Adolescencija (od 13 do 19 godina) Uzburkavanje seksualnih interesa dogadja se oko puberteta i nastavlja kroz adolescenciju. Uzrok pojacane seksualnosti moze imati brojne faktore, ukljucujuci telesne promene i svesnost istih, budjenje nivoa seksualnih hormona, povecano kulturalno naglasavanje seksa i ponavljanje odraslih rodnih uloga. Podaci o pojacanoj seksualnosti mogu se videti narocito u podacima o masturbaciji. Sociolog J.Richard Udry (1988) je predlozio teoretski model koji prepoznaje i socioloske i bioloske faktore koji su potentni u adolescentskoj seksualnosti. On je proucavao adolescente od 13 do 16 godina, merio njihov nivo hormona (testosterona, estrogena i progesterona) i brojne socioloske faktore (na primer, u kakvoj su porodici, nivo obrazovanja roditelja, odgovor tinejdzera na skalu merenja seksualno permisivnih stavova, povezanost tinejdzera sa konvencionalnim institucijama kao sto je ukljucivanje u skolske sportove). Trideset pet procenata muskaraca i 14 procenata devojcica je imalo seksualni odnos, u tom dobu. Za decake, veoma je znacajna veza izmedju nivoa testosterona i seksualnih aktivnosti (ukljucujuci koitus, masturbaciju, i produzen osecaj seksualne "napaljenosti"). Kod devojcica, veza izmedju nivoa testosterona i seksualnih aktivnosti nije bila tako jaka kao kod decaka, ali je to bila znacajna veza, i u pitanju je bio testosteron - ne estrogen i progesteron. Medju socijalnim varijablama, seksualno permisivni stavovi bili su povezani sa seksualnoscu za decake, iako su imali manji efekat nego sto je imao testosteron. Za devojcice je pubertetski razvoj tela imao efekat, verovatno, zbog povecane svesnost i privlacnosti. - masturbacija Prema Kinsey podacima postoji jasno povecanje procenta masturbacije kod decaka izmedju 13 i 15 godine. U ovom periodu vecina decaka pocinje da masturbira do orgazma. Do 15 godine, 82 procenata decaka, prema Kinsey studiji, je vec masturbiralo. Mnoge devojcice takodje pocinju da masturbiraju u ovim godinama, a mnoge pocinju mnogo kasnije. Noviji podaci sugerisu da deca danas ranije pocinju da masturbiraju. Decaci obicno masturbiraju, dva ili tri puta nedeljno, dok devojcice to cine jednom mesecno (Hass, 1979). Zanimljivo je da, prema nekim podacima, frekvencija masturbacije kod decaka se smanjuje za vreme perioda kad imaju seksualne odnose; dok se kod devojcica povecava (Sorensen, 1973). - stavovi o masturbaciji U ovom veku stavovi prema masturbaciji su se dramaticno promenili, jer je na pocetku 20. veka masturbacija smatrana uzrokom svega, od bradavica do ludila. Stavovi prema masturbaciji su danas mnogo pozitivniji. Masturbacija se, danas, preporucuje kao pomocno sredstvo u seksualnoj terapiji. Iako je odobravanje masturbacije sada eksplicitno, ljudi i dalje imaju pomesana osecanja povodom toga. Medju adolescentima koje je intervjuisao Sorensen (1973), nekolicina njih je osecala krivicu povodom masturbacije, ali mnogo njih se branilo i osecalo stid. - homoseksualno ponasanje Oko 11 procenata muskaraca i oko 6 procenata devojaka prijavili su da su imali homoseksualna iskustva. Od onih koji su imali homoseksualne odnose, 24 procenata je imalo sa osobom mladjom od sebe, 39 procenata sa nekim ko je njihovih godina, i 29 procenata sa starijim tinejzderima, a 8 procenata sa odraslom osobom (Sorensen, 1973). Rezultati pokazuju da nema podataka o tome da adolescente zavode starije osobe; naprotiv vecina veza je izmedju vrsnjaka. U mnogim slucajevima osoba ima samo jedno ili nekoliko homoseksualnih iskustava, delom iz radoznalosti, posle cega se ponasanje prekida. Takvo adolescentsko homoseksualno ponasanje cini se da ne predskazuje homoseksualnu orjentaciju u zrelom dobu. Iz razlicitih studija moze se zakljuciti da oko 10 procenata adolescenata ima homoseksualna iskustva, sa procentom nesto visim kod decaka nego kod devojcica. - faktori koji uticu na inicijaciju u seksualnu aktivnost Inicijacija u seks medju adolescentima je predvodjena slozenom mesavinom socijalnih, psiholoskih, religioznih i fizickih uticaja. Devojcice najcesce spominju pritisak vrsnjaka, nesto manje zaljubljenost, osecanje zrelosti, ili osecaj seksualne zelje. Decaci takodje navode pritisak drustva kao razlog za seks, a odmah zatim osecanje seksualne zelje, uspeh i radoznalost. Ranije sazrele devojcice su sklonije ranijem zapocinjanju seksualnih