The Pursuit of Happyness je jos jedan od filmova sa vecitom temom americkog sna.
Film je “inspirisan istinitim dogadjajima” i iako je prica krajnje jednostavna i predvidljiva, ona na kraju zaista biva inspirativna.
Thomas Jefferson koji se dosta spominje u filmu bi zaista uzivao, u njegovoj Deklaraciji Nezavisnosti samo faktor srece nije zagarantovan. Teoretski osigurani su zivot i sloboda, ali sreca je ostavljena na izbor pojedinca, da je trazi sopstvenim snagama i pronadje je u igri zivota…
Mogu da kazem da je ovo i neka varijanta filma Rocky,samo sa aktovkom u ruci.

Prica je smestena u 1980te, Reaganovu vladavinu, doba ekomnomske krize i recesije, a sam scenario je baziran na stvarnom zivotnom liku Chrisu Garneru.
Veoma inteligentan covek Chris pocinje da gubi nadu da ce stvari krenuti na bolje – citavu ustedjevinu ulozio je u preskupe skenere za kosti koje mora da proda raznim privatnim klinikama koje bas i nisu zainteresovane za iste. (do kraja filma bas zamrzite te kutijetine…)
Sa druge strane tu je njegova porodica, njegov sin kojem je Chris obecao pruziti sve ono sto on nije imao, pozrtvovanog oca i svetlu buducnost.
Medjutim, njegova zena (Thandie Newton) ne moze vise da podnese njegove uzaludne snove i nadanja. Ona je toliko zgadjena njegovim bezuspesnim biznis planovima da ga ostavlja i seli se iz San Francisca u NY.
On ostaje samohrani otac u okrutnom svetu koji nema razumevanja za obicne ljude.
U momentu inspiracije Chris susrece nekoliko brokera u centru San Francisca i vidi sebe u toj ulozi. Igrom slucaja i stavljajuci sve na (rubikovu) kocku, on dobija priliku da radi kao neplaceni stazista u jednoj brokerskoj firmi i ostvari svoj san….

Chrisov zivot pomalo lici na neki narodnjak. Ostavi me zena, izbaci iz kuce, morao sam u zatvor pa me udari auto, prijatelji me ostavise samo tuga osta… Spavam u wc, sramota me nije ali naci cu i ja srecu ti prokleta sudbino !!!! :)))
Zaista frustrira cinjenica da covek poput Chrisa nema prijatelje, rodjake kao poledjinu. Prica se fokusira samo na njegovu (nad)ljudsku snagu koja u kombinaciji sa njegovim slabostima prikazuje nam citav spektar ljudskih emocija.
Neverovatnu snagu ima vec sada legendarna scena u javnom wc-u kad Chris pribegava decijim igrama i masti.
Medjutim ni u jednom momentu njegova gluma nije pateticna – iako sam film hoda na tankoj zici, a u nekim momentima i pada u zamku samosazaljevanja.
Talijanski reziser Gabriele Muccino ubacio je par sarmatnih momenata u filmu uglavnom lose srece – izgubljena cipela, besni taxi vozac, cifra od $12.44 za zivot…
Film je ipak previse spor, dugacak i pomalo depresivan bez obzira na pozitivnu konotaciju (u nekim momentima osecao kao da ponovo gledam Dancer in the Dark – jos samo da Willa obese ko Bjork…)
Ali mora se priznati da je ovo jedan od retkih savremenih filmova koji se na ozbiljan nacin bavi socijalnim statusom pojedinca i njegovom borbom kroz zivot.
Kao poenta filma moglo bi se izvuci da nikada ne odustanete od vasih snova i pronadjete vasu srecu gde god da se ona nalazila.
Ako hocete citati o stvarnom uspehu Chrisa Garnera:
http://en.wikipedia.org/wiki/Chris_Gardner

Ocena 7/10

United States, Columbia Pictures 2006
Duzina: 1:57
Glavne uloge: Will Smith, Jaden Christopher Syre Smith, Thandie Newton, Brian Howe, James Karen, Dan Castellaneta
Rezija: Gabriele Muccino
Scenario: Steven Conrad
Muzika: Andrea Guerra
Web: http://www.sonypictures.com/movies/thepursuitofhappyness/
IMBD ocena: 7.4