Delovi iz knjige "Lov" Karle del Ponte o njenom razgovoru s Koštunicom --------------------------------------- Mladić bi bio uhapšen da je Hag dao pozitivnu ocenu --------------------------------------- Srpski premijer Vojislav Koštunica rekao je bivšoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte prilikom njene posete Beogradu, posle hapšenja bivšeg generala vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, 31. maja 2007, da bi Ratko Mladić i drugi begunci bili uhapšeni još 2006. da je ona pozitivno ocenila saradnju Beograda s Tribunalom i da EU nije prekinula pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, tvrdi Del Ponteova u svojoj knjizi "Lov". U izdanju knjige dostupnom novinarima pre zvaničnog objavljivanja, Del Ponteova je navela da joj razgovor s Koštunicom posle hapšenja Zdravka Tolimira "uprkos prijatnoj retorici, nije bio nimalo prijatan". Premijer joj je tada rekao i da će za Srbiju biti teže da uhapsi Mladića nego što je za Hrvatsku bilo da uhapsi generala Antu Gotovinu, jer ga " srpske vlasti ne poznaju". "Mladića ne poznajemo. Nikada ga nismo videli. On je iz Bosne. Ne zna se gde se on nalazi", rekao je Koštunica Del Ponteovoj. Bivša tužiteljka navodi da je tada odgovorila srpskom predsedniku vlade da je Mladić bio u Srbiji i u Beogradu, kao i da su "vlasti to vrlo dobro znale" i upitala ga da li u Srbiji postoji "politička volja da se to pitanje reši". "Kada je u pitanju Mladić - da", odgovorio joj je Koštunica, ali Del Ponteova navodi da nije imala mnogo razloga da mu poveruje, pogotovo posle izjave da srpske vlasti "ne poznaju Mladića". Koštunica je tada, kako navodi Del Ponteova, uveravao hašku delegaciju da će poslednja faza saradnje s Tribunalom, posle hapšenja bivšeg generala Tolimira, biti lakša. Govoreći o hapšenju Tolimira, Del Ponteova je ukazala da joj srpske vlasti nikada nisu dale uverljivu verziju o toj akciji, pre svega jer se Koštunica, uprkos svim obećanjima, i dalje protivio hapšenju ratnih zločinaca i jer je želeo da se veruje da Srbija nije imala nikakve veze s tim hapšenjem. Kako je navela, hapšenje Tolimira ju je veoma iznenadilo, "značajno" je ohrabrilo veru Tribunala i nagoveštavalo je i hapšenje samog Mladića. Del Ponteova je u svojoj knjizi navela da je u razgovoru s Koštunicom upitala srpskog premijera zašto se nije oglasio povodom hapšenja Tolimira. "Nije bilo neophodno. Važno je da je to urađeno", rekao joj je Koštunica i, kako je navela, izneo oštru kritiku upućenu Haškom tribunalu, izražavajući čak podršku Vojislavu Šešelju. Beta

"Srbi da izaberu duboke veze sa EU" ------------------------------------------- Brisel, Ljubljana -- Havijer Solana izjavio da se nada da će se narod Srbije na predstojećim izborima opredeliti za "duboku i solidnu vezu" s EU. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je danas u Briselu, pred početak sastanka Saveta ministara, da je "važno što će doći do parlamentarnih izbora i biće to prilika za narod u Srbiji da izabere put napred". "Nadam se da će oni izabrati da nastave da se bore za duboku i solidnu vezu s EU", dodao je on. Predsedavajući sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije Dimitrij Rupel izjavio je pred današnje zasedanje u Briselu da je Evropska unija svesna da bi prilikom mogućih promena režima u Srbiji moglo da dođe do većih komplikacija, zbog čega je Unija odlučna u nameri da proba da pomogne, prenose slovenački mediji. Novosti: Sporazum 28. aprila Evropska unija će, najverovatnije, ponuditi Srbiji da 28. aprila potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na sednici Saveta ministara spoljnih poslova, koji tog dana treba da se održi u Luksemburgu, pišu danas Novosti pozivajući se na krugove bliske EU. "Najpre treba da vidimo kako će izborna kampanja u Srbiji biti postavljena - da li će glavna tema biti Kosovo ili Evropa, ili oba pitanja. U slučaju da Evropa bude glavna tema, onda će Evropska unija sigurno ponuditi nešto Srbiji", izjavio je Novostima neimenovani diplomata. "U svakom slučaju, ponuda o Privremenom političkom sporazumu nije više na stolu, jedina ozbiljna stvar je SSP", dodao je izvor Novosti. Govoreći o novim izborima u Srbiji, Rupel je rekao da se Evropska unija nada da će u Srbiji pobediti proevropske snage i da je u Srbiji bilo podsticajnih znakova, od istraživanja javnog mnjenja do demonstracija studenata, intelektualaca i mladih, dodavši da iskreno misli da "za srpske prijatelje nema druge mogućnosti pored EU, kuda inače da idu?". "Sviđa nam se da je srpska vlada proevropska, ali sa druge strane, znamo da proces nije gotov, još uvek nema pobede, igra još uvek nije dobijena, ni u Srbiji, ni u Evropskoj uniji", rekao je Rupel. On je dodao da EU želi da proevropske snage napreduju u Srbiji, zbog čega će EU učiniti sve da predstavi alternative, izbore, opcije "svojim srpskim prijateljima". "Naravno da to neće biti jednostavno jer se dešava dosta toga i to dosta stvari u koje EU ne može da posegne", kazao je Rupel i dodao da EU želi možda koji korak više, kao i da je srpski predsednik Boris Tadić rekao da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisao odmah, mada Rupel "nije ubeđen da je to moguće tako lako doseći pošto i u EU postoji donekle protivljenje". I švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, kao i njegov koleg iza Luksemburga Žan Aselborn, takođe su ocenili da su parlamentarni izbori prilika da proevropske snage učvrste vlast u Srbiji. Ministri Evropske unije raspravljaće danas popodne, tokom radnog ručka, o političkoj situaciji u Srbiji i o misiji Euleks, koju je Brisel jednostrano poslao na Kosovo. Izvor: 10. mart 2008. | 09:41 -> 11:46 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug

Obeležena godišnjica devetomartovskih demonstracija DRAŠKOVIĆ: Snage prošlosti se osnažile ---------------------------- "Izvor i majka svih naših bitaka za demokratsku i evropsku Srbiju": Vuk Drašković Lider SPO Vuk Drašković ocenio je juče da su se snage protiv kojih se opozicija u Srbiji borila 9. marta 1991. godine uzdigle i osnažile toliko da postoji realna mogućnost da na vanrednim parlamentarnim izborima osvoje vlast. "To su snage koje predstavljaju isti onaj režim, ideje izolacije, ratova, novih izbeglica i zatvaranja Srbije i njene evropske budućnosti. Taj povratak ne smemo dozvoliti", rekao je Drašković novinarima na Trgu Republike u Beogradu posle obeležavanja 17 godina od demonstracija 9. marta. Drašković je naglasio da za SPO nisu politički protivnici oni ljudi koji su sa tom strankom bili 9. marta, na Vidovdanskom saboru i na svim drugim demonstracijama protiv tadašnjeg režima. "Nadam se da će opasnost od povratka Srbije u prošlost da nas ponovo ujedini i da nećemo dati da se zatvore evropska vrata Srbiji i našem narodu", naglasio je Drašković. Prema njegovim rečima, 9. mart je "izvor i majka svih naših bitaka za demokratsku i evropsku Srbiju", a 5. oktobar je bio kraj otpora Miloševićevom režimu započetog 9. marta 1991. godine. Drašković je Koštuničinu najavu vraćanja mandata ocenio kao jedini logičan potez i kazao da ipak treba sačekati raspisivanje izbora pa govoriti o nastupu. Lider SPO je još naglasio da je Srbiji i njenom narodu učinjena nepravda jer je nasilno ignorisana Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, ali i kazao da narodu treba objašniti da je Srbija suverenitet na Kosovu izgubila 10. juna 1999. godine i da za to krivicu snose snage prošlosti. Polaganjem cveća i paljenjem sveća na Trgu Republike delagacija SPO obeležila je 17 godina od demonstracija u kojima su stradali učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Godišnjicu demonstracija odvojeno je obeležio i SDPO, a njegov kopredsednik Vojislav Mihailović, ocenio je da je danas u Srbiji situacija mnogo bolja, nego 9. marta, ali da učesnici demonstracija imaju pravo da budu nezadovoljni. Izvor: Beta

LDP portal prenosi intervju Vladimira Popovuća dat prošle nedelje riječkom "Novom listu", povodom 5 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića. VLADIMIR BEBA POPOVIĆ, JEDAN OD NAJBLIŽIH ĐINĐIĆEVIH SURADNIKA, O SRBIJI PET GODINA NAKON ATENTATA NA PREDSJEDNIKA VLADE Posetite: http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=948

Evropska unija je prirodno geopoliticko okruzenje Srbije. Ne treba ocekivati neki prosperitet za Srbiju ako se okrene iskljucivo Rusiji,Kini i Indiji. To su zemlje koje su svakako veoma znacajne. Sa njima svakako treba da imamo sto raznovrsniju saradnju,ali tom saradnjom se ne moze nadomestiti evropsko trziste,ne moze se nadomestiti svestrana saradnja sa Evropskom unijom. Vise od pedeset odsto naseg uvoza i izvoza je sa Evropskom unijom. Ako mi krenemo da se udaljavamo od Evropske unije to se mora odraziti na privredne prilike u Srbiji. To ce onda znaciti da cemo se mi, kao Enver Hodzina Albanija,oslanjati na Rusiju i Kinu. Srbiji je veoma vazno da ima izvanredne i sto bolje odnose sa Rusijom,ali Rusija i Kina ne mogu nadomestiti Evropsku uniju.Evropska unija je prirodno geopoliticko okruzenje Srbije. Srbija ima tri moguca izbora: Evropa,autarhija i ruska gubernija. Jedan je clanstvo u Evropskoj uniji sa ili bez Kosova. Drugi je autarhicna ili neutralna Srbija. Treci je ruska gubernija.Da li Srbija moze bez Kosova u Evropsku uniju?

