Pre par nedelja Teofil Pančić je u svojoj kolumni u Vremenu sasvim opravdano pljucnuo po krajnje levim elementima društva koji u svom levičarenju ponekad dolaze na iste pozicije kao i ekstremna desnica. NATO je na primer jedna od tema oko koje će se složiti ekstremi sa oba pola. Sad, naravno da suštinski levičarska argumentacija i te kako ima smisla dok je desničarska somnabulna ali na kraju rezultat je identičan i u društvu prevladava ona argumentacija koja je kvantitativnija a to je u ovom slučaju desničarska anti-zapadnjačka, feudalno-nacionalistička i klero-fašistička politika. U prevodu krajnja levica odrađuje posao za desnicu. Ja sebe smatram veoma levo orijentisanim ali isto tako smatram da je izjašnjavanje za ili protiv NATO-a sasvim besmisleno budući da je NATO integracija samo (jedna od mogućih) posledica činjenice da postoji nešto što se zove Vojska Republike Srbije. Ja kao anti-militarista smatram da vojsku treba u potpunosti ukinuti i tu se priča završava. Šta će vojska raditi dok postoji, da li će ići u NATO ili u savez sa Rusijom i Belorusijom je potpuno irelevantno i mislim da uopšte ne bi trebalo da bude predmet trošenja energije ljudi koji sebe smatraju levičarima. Utrošimo je na to da što manje ljudi ode u tu vojsku, da se što manje para iz budžeta uzalud na nju baci i na što veću demilitarizaciju celog društva. A NATO ko yebe!