Prosle godine sam pisao o filantropskom deficitu srpskog kapitalizma. Deficit se smanjuje, zahvaljujuci ... Skandinavcima (nista cudno!). Verovatno ste procitali / culi da Telenor (na slici) uspostavlja svoju fondaciju i u Srbiji. Ovo je primer trenda CSR (Corporate Social Responsibility), iliti drustveno-odgovornog poslovanja.

Super! Ovo treba da znaci da ce deo novca koji Srbi (=gradjani Srbije bez obzira na etnicko poreklo) trose na Telenorove usluge da bude recikliran kroz dobrotvorne svrhe u programe kao ciscenje setalista u Zajecaru, skolarine za talentovane Uzicane i donacije porodilistu u Kanjizi. Posto konkurencija uvek doprinese poboljsanju situacije, nadam se da ce se i domaci kapitalisti uclaniti u ligu najodgovornijih kompanija.

Ali kakav je liberalni (citaj: moj) stav o filozofiji ovog trenda? Pa, generalno smatram da je JEDINA poenta kompanije maksimiziranje dividendi za svoje akcionare. Dakle, pare koje pomazu, recimo, romsku decu iz Raske treba – teoretski – da se nadju u racunima bogatih Norvezana koji su vlasnici Telenorovih akcija. Ipak, konkurentna trzista daju vecu moc kupcima. I ako kupci ocekuju da kompanijue od kojih kupuju budu „dobre”, onda one to mora da postuju. Tako da je moja ocena situacije gde srpski kupci telefonskih usluga „teraju” Norvezane da ulepsavaju srpsko drustvo sledeca: kupci iz svih kapitalistickih ekonomija, ujedinite se!