Ево користим прилику да укратко опишем како је било на тестирању за посао. На слици су пословне зграде где се тестирање одвијало. Искрено, очекивао сам тестове који ће више бити у професионалном нивоу, тј. уско везане за посао за који сам се и пријавио. Уместо тога, сачекала ме је општа група тестова као и обично: психо тест, тест енглеског језика и тест опште културе. Морам да признам да сам имао трему, која код мене никада не може да се претвори у ону позитивну, већ се увек претвори у ометајући фактор. Но, добро је било, није се испољила у тој мери. Као што се на слици и види, сам амбијент мог евентуалног будућег радног места ме је оставио без текста, врло лепо, идеални услови за рад али и идеално обезбеђење... западни систем :) Био сам у групи од неких 15-ак људи. Скуп подозривих, сумњичавих, надвишених али и потпуно опуштених људи. Пошто се први пут налазим у таквој ситуацији, помало ми је било смешно то гледање испод ока и процењивање конкуренције. Видим биће љута борба. Сами тестови су били испод очекивања. Психо тест као из «практичне жене» - заокружите особине које вас најбоље и најмање представљају у скупу уопштених особина које уопште ниједна особа не може да прихвати као своју. Не знам шта овакав тест може да «говори» психологу који га процењује. Не волим «бихејвиоралне» науке...да не дужим даље о томе. Тест енглеског који је испитивао знање граматике и ширине нашег речника... требало је мало да поновим оно што сам највише мрзео – кондиционале... ваљда сам их тачно убо :) И на крају тест опште културе за који бих ја највише поена давао за онога који одговори на пола питања, а обацивао кандидате који су одговорили тачно на сва питања, јер као да је тест био за неког Швеђанина а не Србина... :) Све у свему, исувише уопштено да бих имао неки конкретан утисак, када ме позову на неке конкретне тестове (ваљда нису џаба трошили папир само да би проверили моје знање Енглеског) видећемо...