aktivnosti, nego devojcice koje su kasnije sazrele. Faktori koji potpomazu inicijaciju u seksualnu aktivnost kod devojcica ukljucuju i rizicna ponasanja (alkoholizam, i koriscenje droga), nizak socioekonomski status porodice, rasturenu porodicu, lose obrazovanje, nizak nivo samopostovanja ili odsustvo oca. Nekoliko faktora koji mogu odloziti inicijaciju u seksualnu aktivnost ukljucuju izgled za visoko skolovanje, cilj postizanja karijere i veca religioznost. - heteroseksualno ponasanje Oko srednje i kasne adolescencije sve vise i vise mladih ljudi se sve cesce i cesce ukljucuje u heteroseksualne odnose. U toku razvoja individue, podaci nagovestavaju da postoji veoma pravilna progresija od ljubljenja, preko francuskog poljupca, milovanja grudi i genitalija, do snosaja i oralno-genitalnog kontakta; generalno ovo se dogadja u periodu od cetiri i vise godina (DeLamater&MacCorquodale, 1979). - predbracni seks Termin "predbracni seks" odnosi se na raznolika seksualna ponasanja, ukljucujuci koitus, oralni seks, analni seks, masturbaciju i peting koja se dogadjaju pre braka. Poslednjih decenija su se, kada je predbracni seks u pitanju dogodile dramaticne promene u seksualnom ponasanju i stavovima. Na osnovu podataka koje je sakupio Kinsey 1940. godine, 33 procenata zena i 71 procenat muskaraca imali su predbracne seksualne odnose do 25 godine. Novije studije pokazuju da je danas frekvencija visa, narocito kada su zene u pitanju. Danas, oko tri cetvrtine Amerikanaca stupa u predbracne seksualne odnose. Kada su Sjedinjene Americke Drzave u pitanju, (gde su najvise sprovodjena istrazivanja o seksualnosti), obrasci seksualnih ponasanja znatno variraju po etnickim grupama. Prema istrazivanju koje su 1985. sproveli Moore i Erickson, u jednoj od vecih oblasti Los Andjelesa, nema sustinskih razlika medju polovima: priblizno dve trecine i muskaraca i zena u ovom uzorku stupa u predbracne seksualne odnose. Frekvencija predbracnih odnosa visa je medju belcima i crncima a niza medju azijatima. Crnci, u proseku, stupaju u seksualne odnose dve godine ranije od belaca i azijata. Postoje i znatne razlike u obrascima predbracnih seksualnih odnosa u razlicitim kulturama. Pre svega, u svim zemljama, osim, mozda u Americi, muskarci vise od zena stupaju u predbracne seksualne odnose. Sa druge strane ovaj jaz medju polovima varira, od malog u SAD-u, do velikog u Meksiku, gde je nevinost mladih devojaka veoma dobro cuvana. Dok je u Japanu, na primer, frekvencija predbracnih seksualnih odnosa niska i kod muskaraca i kod zena. U mnogim zemljama, frekvencija stupanja u predbracne seksualne odnose je u proteklim decenijama porasla. Narocito tamo gde je doslo do brze modernizacije; adolescenti su sve manje pod uticajem porodice i zajednice a sve vise odgovaraju na uticaje vrsnjaka i masovnih medija (Liskin, 1985). Na osnovu razlicitih istrazivanja moze se izvesti zakljucak da su poslednjih par decenija trendovi kada je u pitanju predbracni seks sledeci: 1. U vecini zemalja sve vise adolescenata se ukljcuje u predbracne seksualne odnose; 2. U SAD-u je trend povecanja frekvencije kod zena, na taj nacin se jaz medju polovima po ovom pitanju smanjuje; 3. Prvi seksualni odnos dogadja se u nesto ranijem dobu; 4. Postoje razlike medju etnickim grupama po pitanjima predbracnog seksa; 5. Znacajne razlike postoje medju zemljama sveta pojedinacno. Kada se sprovode istrazivanja o predbracnom seksualnom ponasanju, njihov fokus je obicno koitus. Cesto, kada se misli na predbracne seksualne aktivnosti, misli se na tinejdzere. Medjutim, kako je mnogo ljudi odgodilo prvi brak za svoje dvadesete (i vise), o predbracnom seksualnom ponasanju mozemo govoriti i kada su u pitanju ljudi stariji od adolescenata. - prvi seksualni odnos U studiji Coles i Stokes (1985), adolescenti opisuju svoju emocionalnu reakciju na prvi seksualni odnos (snosaj). Pozitivne reakcije - osecaj radosti - bile su skoro tri puta cesce kod mladica (60%) nego kod devojcica (23%). Devojcice mnogo cesce kazu da osecaju emocije poput tuge, ambivalencije i razocaranja. Na zalost, mladici obicno ne shvate da devojka ima negativnu reakciju (Sorensen, 1973). Tipicna reakcija na prvi seksualni odnos za zene je opisana kao Peggy Lee sindrom (po imenu njene pesme "Is that all that is?" prev. "Da li je to sve?"). Uprkos tome sto kultura romantizuje visoka