Iako dinar nece mnogo devalvirati, cene proizvoda ce mnogo porasti u 2007.godini,a plate ih nece pratiti. Moguc je cak i pad standarda u 2007.godini. Sto se najavljenog porasta stranih investicija tice one nece rasti,naprotiv. Niko nece ulagati novac u zemlji gde ne moze da ga povrati. Obecanja Vlade o porastu stranih investicija u 2007.godini su po procenama stranih diplomata besmislena i netacna. Ocekuje nas ekonomska stagnacija! Beda je uvek bila plodno tlo za bujanje fasizma a mi danas zivimo u bedi!

Prenosim Vam i deo izlaganja gospodina Prokic Nenada: Izvor: http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2007&mm=10&nav_id=266849 --------------------------------------- Nenad Prokić: Obraz, Dveri, to nisu autentični pokreti. Oni nisu nastali iz nekih ideja, već čistom instrumentalizacijom od strane ove vlasti, koja je u kolapsu, zajedno sa politikom koja je nastala na temi Kosova. Sa odlaskom Kosova ta politika očekuje svoj kraj i boji ga se. I nama je izgleda suđeno da budemo poslednji, to je Dejan Jović dobro rekao u emisiji - postkomunistička i postnacionalistička tranzicija jedino kod nas nije završena. Kod nas niko nije izdao ideju Miloševića. Radikali nisu uradili ono što je Sanader učinio u Hrvatskoj. Mirko Đorđević mi je rekao, pa verujem, da je poslednja veštica u Evropi spaljena pod Karađorđem. Prema tome, mi ćemo poslednji da prođemo postnacionalističku i postkomunističku tranziciju i to se upravo sada najavljuje preko tih ultimativnih sredstava, uprkos tome što su oni svesni da je to poslednje sredstvo koje može da se iskoristi. Ko priziva fašizam, to mu je poslednje prizivanje. Pre neki dan je u Novom Sadu igrala predstava Jirgena Goša iz Nemačke, Magbet. To je komad pokojnoga Šekspira, koji govori o tome kako se na vlast dolazi ubistvom i on zbog toga ima posebno značenje u Srbiji. U Nemačkoj čitanje tog komada nije toliko važno kao što je ovde. To je predstava puna krvi i govana i naši ljudi sa nje izlaze. Jadna je zemlja koja se boji da se prepozna u ovoj predstavi. Jauci paraju nebo, a niko ništa da učini - to su Šekspirove reči pred kraj ovog komada. Dakle, zašto ljudi izlaze sa predstave koja podseća na srpsku vlast, koja se maže govnima, trpa sopstvena jaja u dupe - jer tako glume ti ljudi, oni tako glume, ko je gledao video je ogroman komad džigerice koji se tamo rastrže. Oni su sve vreme goli i prvi put sam video golotinju koja ima svoje opravdanje u teatarskom smislu. A kada glume žene, oni muški pribor podviju ispod butina tako da on viri pozadi. E, tako su oni izgledali kada su potpisivali u Kumanovu onaj potpis. A sada su frajeri i preko Obraza i Dveri su isukali te svoje neupotrebljive organe znajući da je to možda poslednji put. Ne govorim baš stalno ovako, ali predstava je takva, pa onda govorim na taj način. Tu se vidi metamorfoza zla i publika izlazi, jer, doduše, može to da podnese u životu, ali ne može da ga podnese na sceni. E, dokle god ne budu mogli to da podnesu na sceni, a podnose ga u životu, dotle u ovom društvu neće biti završena postkomunistička i postnacionalistička tranzicija. Ideje o tome nedostaju takođe i urednicima novina, pa u pet novina istoga dana izađu napadi na Čedomira Jovanovića. To znači da ti urednici koji nemaju ideju, dobijaju ideju iz jednog centra, iz istog onog centra iz kojeg se šalje direktiva ovim jadnim ljudima koji izigravaju neke fašiste, a ne znaju ni šta to znači.