелима... Има карактеристичан мирис који подсећа на мирис јода, а јелима даје помало опор укус и наравно главну карактеристику – жуту боју. Етимолошко порекло речи је од арапског az-za'fran што значи «постати жут». А географско порекло - Грчка, тачније Крит, мада га данас има и у Азији и Европи. Чак су и Сумерци пре 5000 година знали за њега. Ја га користим за рижото Миланезе или за рижото са морским плодовима.;) А да је мало познат у нашим крајевима ме је подсетила и касирка у Родићу која је, када је требало да кесицу зачина провуче кроз касу, упитала: Па ова кесица као и да нема ништа у себи, јел то тако треба да буде??? :))))