ocekivanja da ce prvi seks biti neverovatan, ispostavlja se da je on obicno mnogo manje od ocekivanja, kada su zene u pitanju. - koriscenje kotracepcije u predbracnim seksualnom ponasanju Veliki broj tinejdzera koji stupaju u predbracne seksualne odnose ne koriste nikakvu kontracepciju prvih sest meseci seksualne aktivnosti. Dva najcesca razloga koja tinejdzeri navode za nekoriscenje kontracepcije su predosecaj neuspeha seksualnog odnosa i verovanje da je rizik od trudnoce mali, cesto zahvaljujuci verovanju u mitove o trudnoci. One tinejdzerke koje su razgovarale sa svojim roditeljima imaju stavove i obrasce ponasanja koji smanjuju rizik od trudnoce pre braka i odlazu svoj prvi seksualni odnos. Od 1960. socijalni stavovi prema predbracnom seksu su se u zapadnom svetu, narocito Americi, znacajno promenili. Dok je preko 80 procenata roditelja studenata koledza osudjivalo predbracni seks svoje dece 1967, 1981. vecina roditelja je prihvatila predbracni seks za svoju decu koja su sa nekim koga vole. Medjutim, cak i kada je predbracni seks dozvoljen ili prihvacen, vrlo malo roditelja adekvatno pripremi svoju decu znanjem o trudnoci i prevenciji seksualno prenosivih bolesti. -rizici povezani sa predbracnim seksualnim aktivnostima Vreme kad adolescenti sazrevaju fizicki, psiholoski i saznajno je takodje vreme kada vecina postaje seksualno aktivna. Iako su seksualni razvoj i izrazavanje seksualnosti deo psihosocijalnog sazrevanja tinejdzera, oni stavljaju lose pripremljenog tinejdzera na rizik i od nezeljene trudnoce i od infekcije seksualno prenosivim bolestima. Povecana seksualna aktivnost medju adolescentima ima nekoliko cestih zdravstvenih posledica: gonoreja, hlamidija, herpes simplex 1 i 2, upala materice. Posledice ovih bolesti su cesto neplodnost i vanmatericna trudnoca. Ovaj rizik je narocito povecan kada predbracne seksualne aktivnosti pocnu u ranoj adolescenciji. Sto ranije tinejdzeri stupe u seksualne odnose, veci je rizik od multiplih seksualnih partnera. A sto vise partnera, to je veci rizik od dobijanja seksualo prenosivih bolesti. - tehnike u predbracnom seksu Paralelno sa povecanjem frekvencije predbracnih seksualnih odnosa, je i povecanje raznovrsnosti tehnika koje se koriste u predbracnom seksu. Jedna od najvecih promena je u povecanju koriscenja oralno-genitalnih tehnika. U Kinsey uzorku, 33 procenata muskaraca iskusilo je felacio pre braka, a 14 procenata je izvelo kunilingus. U DeLamaterovom istrazivanju, 65% muskaraca su doziveli felacio pre braka, a 64 procenata njih su izveli kunilingus (DeLamater&MacCorquodale, 1979). - stavovi o predbracnom seksu Stavovim o predbracnom seksu, su se takodje promenili, narocito medju mladjim ljudima. Sociolog Ira Reiss (1960) je razdvojio cetiri standarda za predbracni koitus: 1. Apstinencija - Predbracni seksualni odnosi se smatraju pogresnim i za muskarce i za zene, bez obzira na okolnosti. 2. Permisivnost za ljubav - Predbracni seksuani odnos je dozvoljne i za muskarce i za zene ako se dogadja u kontekstu stabilne veze koja ukljucuje ljubav, odanost, ili veridbu. 3. Permisivnost i bez ljubavi - Predbracni seksualni odnosi su dozvoljeni i muskarcima i za zenama, bez obzira na emocionalni odnos. 4. Dvostruki standard - Predbracni seksualni odnosi su prihvatljivi za muskarce ali ne i za zene. Dupli standard moze biti: "ortodoksni" i "tranzicijski". U slucaju ortodoksnog, dupli standard vazi bez obzira na vezu para, dok u slucaju tranzicijskog duplog standarda, seks se smatra prihvatljivim za zenu ako je ona u vezi sa nekim ili je verena. - zabavljanje, stalan partner/ka, veridba Socijalni uticaji su proizveli promene u predbracnom seksualnom ponasanju i standardi su kompleksni. A medju njima postoje promene u fazama udvaranja - u procesima zabavljanja, stalne veze, i veridbe. Zabavljanja i stalne veze, sada se dogadjaju mnogo ranije nego kada su u pitanju prethodne generacije. Raniji pocetak zabavljanja i ranije formiranje stabilnih veza stvorili su vise zahteva za predbracnim seksom i vise "legalnosti" za njega. Sorensen (1973) je pronasao da je najcesci predbracni seksualni obrazac serijska monogamija bez braka. U takvim vezama postoji intencija da se bude veran, ali je veza nesigurnog trajanja. Od ispitanika u njegovom uzorku, koji su imali predbracni seks, 40 procenata je onih koji su bili serijski monogamisti.

