Nakon sto sam se odmorio i pozavrsavao neodlozno, da i ja kazem, nesto o kratkom r’n’r kursu kroz koji smo imali prilike da prodjemo u okolini Indjije, dana 26-tog, meseca juna TG...

Dame i gospodo, trebalo je zaboravite na papuce, fancy majicice, sminku… ne idete u pozoriste, kafic ili klub... krenuli ste na open-air kocert, na ledinu… dakle, nosite se i ponasajte u skladu s tim jer se u suprotnom to vama po glavi vraca… Takodje, imajte u vidu da ovakve prilike sluze da se ljudi skupe i provedu dan u zajebanciji, prateci sta se na bini zbiva ali i medjusobno komunicirajuci...
Nemojte doci u pola devet da cujete npr. Peperse jer to je kobna greska iz mnogo razloga.. uletecete u guzvu i mrak, rizikovacete razocaranje i propustiti duh manifestacije...
Arena u Indjiji je sve omogucila ljudima koji su stigli na vreme... Sve je bilo dostupno, i svega je bilo dovoljno...klope, vode, piva, toaleta... U Arenu se ulazilo lako, bez guzve a na, sada vec cuvenom, parkingu bilo je prostora i reda i za one koji su kasnili... Oprema solidno namestena i dovoljna... bar se tako cinilo do Pepersa...
Nisam video sve... nije ni bilo u planu... ali video sam Kirila... coveka zbog koga sam dosao, taman koliko i zbog Pepersa... i tu nema razocaranja... dok je on nastupao vibe je bio sjajan, zvuk odlican.... Nakon njega, Kasabian, tipicno britanski band koji mi nista nije znacio ali su ulozili svojski trud... puno vise od “zvezda”...

Pepersi... hmmm.... Recimo, cetiri minus bi bila ocena... Odlicni sviraci, vrlo dobre pesme (dobar deo odlicnih se nije naslo na listi). Medjutim, ostavili su utisak da pojma nemaju gde su ih spustili i da ih to savrseno ne zanima... posteno su otaljali koliko im je placeno i ...ciaooo... Moja zamerka odnosila bi se na velike padove u ritmu koncerta.. nakon par vrucih, sledi par pri-mrljavih pesama (Fruschante nam je otpevao SOS od ABBA... ali, na moje razocaranje, nista od Pro Arta koji su u tom razdoblju bili podjednako uticajni na ovim prostorima) Ovakvi kiksevi su na jedvite jade navuceno raspolozenje, resetovali na pocetak... Nakon Kirila, radovao sam se i nadao da ce nas zvuk razbiti... ali bilo je kao kad komsija pravi zurku... i ti sve odlicno cujes ali glavni feeling je negde iza zida... nije moglo da povuce nekog ko zna sta znaci odlicno... Sto se mene tice svako produzavanje koncerta bi me udavilo... bilo je dovoljno... kad je nesto odlicno i pola sata je dosta ali ako se nateze, bolje ne produzavati...

Zavrsetak pred samu kisu... sto je omogucilo da izbegnemo pravu kataklizmu... Temperatura se od oko 40 spustila na 17 stepeni kada majice nisu narocito delotvorne... Mucno je bilo videti potpuno mokre ljude kako po pljusku pesace oko 4 km preko vetrovite ledine (i mi smo pesacili al’ smo bili bolje opremljeni), bez prave ideje gde su tacno krenuli i kako ce kuci... Filozofija “naci ce se vec nesto” jednostavno nije dobra i to treba da imaju u vidu oni koji se spremaju recimo za Stonese...
Cela moja ekipa se prilicno zadovoljavajuce izvukla... Ko je pokis’o ko mish-najbrze je bio kod kuce... ko je ostao totalno suv, nacekao se na prakingu... Kisne jakne sa kapuljacama, dobra obuca i kola na strateski dobrom mestu omogucili su nam da kod prvih kuca, vlazni, budemo preuzeti od naseg domacina, kod koga nas je cekala kafa i kajsijevaca a oko sat kasnije bili smo kod kuce... Za svaki slucaj po caj i aspirin pred spavanje i jos jedna slicica u memories kolekciji...

Za soundrack, ne Paprike, vec biser dogadjaja, veliki maestro – Kiril Dzajkovski – Religion & sex