Iščekivanju je došao kraj. Mračni vitez je pred nama. Bolji, veći, značajniji nego ikada.
The Dark Knight (TDK) je definitivno najmračniji i najodrasliji film o superherojima koji je ikada snimljen. Po sopstvenom sudu, koji je, priznajem, uvek bio naklonjen strip filmovima TDK je jednostavno savršeno izgrađen film. Bez ijedne greške. U mom svetu ovo je pravo remek delo.

Najveću zaslugu za TDK nosi Christopher Nolan. Njegovi filmovi o Batmanu uneli su novu dimenziju u područje filmova nastalih po stripovima. On je uneo realističan pristup svetu fantazije uz kompleksnu, pažljivo izgrađenu priču, koja u svakom segmentu ostaje dostojna originalu, pa čak i prevazilazi usko stripovske okvire.

U serijalu o Batmanu Nolan je uspeo napraviti svet gde superheroji zapravo nisu heroji i gde je svaka pobeda pirova. Iako je lik Batmana smešten u svet stripa i fantazije, Nolan je u svoja dva Bat-filma postavio uverljive moralne dileme savremenog sveta (ugrožavanje privatnosti građana, teroristički napadi...) i što je najvažnije uspeo je da oslobodi ljudske osobine u glavnim likovima uveravajući nas da blockbusteri ne moraju da budu vizuelno lepi i nadasve glupi.

Nolanov TDK je značajan i zbog stvaranja filmske legende. Iako je ovo film o Batmanu, glavni lik je svakako Joker, anti-junak za sva vremena. Heath Ledger-ova izvedba Jokera je maestralna, opčinjavajuća, vanvremenska. U stvaranju svog lika Heath je navodno bio inspirisan pank revolucijom Sex Pistolsa i Sidom Visciousom, a oseti se i dašak inspiracije uloge Malcolma McDowella iz Paklene Pomorandze. Sa razmazanom šminkom, crnim očima, i masnom zelenkastom kosom Joker zaista asocira na pank generaciju, anarhiju, haos i destrukciju.
Heath-ova uloga Jokera definiše jednu veliku karijeru. Velika je šteta što je i završila tu karijeru.

Režiser Christopher Nolan i njegov brat, koscenarista Jonathan Nolan stvorili su lik Jokera kao modernog zločinca koji vidi ljudsko društvo koje je samouništavajuće, ljudsku psihu koja je sama po sebi destruktivna. Joker je čovek bez porekla, bez nade, bez morala. Zato je i savršeno oličenje zla. Da citiram batlera Alfreda „Neki ljudi vole samo da vide svet u plamenu“.

Ali koliko god je ovo Ledgerov film nikako se ne sme zanemariti doprinos drugih glumaca. Bale je kao i u prvom filmu - savršen izbor za Batmana. Gary Oldman je produbio ulogu policijskog poručnika Jima Gordona. Michael Caine i Morgan Freeman su naravno izvanredni u svojim sporednim ulogama. Maggie Gyllenhaal je unela više dubine u lik Rachel Dawes, a još jedan glumački dijamant je Aaron Eckhart u svojoj ulozi Harvey Denta.

TDK karakteriše beg od klasičnog strip principa i podele na dobre i loše momke. Svi glavni likovi će dotaći samo dno, a sama priča upada u moralnu anarhiju. Neki se nikada neće oporaviti, a neki će se poput virusa inficirati zlom. Mračni vitez je otišao dalje od mračnoga – on je potpuno crn i zatrovan poput Jokerovog uma.

U filmovima sa superherojima uvek postoji načelo da šta god da se desi sve će biti u redu na kraju. Nolan nam je pokazao da to i ne treba biti baš tako. Batman je grešan i svet u kome živi je veoma opasan. TDK nam ukazuje na odnos yin /yang, dobro/ loše, heroj / zlikovac i na sva ona siva područja gde se svest o društvu i individualnost dodiruju. Jedna obična strip priča pretvorila se u mračnu poeziju.

Mračni vitez je u svakom slučaju najznačajniji film pop kulture poslednjih nekoliko godina. Uverite se u bioskopima zašto...