Kros-kulturalne perspektive seksualnosti Ljudi su prilicno etnocentricni u razumevanju seksualnog ponasanja, jer vecina ima iskustva sa seksualnoscu u samo jednoj kulturi (toj kojoj pripada). Samim tim, ljudi imaju obicaj da svoj obrazac vide kao jedini "prirodan", "normalan" obrazac seksualnog ponasanja. Antropolozi su, medjutim, otkrili da postoje raznolike varijacije u seksualnom ponasanju i stavovima od jedne do druge kulture. Postoji vise izvora podataka: istrazivanje seksualnog ponasanja pripadnika190 drustava sirom sveta i nekih zivotinjskih vrsta, iz 1951. godine koje su sproveli Clellan Ford i Frank Beach; velika kros-kulturalna istrazivanja seksualne prakse, Edgara Gregersena (1983) i Suzanne Frayser (1985). Dve stvari su zajednicke svim ispitivanim drustivima: u svakom je seksualnost na neki nacin kontrolisana i tabu incesta koji je skoro univerzalan. Seksualne tehike Ljubljenje je seksualna tehnika koja se javlja u skoro svim drustvima. Medjutim, postoje i drustva poput Tonga iz Afrike kojima je ljubljenje potpuno nepoznato. Takodje, postoje i neke varijacije u tehnikama ljubljenja, na primer u drustvu Kwakiutl iz Kanade ljubljenje se sastoji u sisanju usana i jezika partneru i razmeni pljuvacke. Kunilingus je prilicno rasprostranjen u severnoj Americi, u Juznom pacifiku. Posebno egzoticna varijacija pronadjena je na ostrvu Panape; muskarac stavlja ribu u zeninu vaginu, a onda je postepeno izvlaci usnama. Frekvencija seksualnih odnosa medju bracnim parovima varira od kulture do kulture. Najniza frekvencija je medju pripadnicima Karaki plemena iz Juznog Pacifika - jednom nedeljno, dok pripadnici drustva Aranda iz Australije imaju seksualne odnose tri do pet puta za noc. Santali iz Juzne Azije na pocektku braka imaju seksualne odnose pet puta na dan (Gregersen, 1983). Veoma mali broj drustava podstice ljude da imaju seksualne odnose, umesto toga, vecina drustava ima restrikcije seksualnih odnosa u izvesno vreme ili izvesnoj situaciji. Tako, na primer, skoro svako drustvo ima zabranu (tabu) seksualnih odnosa posle porodjaja (Frayser, 1985). Masturbacija Stavovi prema masturbaciji variraju kroz razlicite kulture. Neka drustva tolerisu ili cak ohrabruju masturbaciju za vreme detinjstva i adolescencije, dok je druga potpuno zabranjuju. Skoro vecina drustava pokazuje neku vrstu neodobravanja masturbacije odraslih ljudi(Gregersen, 1983). Uprkos tome, izvestan broj odraslih pojedinaca u svakom drustvu masturbira. Predbracni seks Drustva se znacajno razlikuju po pravilima koja se ticu predbracnog seksa (Frayser, 1985). Na jednom ekstremu nalaze se Markezani iz istocne Polinezije: i decaci i devojcice iz te kulture imaju raznovrsna seksualna iskustva pre puberteta, obicno sa partnerom koji ima od 30 do 40 godina. Majke su ponosne cerkama koje imaju veci broj seksualnih partnera. Potpuno drugaciji su, na primer Silve iz Egipta, koji devojcicama pre 7 ili 8 godine zivota uklanjaju klitoris u nameri da smanje njeno potencijalno seksualno uzbudjenje i zelju za seksualnim odnosom. U tom drustvu se predbracni seks smatra sramotom za porodicu. Devojcice se udaju oko 12 - 13 godine i na taj nacin se skracuje predbracni period i vreme za iskusenja. Prema jednoj studiji, 90% drustava Pacifickih ostrva, 88% africkih i 82% evroazijskih drustava dozvoljava predbracni seks, dok ga 73% mediteranskih drustava zabranjuje (Frayser, 1985).

