Dakle, sticajem okolnosti i skoro neplanirano prozujah ja ovih dana pored nekoliko bina. Voxstock (tu mi nesto bilo najlepse), Police, Return to forever... Bilo fino svuda, al’ to su svi pisali pa da ne mrsim i ja mnogo. Post o Voxstock-u sam bio spremio al’ na zalost nisam bio u mogucnosti da ga na vreme izbacim.

Nego, nisam to hteo danas.

Dobismo mi novu vladu. Posle X godina, prvi put posle Pasica, evo ga (eve gu) Zajecarac premijer! Na jednom mestu Canak (ko bi drugi) pomene kako je g.Mirko nesto svirao, te ja krenem da ronjam, da vidim o cemu se tu radi. Coveka ne znam jer je davno otis’o svojim poslom k’o i svi mi.
Vrlo brzo sam batalio politiku i poceo da nabadam Zajecar kao ime, pojam… stagod…. Shvatim da smo bre mi skoro potpuno nepokriveno podrucje. Crna rupa na internetu, takoreci! Pored opstinskog sajta koji je solidno zamisljen budjavo izveden i – mrtav, postoji nekakav forum gde su teme tipa “Gde cete na more”.. a lik odgovori: “.. u **zdu ma**rinu, i tamo je slano” (??!?). Misliiiimmmm!!!… :(((((

Moram, hocu, osecam potrebu… da kazem… da je Zajecar jedno vrlo fino mesto za zajebanciju raznih vrsta. Pozeleo bih ga svakom tinejdzeru da malo izgradi svoj lik i ego… Da njegov bude i centar i periferija i reka i bircuz i ski-staza… i ribe i komsije… Da uvek ima na koga da se osloni.. da zna sve i da ga znaju… Pa posle, tako nabiflan i samopouzdan moze dalje…

Pored toga to jeste neki kulturni centar regiona gde se svasta zbiva… sto budzetom pumpano, sto na pogon naseg licnog entuzijazma i za nase rodjene pare… I od svega toga – na netu nista! Ni rec niko da napise! Bas sam se nesto ubedacio.

Gledam Borani aktivni… Majdanpek pa Boljevac… slikaju sta stignu, kace, caskaju… cini ti se silna zbivanja… Mogu ja sad da zapnem da pricam o gradu… al’ ne mogu odavde bas dnevna desavanja da pratim, jbg…! To je ono sto cini duh, mnogo vise nego buzdetske manifestacije koje se po novinama provuku.
Kad bolje pogledas, jesmo mi za’ebani… umereno lenji za medije i blago nadmeni… Nama lepo i zaaaboleee nas dal’ to neko vidi i zna… bas da mu i ne kazemo!
Danas je vreme nekakve informaticke demokratije. Prica k’o sta ‘oce i tek kad sve to skupis, sklopis celu sliku sredine. Kad razmislim, radi se o nekoj nasoj, lokalnoj, mentalnoj infantilnosti...da ne umemo da prepoznamo i drugima prezentiramo svoj identitet. Svasta tamo ljudi znaju, svasta cujem i naucim kad odem… al’ da nesto javno kazu ili napisu, nema teorije! Umesto aktivizma ili profesionalizma, tu je klasicna kafanska intelektuala (koju vrlo volim al’ samo kad ima i ove druge, javne).

Idem ja za vikend tamo… i pravo na kosarkasko… “Mlade nade ZA rock-a” … Aj bas da vidimo i taj rock… svud umro samo kod nas kao nije… Ja cu pored miksete, tu privilegiju jos uvek imam, pa da probam da na’vatam nekog entuzijastu, da mu probudim lokalpatriotizam ne bi li svet saznao sta se zbiva na jezerima, bazenu, po kafanama, na tenisu, ko gde svira, ko gradi kucu il’ plantazu… Ko je skolu zavrsio, kakvu pamet prodaje… Ide sad opet i ona, da izvinete, Govnarijada (ziv nisam dal’ ce i ove godine da je unerede onako)… Bar da se nadje neko da ih napljuje a ne onako tunjavo – par placenih clanaka i nista!

Eto, to sam hteo da kazem danas… Alo bre ZA! Wake up!

Soundtrack: Madeleine Peyroux – Careless love