danas SVE mozeMO.....i sve belezimo....HILJADE SNIMAka ...i slika U MOJOJ racunarSKOJ memoriji....I U FUTROLI....cuce leze ....cekaju NEGLEDANI.......vise ih ne razumem ..ZA PONEKE SE CAK pitaM jeSAM li TO JA...I STA mi BI....NE PROIZVODE ISTE emocija....MOJ fotoaparat SNIMA...SKLjoca ....MRZNE I LEDI TRENUTKE NEKE...NAMESTENE ILI SLUCAJNE....AL ONI PROLAZE....bas KAO i PRE ove ere...bas KAO i VAZDA....ili nisu dovoljno sortirani...kak IZABRATI najtacNIJU kljuCNU rec OD svih KLjucNIh REcI a sVETu beloM....kako ImenovatI sve te trenutke...a da se NAJLAKse IZVUKu kad ZatreBAJU...ukoliko pre toga NE PRSNE DISK...ili VIRUS ne zarazi NASu prozivljenost...sve je dzaBA....nista ne PROIZVODI leptirov EFEKAT,,,,,NIsta ZAISTa ne vraca TE TREnutke...naidju tako neki poznati OSECAJI...vec PROZIVLJeNI ...NAIDJU tako NEKE SLICNE SCEne...ili TO BESe Déjà vu ......kako GOD...NOSImo ta TEREt sa sOBOM...na vRH mi JEZIKA ...AL DzABA...........kolIKI je rok TRAJANja neodreDJENOg vremena......ili odredjenog ZVUKA....SINoc posle nekoliko GODINA...ili Godine nisu ni PrOSLE....jutros posle SINOCNE NOCI ..ili je to BILO veceras......pogubim SE...SAMo ..sam SANJALA JEDAN DIVAN SAn ...ili SAM se priseTILA .......dok pevao JE TAJ diVNI beli SNEG......iZAdJI IZ MOjE CASE IZDjI IZ MOjE DUSse... hocu ....da se smirim.......