Seksualna zavisnost U svojoj knjizi "Seksualna zavisnost" Patrik Karns je predlozio teoriju po kojoj su neki slucajevi abnormalnog seksualnog ponasanja zapravo rezultat procesa zavisnosti kao sto je alkoholizam. Jedna od definicija alkoholizma ili zavisnosti od droge je da osoba ima patoloski odnos prema supstanci. U slucaju seksualne zavisnosti osoba ima patoloski odnos prema seksualnom dogadjaju ili procesu, i njime zamenjuje zdrave odnose sa drugim ljudima. Prema Karnsovoj analizi svaka epizoda seksualno kompulzivnog ponasanja prolazi kroz 4 etape kruga, a krug se pojacava svaki put kad se ponovi. 1. Preoukupacija - stanje u kome osoba neprestano misli na seksualni cin o kom je zavisna 2. Rituali - osoba izvodi odredjene rituale koji su postali uvod za seksualno ponasanje 3. Kompulzivno seksualno ponasanje - osoba nema kontrolu nad seksualnim ponasanjem koje se stalno ponavlja 4. Ocaj - je cesci osecaj od bilo cega drugog nakon zavrsetka seksualnog akta. Zavisnik pada u osecaj beznadeznosti i ocaja. Postoji takodje zavisnost o neka ponasanja koja su u svojoj sustini normalna, kao sto je npr. kompulzivna masturbacija. Kljuc zavisnosti je kompulzivnost, nedostatak kontrole, opsesija, konstantno razmisljanje o seksualnom scenariju. Umesto termina seksualna zavisnost uveden je termin kompulzivno seksualno ponasanje.

Seksualna orjentacija Sta je seksualna orjentacija? Seksualna orjentacija je jedna od cetiri komponente seksualnost i odlikuje se stalnom emocionalnom i seksualnom privlacnoscu prema osobi odredjenog pola. Ostale tri komponente seksualnosti su bioloski pol, rodni identitet - psiholoski osecaj biti musko ili zensko i socijalna rodna uloga - sled kulturnih normi zenskog i muskog ponasanja. Seksualna orjentacija pojedinca -bila ona biseksualna, homoseksualna ili heteroseksualna - je sustinski deo njegovog zdravlja i licnosti. Tri seksualne orjentacije su opste prepoznate: homoseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama istog pola; heteroseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama suprotnog pola; biseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama oba pola. Seksualna orjentacija se razlikuje od seksualnog ponasanja zato sto se odnosi na osecanja i "koncept o sebi". Neki ljudi pokazuju svoju seksulnu orjentaciju u svom ponasanju, a neki ne. Sta je uzrok formiranja seksualne orjentacije? Kako se razvija odredjena seksualna orjentacija u pojedincu naucnici jos uvek nisu uspeli da razrese. Razne teorije su predlagle razlicite izvore za seksualnu orjetnaciju, ukljucujuci geneticke ili urodjene, hormonalne faktore ili zivotna iskustva za vreme ranog detinjstva. Medjutim, mnogi naucnici dele misljenje da se seksualna orjentacija kod vecine ljudi oblikuje u ranim godinama kroz slozene interakcije bioloskih, psiholoskih i socijalnih faktora. Da li je seksualna orjentacija izbor? Ne. Seksualna orjentacija se kod vecine ljudi formira u ranoj adolescenciji bez ikakvog prethodnog seksualnog iskustva. Mnogi ljudi prijavljuju da su veoma naporno radili na promeni orjentacije iz homoseksualne u heteroseksualnu bez ikakvog uspeha. Psiholozi smatraju da seksualna orjentacija nije stvar svesnog izbora koja moze biti dobrovoljno promenjena. Da li terapija moze promeniti seksualnu orjentaciju? Ne. Cak i obzirom da homoseksualna orjentacija nije mentalna bolest i da ne postoji ni jedan naucni razlog da se izvrsi pokusaj promene lezbejke ili gej muskarca u heteroseksualnu orjentaciju, neke osobe mogu traziti da promene sopstvenu orjentaciju ili orjentaciju neke druge osobe (na primer, roditelji traze terapiju za svoje dete). 1990. godine Americka psiholoska asocijacija (American Psychological Association) potvrdila je da naucni dokazi ne pokazuju da ta terapija deluje i da moze naciniti vise stete nego uciniti dobro. Promena necije seksualne orjentacije nije jednostavni problem promene necijeg seksualnog ponasanja. To bi zahtevalo promenu emocionalnih i seksualnih osecaja osobe i ponovno izgradjivanje necijeg koncepta o sebi i socijalnog identiteta. The American Psychological Association

