Ne volim da letim avionom. Kada baš moram, od onih sam koji aplauzom časte pilota nakon sletanja :-) Većim delom iz tog razloga poslednjih godina obilazim obalu Grčke, ili, kao ovaj put, ostrvo do kojeg se lako može i trajektom.

Planirajući maršutu, iznenadio sam se da je Tasos zanemarljivo udaljeniji od recimo Pefkohorija na "prvom prstu" ili Neos Marmarasa na "drugom prstu". Trik je u autoputu koji se odvaja severno od Soluna ka Kavali koja je prekoputa Tasosa, pa dakle nije potrebno silaziti do korena prstiju Halkidikija. Recimo da se noćnom vožnjom, sa polaskom iz Beograda oko 23h i bez gužvi na putu i granicama u to doba, do trajekta u Kalamakiju udaljenog oko 850km, stiže za manje od 9 sati vrlo lagane vožnje do maksimalno 120km/h. Postoji i trejekt iz Kavale koji vozi sat ipo, ali ja ipak preporučujem polusatni iz Kalamakija, malo iza Kavale na istok.

Samo ostrvo je oko 90km u obimu, bar magistralnim putem koji vodi kroz sva obalska mesta. To nije mnogo i jedan aktivan dan je dovoljan da se obiđe skoro sve bitno. Smeštaj je izbor svakoga prema nahođenju i mogućnostima, pa to neću komentarisati, ali zastupljeno je naravno sve od privatnih soba do solidno luksuznih hotela. Tasos je dovoljno velik da ima svakavih plaža, a opet mali da se do većine može relativno brzo stići. Savet je da sami obidjete pun krug i izaberete, a nama se recimo svidela Paradise na istočnoj obali.

Od lokacija koje bi trebalo posetiti su manastiri Sv Arhangela takođe na istočnoj obali mora, kao i Sv Pantelejmona visoko u brdima na zapadu. Kažu da je najbolja jagnjetina i jaretina u mestu Teologos u brdima idući na sever od južnog primorskog mesta Potos (za jaretinu mogu da potvrdim:-)), a lepo mestašce sa velikim platamonima sa udubljenim srcima, trgom, klasičnim uličicama, bogatom crkvom, izvorima vode i takođe dobrim ražnjem je i Panagia u severozapadnom delu ostrva.

Tasos je planinsko, uglavnom zeleno ostrvo, sa vrhovima i preko hiljadu metara. Pre turizma tu su dominirali maslinici i stada ovaca i koza, a svega toga ima i dan danas. Putna mreža je solidna, kako asfaltna, tako i makadamska po unutrašnjosti ostrva, pa ljubitelji planinskih bicikala, kros motora ili terenaca, takodje mogu uživati i u "kontinentalnoj" zabavi.

Pričali su nam pre polaska i o rojevima komaraca, opremili smo se svim oružjima, ali srećom prvih 10 dana septembra nismo videli nijednog. Pričali su nam i da su uveče džemperi obavezni, ali, srećom po mene koji sam isti zaboravio da spakujem, mi ni oblak nismo videli :-) Ove dve tvrdnje dakle opovrgavam kao nešto što je zicer na Tasosu. Nije :-)

Eto, ovo leto je prošlo, ali ako neko već sada u načelu razmišlja gde bi mogao dogodine, možda mu pomogne kako izgleda Tasos očima jednog turiste. Sigurno imaš još zanimljivih mesta i detalja, ali ja ipak nisam profi vodič :-)