Nakon skoro godinu dana žestokog marketinga, promena naziva, intrigantnih klipova plašio sam se da će Cloverfield biti jedna velika šarena laža. Skoro pa da sam bio siguran da ce film biti vizuelna ekstravaganca pre suštine. E bas sam pogrešio (i veoma sam srećan zbog toga :)

Film vam neće promeniti život kako je saopštavala intezivna virusna internet marketinška kampanja ali pružiće vam jednu izuzetnu adrenalinsku vožnju u bioskopima (napomena – film je isključivo za gledanje u bioskopu!)

Najednostavnije bi bilo opisati Cloverfield kao Blair Witch Godzilla produkciju. Iako ovo nije u potpunosti netačno, ipak je nepravedno govoriti u tom kontekstu. Cloverfield je dinamičan i inteligentan monster film koji je kao adrenalinski šok reinventirao sam žanr sa iznenađujućom novom energijom.

Maj u NewYorku, grupa mladih urbanih ljudi pravi oproštajnu žurku za svog drugara Roba. Ubrzo, svetla zatrepere i čuju se eksplozije u daljini...Histerija...Haos... Ludilo...

Priča je ispričana kroz vizuru pojedinca, tačnije ručne kamere, pa ukoliko vas je iritiralo pomeranje kamere u potrazi za vešticom iz Blaira, spremite se za novi dezorijentišući izazov. Šta kamera iz ruke doprinosi Cloverfieldu? Osećaj prvog lica, intezitet rovovske borbe koji nije mogao biti ostvaren na drugi način. Oseća se prisutnost modernih tehnologija ogledana kroz video igrice tzv. pucačine u prvom licu, youtube materijale, mobilnu telefoniju...

Takođe, dominantnom osećaju realnosti doprinosi povezivanje radnje sa terorističkim napadima, prvenstveno ground zero lokacija napada je smeštena na Manhattan, zatim strah mase usled naizmeničnih eksplozija i ogromnih oblaka podignute prašine. Zvuči poznato, zar ne. Iako je ovo “običan“ monster film nemojte se zavaravati, film ima jaku podtekstualnu poruku. Godzilla je nastao kao odgovor japanaca na realne horore Hiroshime i Nagasakija. Cloverfield nas suočava sa strahom nakon 9/11.

Dokumentaristički stil snimanja preuzet je iz događaja 9/11, panika među ljudima, prašina podignuta rušenjem zgrada, strah preživelih. Iako je film fikcija, teško je a ne doživeti emotivnu reakciju na ove događaje, što je verovatno i bio cilj autora filma. Realističnost dokumentarnog pristupa je pametna, ali cena je plaćena u anti-kinematografskoj estetici.

Uverljivosti doprinosi i kasting nepoznatih glumaca koji se odlično uklapaju u realističnu stilizovanost čitavog filma. Svi ovi elementi sklopljeni su sa jednim ciljem - da mi verujemo u taj (fiktivni) događaj. Uspešno, mogu da dodam.

Film je čak mogao egzistirati bez prikazivanja čudovista, zvučni efekti su najvažniji element filma, lagani potresi, zvuci borbe, rušenja u pozadini čine film strašnijim nego što jeste. Trijumf zvučnih nad vizuelnim efektima.

Osvežavajuće je videti film koji traje 80tak minuta i koji vas drzi zacementiranim za stolicu. JJ Abrams i režiser Matt Reeves su prikazali ovu priču na jedini validan način – jednostavno i dinamično. Cloverfieldom smo dobili novu perspektivu u žanru monster filma, uz toliko inovacija da gledalac jednostavno mora ostati pod utiskom, postepeno razmatrajući svaki detalj u filmu i tražeći jos neku informaciju.

Abrams (Alias, Lost), Reeves i Goddard (Buffy, Angel) su tv veterani i moramo se zapitati da li sveža perspektiva današnjih bioskopskih filmova leži u televiziji. Određeni rezultati u bioskopima pokazuju u tom pravcu. Cloverfield može poslužiti kao najbolji dokaz.

Ocena: 10/10