Heteroseksualnost Sta je heteroseksualnost? Heteroseksualnost je jedna od mogucih seksualnih orjentacija. Osoba je heteroseksualna kada je privlace ili kada ima seksualne odnose sa osobom suprotnog pola. Heteroseksualnost je najcesca seksualnost u nasem drustvu - najverovatnije je oko 80% zapadnih drustava predominantno heteroseksualno. Mnogi ljudi, medjutim, koji su heteroseksualni imali su jedno ili vise homoseksualnih iskustava, ali njihovo predominantno ponasanje ili odabir istog je heteroseksualno, njihov identitet je heteroseksualan. Biti heteroseksualan Heteroseksualnost se ne odnosi samo na seksualni stimulus koji moze dovesti do prokreacije (radjanja); ljudi imaju heteroseksualni seks iz razlicitih razloga, zato sto su seksualno privuceni ili zaljubljeni u nekoga - straight seks (naziv koji je i u BHS jezik usao za heteroseksualce) ne podrazumeva samo pravljenje beba. Drustvo je prilagodjeno heteroseksualnosti zato sto je mnogo cesca nego druge seksualnosti - vecina reklama namenjena je heteroseksualcima, vecina heroja ili modela (dobrih i losih) u knjizevnosti i filmu, na televiziji su heteroseksualni, na taj nacin stvara se ocekivanje da je svako heteroseksualan. Cesto se pretpostavlja da heteroseksualci zele da se vencaju i stvore porodice. Medjutim, to cesto nije slucaj. Mnogi heteroseksualci jesu monogamni, imaju brakove i podizu porodice; mnogi se ne vencavaju, ali ipak imaju decu a mnogi vise vole da ostanu sami, ali ipak uzivaju u seksu sa jednim ili vise partnera suprotnog pola. Drustva imaju tendenciju da budu heteroseksisticka, jer heteroseksualnost, zato sto je najcesca, dominira svakim aspektom drustva - narocito zakonom, koji je ponekad opresivan za druge seksualnosti. Mnogi heteroseksualci, narocito zene i homoseksualci ustali su protiv heteroseksistickog i porodicno orjentisanog drustva. Do pre samo trideset godina, heteroseksualne veze bile su mnogo strozije definisane, a uloge za muskarce i zene tradicionalnije, ali postepeno se promenilo. Mnoge teme i trendovi uticali su na danasnji nacin razmisljanja - zenski pokreti, efektivnija kontrola radjanja, pojavljivanje i ekspanzija AIDS(HIV) i potreba i zelja ljudi u vezama da imaju sopstvenu karijeru ili makar zivot i izvan veze. Tradicionalne uloge se polako menjaju, i variraju od osobe do osobe, od para do para. One mogu nametnuti stege i podici tenzije u vezi dvoje ljudi - aneksioznosti, neslaganja i konflikte (koji cesto vode do nerazumevanja) trebalo bi resavati cim se pojave. Ljudi ne mogu znati sta njihov partner ocekuje od njih osim ako im nije receno. Zapadanje u tradicionalne uloge i obrasce ne resava seksualne, emocionalne i opste probleme u vezi - razgovor je glavni put ka razumevanju. Treba stalno imati na umu da heteroseksualni seks nije sam snosaj - nije uvek o tome kako penis ulazi u vaginu, niti o dozivljavanju orgazma istovremeno, ili nedozivljavanju uopste - dobar seks moze izrasti iz obostranog istrazivanja. Kako se postaje heteroseksualan? Ne zna se tacno kako osoba postaje heteroseksualna, razlicite teorije ukazuju da poreklo seksualne orjentacije moze biti geneticko, psiholosko, sociolosko ili inerakcija svih ovih faktora. Ono sto se zna da ljudi postaju izrazito svesni svoje seksualnosti za vreme adolescencije. Mnoga deca eksperimentisu, sa vrsnjacima istog ili suprotnog pola. Postepeno njihova seksuala orjentacija ce ih odvesti onoj osobi koja ih bude privlacila. Obicno, ali ne uvek, ta osoba ce biti suprotnog pola. Trenutak kada osoba "pocinje da bude heteroseksualna" varira od osobe do osobe, neki pocinju ranije, drugi mnogo kasnije - ljudi obicno pronadju pravo vreme i pravu osobu, iako prvo seksualno iskustvo u brojnim slucajevima moze biti i pogresno, neprijatno, cak i traumaticno. Da li se heteroseksualne osobe razlikuju od homoseksualnih osoba? Da. Strejt muskarci se razlikuju od gej muskaraca. Strejt zene od lezbejki. Strejt muskarci se razlikuju od strejt zena, gej muskarci se razlikuju od gej zena, muskarci se razlikuju od zena, muskarci se razlikuju medju sobom, kao i zene bez obzira na seksualnu orjentaciju - kao sto je svaka osoba drugacija od druge. To su razlike koje cini svet interesantim, razlike kojih se ne treba plasiti, vec se treba radovati njihovom postojanju

