zaboravila sam kako se ovo zapocinje...u medjuvremenu sam odbila pisanje po kljucnim recima i smenu u intezitetima slova i reci....dakle....izgubih stil..sad mi samo ostaje da mozda nesto pametno kazem..al to ne umem...htela sam da se podsetim tog osecaja pustanja u etar krika iz sebe.....i tog monologiranja napismenog....sve tece sve se menja....sad mi nekako smsno i cudno sve ovo ovde i ovako...jer cini mi se nema onih kojima bih rekla ono sto imam i nemam i cekala da komentari ispisu ono sto asm zapravo htela...a htenja su mi i veca i teza.....u kojoj razmeri se senci dusa ...1:1 je vec druga stvar...i naravno soundtrack/oliver mandic-nije za nju