Probudis se i poneses ono malo ljubavi
Koju cuvas da ne bi postao monstrum
I sa tom ljubavlju krenes
Pa onda ona malo zastane
A ti nastavis i osetis sazaljenje
Prema krupnom coveku koji pokusava da stigne
autobus
I prema lose obucenoj zeni
Osetis sazaljenje prema detetu sa bolesnim okom
I njegovoj majci koja ga nezno gleda
Bude ti zao cak i onog "prizora" sa sibicom u
ustima
I raskopcanom kosuljom do pola stomaka
I sazalis se jutrom i nad onim cudnim oblikom
glave koji posmatras sa bezbedne udaljenosti
I ides tako sazaljiv
Valjda zato sto ono malo ljubavi sto je preostalo
Cuvas da ne postanes monstrum
Onda te gane izgled gospodje od oko sezdeset
godina
I njen veliki pegavi staracki dekolte
I nevesto namazana usta crvenim karminom
Pa njena crvena uska bluza koja joj ne stoji lepo
Sazalis se jutrom od tog tuznog prizora
I pokusaja da se sakriju godine
Rastuzi te taj neukus pa pomislis na procese u mozgu
Koji mora biti da nisu sinhronizovani sa zivotom i cinjenicama
Zalepi se za srce taj bolan prizor
Zloupotrebe crvene boje na sve strane
A to je tako lepa boja...steta
Onda se sazalis i nad crvenom bojom rasplaces
I tako to malo ljubavi koju cuvas
Da ne bi postao monstrum
Pretvoris u sazaljenje
Sve dok ne sednes pored nekog
Ko pljuje u prste da bi okrenuo list dnevnih novina
Uz onaj iritirajuci zvuk
Ljubav pretvorena u sazaljenje nestaje
Povlaci se da samu sebe sacuva
Da ne postanes monsturm
.....
Jer tesko je voleti coveka