U samo nekoliko dana Koštuničine štetočine su napravile toliko sr@nja da jadni Tadićevci prosto ne mogu da stignu da se naizvinjavaju. Prvo su ludovali preteć' NATO paktu, pa su podržavali mitraljesca u štrajku glađu, pa su Crnu Goru nazivali "kvazidržavom", pa su zbog tog istog mitraljesca otkazali razgovor o obnovi pruge Beograd - Bar i izgradnji boljih puteva od Srbije do mora, pa su na kraju počeli da prete kako će u slučaju nezavisnosti Kosova blokirati trgovinske puteve i pokrenuti vojsku... A pride su se bezobrazno ispovraćali na svoj tzv. "6. princip" po kome jedna partija ne može da ima i predsednika i premijera odbijanjem da podrže Borisa za predsednika i spekulišući kako "imaju oni svoje kandidate koji bi mogli da pobede" (znam, znam, pre ću ja da osvojim zlatnu olimpijsku medalju u skoku u dalj u ženskoj konkurenciji ali hej, oni bi opet da ratuju sa NATO paktom!)... I sad, zamislimo količinu frustracija koja se nakuplja u jadnom Bokici i Demokratskoj mu stranci. Mukice ne smeju da reaguju žešće da ne naljute koalicione partnere, nego lepo šetaju okolo, izvinjavaju se i trude da makar malo saniraju štetu. Ne mogu ni da zamislim kako će izgledati kada jednog dana sva ta žuč pokulja napolje ali ću tad sa zadovoljstvom sesti ispred TV-a i uživati uz kokice...