Biseksualnost Sta je biseksualnost? Biseksualnost je jedna od mogucih seksualnih orjentacija. Biseksualnost je potencijal osobe da oseti seksualna privlacnot i da se ukljuci u emotivnu ili seksualnu vezu sa ljudima oba pola. Biseksualna osoba ne mora biti podjednako privucena od strane oba pola, a stepen privlacnosti moze varirati tokom vremena. Percepcija Sebe je kljuc biseksualnog identiteta. Mnogi ljudi imaju seksualne odnose sa ljudima oba pola, ali se ipak ne identifikuju kao biseksualni. Isto tako, drugi ljudi se ukljucuju u seksualne odnose samo sa ljudima jednog pola, ili nemaju uopste seksualne odnose a ipak sebe smatraju biseksualnim. Ne postoji ni jedan "test" koji bi mogao odrediti da li je neko biseksualan ili ne. Biseksualni identitet Neki ljudi veruju da se osoba radja kao heteroseksualna, homoseksualna ili biseksualna (na primer, zahvaljujuci prenatalnim hormonalnim uticajima), i da je taj njihov identitet nasledan i nepromenljiv. Drugi veruju da seksualna orjentacija duguje socijalizaciji (na primer ili imitiranjem ili odbijanjem roditeljskih modela) ili svesnim izborom (na primer, biranjem lezbejstva kao dela politickog feministickog identiteta). Treci veruju da su svi ovi faktori u interakciji. Zato sto su bioloski, socioloski i kulturalni faktori razliciti za svaku osobu, zato je svacija seksualnost visoko individualna, bilo da su biseksualni, gej ili lezbejke, heteroseksualni ili aseksualni ljudi u pitanju. Mnogi pretpostavljaju da je biseksualnost samo faza kroz koju ljudi prolaze. A zapravo, svaka seksualna orjentacija moze biti faza. Ljudi su razliciti, i individualna seksualna osecanja i ponasanje menjaju se vremenom. Stvaranje i konsolidacija seksualnog identiteta je proces koji traje. Posto su ljudi, generalno, socijalizovani kao heteroseksualci, biseksualnost je stanje koje mnogi iskuse kao deo procesa otkrivanja sopstvene homoseksualnosti. Mnogi pocinju da se identifikuju kao biseksualci posle perioda gej ili lezbian identifikacije. Biseksualnost, kao homoseksualnost i heteroseksualnost mogu biti ili prelazan korak u procesu seksualnog otkrivanja, ili stabilan, dugogodisnji identitet. Koliko je cesta biseksualnost? Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, posto je na ovu temu uradjeno jako malo istrazivanja; vecina studija seksualnosti fokusirala se na homoseksualnost ili heteroseksualnost. Na osnovu Kinsijevog izvestaja iz 50-tih, od 15 do 25% zena i 33-46% muskaraca mogu biti biseksualni, na osnovu njihovih iskustava ili objekta privlacenja. Biseksualci su na mnoge nacine sakrivena populacija. U zapadnoj kulturi, generalno se pretpostavlja da je osoba ili heteroseksualna ili homoseksualna. Posto se biseksualnost ne uklapa u ove standardne kategorije, cesto je poricana ili ignorisana. Kada se prepozna, biseksualnost se cesto vidi kao "deo heteroseksualnog ili deo homoseksualnog", a ne kao poseban identitet. Biseksualne veze Biseksualci, kao svi ljudi, imaju razlicite vrste veza. Suprotno opstem mitu, biseksualna osoba nema potrebu da u isto vreme bude u seksualnom odnosu sa muskarcem i zenom. Zapravo, neki ljudi koji se identifikuju kao biseksualci su sve vreme imali odnose sa jednim rodom. Kao heteroseksualni i homoseksualni ljudi, mnogi biseksualci biraju da budu seksualno aktivni samo sa jednim partnerom i da imaju duge veze. Drugi biseksualci mogu imati otvorene brakove koji dozvoljavaju veze sa partnerima istog pola, troclane veze ili vise partnera istovremeno. Vazno je samo imati slobodu izbora seksualne ili emotivne veze, koja je ispravna za ljude koji su u nju ukljuceni, bez obzira na njihovu seksualnu orjentaciju. Bisexual Research Center Boston, MA USA

