Otisao je jos jedan od velikih. Njegova sudbina ima mnogo dimenzija.
Neobrazovan, samouk, hipersenzibilan, hipertalentovan, ceo zivot van sistema… Covek sa dusom i srcem.. koje dalje nije moglo.
U devetnaestoj dezertira zbog ljubavi. Osude ga na tri godine Golog otoka ali mu kaznu povecaju na pet i po godina, kad im odgovori da “ne mogu da ga osude onoliko koliko on moze da izdrzi”. To je vec rock’n’roll! Na tu pricu se javno nije vracao. Cemu? Isao je dalje, mnogo dalje.

Ziveo u Nisu telom a svet obisao svojim delom. Moja ideja kosmopolitizma. Svirao Gandijima, napravio himnu Roma sveta i jos preko 600 pesama od kojih mu je mnogo pokradeno. Nije zalio - poklonio… nek’ im je alal.
Poslednjih godina se otvorio za sveze zvuke i mlade ljude oko njega. Nikakav problem za one koji se u stvaranje razumeju.
Nisam znao da je proglasen za sam vrh u oblasti blues-a. Apsolutno se slazem. On je bio blues i pokazao da to nije tek muzicki stil vec nacin i filozofija. Mnogo je bluesa-a oko nas. Ko to ne zna nek’ trazi drugde… ja ne moram…

Porazavajuca je cinjenica da je do juce ziveo kraj nas u bolesti i bedi. Ne ulazim u detalje i razloge ali to ne sme da se desava. Jednostavno ne sme.
Ckalja je tako otisao i od tada osecam grizu savesti kadgod se zavrti neka serija sa njim.
Dobio je malo milostinje na samom kraju. Neka je. Trebalo je mnogo ranije i mnogo vise. Tesko da smo takvim ljudima mogli da vratimo sve sto su oni nama pruzili.

Oprostio se od nas pre neki dan, takoreci direktno u kameru, i otisao sa samo sa jednom zeljom – da jos malo peva.

Soundrtrack: Saban Bajramovic – A Sunen Romalen… dalje od ovoga nema….