Razne su emocije koje mogu da vas preplave u momentu kada čujete da su islamski ekstremisti izvršili po ko zna koji atentat na Benazir Buto i da su ovaj put na žalost konačno i uspeli u svojoj nameri. Jedna od tih emocija može biti i olakšanje u smislu da kažemo "ma, imam sreće što ne živim u takvoj državi..." Da li je to zaista tako? Iako je jasno da takvih fanatika koji će žrtvovati i svoj život za ispunjenje ludačkog cilja vođa svoje religijske grupe u Srbiji nema to ne znači i da nema ludaka koji bi ubili ili "bar" prebili nekoga ko je stavljen na nišan. Pa videli smo Aranđelovac pre tri nedelje, a već godinama na lidera jedne opozicione partije se sprovodi medijski linč tako da se javnost anestezira u reakciji ako do tog linča stvarno i dođe. I da. Zar nam ne ubiše premijera pre samo četiri ipo godine? Mislite o tome...