Homoseksualnost Homoseksualnost je jedna od mogucih seksualnih orjentacija. Seksualna i emotivna privlacnost prema osobama istog pola. Psiholozi, psihijatri i ostali strucnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja se slazu da homoseksualnost nije bolest, mentalni poremecaj ili emocionalni problem. Mnoga objektivna naucna istrazivanja proteklih 35 godina pokazala su da homoseksualna orjentacija nije povezana sa emocionalnim i socijalnim problemima. Homoseksualnost se smatrala bolescu u proslosti zato sto su strucnjaci mentalnog zdravlja i drustvo su stvorili predrasudu posto je vecina studija ukljucivala samo lezbejke i gej muskarce ukljucene u terapiju. Kada su istrazivaci ispitali podatke o gej ljudima koji nisu bili pod terapijom, ideja da je homoseksualnost bolest ispostavila se kao neistinita. Americka Psihijatrijska Asocijacija (American Psychiatric Association) potvrdila je vaznost ovog novog istrazivanja izbacujuci termin "homoseksualnost" iz zvanicnih prirucnika koji su objavljivali liste mentalnih i emotivnih poremecaja. 1975. godine je Americka Psiholoska Asocijacija (Amercan Psychological Association) objavila rezoluciju kojom podrzava ovu akciju. Obe asocijacije zalagale su se da svi strucnjaci za mentalno zdravlje pomognu da se razbije stigma mentalne bolesti koju neki ljudi i dalje povezuju sa homoseksualnom orjentacijom. Homoseksualna orjentacija nije ogranicena ni na jedan odredjen tip osobe. Gej muskarci i lezbejke su svih godina, kulture, socijalnog okruzenja, rasa religija i nacionalnosti. Imaju razlicita zanimanja i zive u svim delovima sveta. Zasto neki gej muskarci i lezbejke govore ljudima o svojoj seksualnoj orjentaciji? Zato sto je podeliti taj aspekt sebe sa drugima vazno za njihovo dusevno zdravlje. Cinjenica da je, proces razvoja identiteta za lezbejke i gej muskarce, koji se obicno naziva "coming out", jako povezano sa psiholoskom regulativom - sto je pozitivniji identitet lezbejke ili gej muskraca, bolje je mentalno zdravlje i vece samopostovanje. Da li lezbejke i gej muskarci mogu biti dobri roditelji? Da. Studije koje su uporedjivale grupe dece podizane od strane homoseksualnih i heteroseksualnih roditelja nisu pronasle nikakve razlike u razvoju izmedju ove dve grupe dece u njihovoj inteligenciji, psiholoskoj i socijalnoj regulativi, popularnosti kod prijatelja, razvoju identiteta rodnih uloga ili razvoju seksualne orjentacije. Zasto je vazno za drustvo da bude bolje obrazovano po pitanju homoseksualnosti? Edukacija ljudi o seksualnoj orjentaciji i homoseksualnosti je znacajna u cilju smanjenja predrasuda koje vladaju prema ljudima homoseksualne orjentacije. Tacne informacije o homoseksualnosti su narocito vazne za mlade ljude koji se bore sa sopstvenim seksualnim identitetom.

Na forumu sajta www.lepotani.com lekar odgovara na Vasa intimna pitanja str8,bisex i gay momaka na adresi: http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=1258 Vasa pitanja posaljite doktoru na E-mail lepizdravko@gmail.com Ako ste 18+ mozete se besplatno registrovati na forumu sajta www.lepotani.com , a odgovore lekara na Vasa intimna pitanja procitajte na adresi: http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=1258

Ako ste 18+, i ako se besplatno registrujete na forumu sajta www.lepotani.com procitajte vise informacija na temu seksualnog obrazovanja na adresi: http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=1590

Mladi sve vise boluju od steriliteta. U Srbiji cak 60 odsto muskaraca pati od steriliteta. Ljudi su ozraceni,pomoci nema! Radjace se sve manje dece i bice sve vise brakolomstava od strane zena. Stupace u odnose sa vise partnera da bi postale majke. Muskarci ce,pak, stupati u brak tek kad partnerka zatrudni. Postoji opasnost od sirenja polnih bolesti! Posto postoji opasnost od sirenja polnih bolesti savetujemo Vam da se prvo besplatno testirate u Zavodu za zastitu zdravlja studenata u Krunskoj 57. Info telefon:2432-192 Nazovite taj info telefon 011/2432-192 i raspitajte se kada se mozete besplatno i anonimno testirati. Svi gradjani se mogu besplatno testirati,a ne samo studenti. Testirajte se i pokazite rezultate testa Vasim ljubavnim partnerima. Od njih obavezno zahtevajte da se testiraju i da Vam daju na uvid njihove rezultate testa. Kada se uverite da su 100% zdravi tek onda mozete voditi ljubav sa njima!