Panika u državnom vrhu i tajnim službama Srbije Sprečiti izdavanje knjige „Lov“ Karle del Ponte Vlasti u Srbiji, tvrdi izvor „Blica“, pokušavaju da zaustave izdavanje knjige Karle del Ponte, bivše glavne haške tužiteljke, koja se upravo štampa u Italiji, a koja otkriva detalje akcionog plana hapšenja Mladića i Karadžića, saznaje „Blic“. Nakon što su došle do rukopisa koji Del Ponteova čuva u tajnosti, vlasti u Beogradu strahuju da će bivša tužiteljka objavljivanjem knjige ugroziti napore na saradnji sa Sudom u Hagu, rad akcionog tima i srpskih tajnih službi. Del Ponteova u svojoj knjizi otkriva šta su joj sve rekli srpski zvaničnici i šefovi službi zvanično i u neformalnim susretima, kao i šta i kako su preduzimali na hapšenju haških begunaca, pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića, saznaje „Blic“. Del Ponteova navodi kretanje Mladića i Karadžića, otkriva njihove pomagače. U rukopisu knjige koja se u ovom momentu štampa u jednoj italijanskoj štampariji, naveden je i detalj hapšenja generala Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS za bezbednost i jednog od najbližih saradnika Mladića. Del Ponteova je potvrdila da je on ipak uhapšen u Beogradu, a potom prebačen u Republiku Srpsku. - Pokušavajući da ostave van domašaja javnosti detalje o kojima svedoči Del Ponteova, opisujući konkretne „akcije“ koje su vodili srpski operativci po nalogu njihovih šefova, kao i njihove metode rada, akcioni tim uputio je upozoravajuća pisma Ban Ki Munu, predsedavajućem UN, predsedniku i glavnom tužiocu Haškog tribunala, zahtevajući od njih odlaganje izdavanja knjige „na pristojnu vremensku distancu“ - tvrdi izvor „Blic“ blizak ovom sudu, a koji je imao uvid u delove rukopisa. U pismima se navodi, kako saznaje „Blic“, da je neprimereno da se dozvoli tužiteljki objavljivanje knjige samo dva meseca nakon isteka njenog mandata, kada se ima u vidu činjenica da je ona raspolagala stotinama hiljada dokumenata srpskih državnih i vojnih organa, pod oznakom „poverljivo“. U pismima se UN i Sud u Hagu upozoravaju da će to otežati i narušiti rad i metode bezbednosnih službi u nastojanju da dođu do begunaca i da će istovremeno to biti još jedan skandal ne samo za srpsku javnost već i za sam Tribunal, koji će otvoriti čitav niz prozivki. Takođe, kako je navedeno, to će ugroziti sve dalje napore da se begunci privedu pravdi. Osim toga, upozoravaju da je otkrivanje poverljivih delova razgovora koje je vodila Del Ponteova, ne samo sa najvišim srpskim zvaničnicima, od premijera Vojislava Koštunice do ministara i šefova BIA i VBA, Radeta Bulatovića i Svetka Kovača, ono što je najmanje potrebno srpskoj politici u ovom momentu i da to svakako neće doprineti saradnji Srbije sa ovim sudom. Naprotiv, to bi stavilo katanac na svaku dalju saradnju i nade da će se Mladić i Karadžić ikada naći pred licem pravde. To će, kako piše, ujedno ugroziti napore onih koji su na detaljima sprovođenja akcionog plana radili. Naglašava se da je izdavanje ove knjige elementarno nepoštovanje samog suda i principa njegovog rada. Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju s Hagom, potvrdio je da je uputio pisma Ban Ki Munu i predsedniku i tužiocu Suda u Hagu. On je, međutim, odbio da bilo šta dalje komentariše na tu temu, kao i portparol Tribunala. - Tribunal neće komentarisati ničije knjige. Nije praksa da Tribunal daje svoje mišljenje o knjigama. Mi nismo recenzenti, niti je Tribunal uopšte upoznat sa sadržinom te knjige. Svoje stavove ovaj sud daje kroz odluke koje su javne. Ako Tribunal odluči da neki dokumenti treba da budu zaštićeni, onda je to stav sudskog veća - rekla je za „Blic“ Nerma Jelačić, portparol Haškog suda. Pred publikom 20. marta Knjigu „Lov“, sa podnaslovom „Ja i ratni zločinci“, bivša haška tužiteljka, danas ambasador Švajcarske u Argentini, pisala je u saradnji sa novinarom „Njujork tajmsa“ Čakom Sudetićem. Očekuje se da će knjiga biti izdata 20. marta. Autor: Tanja Nikolić Đaković | 08.03.2008 - 07:38 Izvor: "Blic"