______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sedim tako ja doma kao neka kućanica, bolešljive sam prirode, šta da radim, i mislim se šta ćemo sutra za ručak. Mislim se tako, mislim i setim se: treba mi nešto za više dana, treba mi pasulj. Raspitam se šta mi treba za pasulj osim pasulje, jel, sakupim sve i ostane mi samo da skoknem do mesare. I skoknem ja do mesare. (Dijalog se odvija između mene, aktuelne domaćice, tj. komšije iz kraja i ljubaznog osoblja u mesnoj radnji, tj. vremešne mesarke)

Ja: Dobro veče.

Vremešna mesarka: Dobro veče komšija! Šta ćemo danas? (inače nikad nisam ušao u tu mesaru, a ona već ostvaruje bliski kontakt iako me ne poznaje, lukava je, mislim se)

J: Nema šta ćemo komšinice, nego kako moramo, što bi rekao narod! (mudro zborim ja i dajem do znanja da iako delujem neiskusno posedujem izvesnu dozu narodne mudrosti koja se od pamtiveka prenosi u našim srpskim genima. Zbunjujem je, mora da se povuče i bude opreznija.)

VM: I to što kažete komšija, kako moramo, a šta ćemo, to nam je suđeno. (nije ni svesna da nije stvar sudbine, nego je ja navodim da tako govori. U trnutku pomislim, ako ja to mogu da radim, šta li tek može predsednik države, on je sigurno veštiji manipulator od mene)

J: Nego recite vi meni, komšinice, da vi sutra treba da kuvate pasulj za nekog koga volite, nekoga za koga bi sve dali, koje bi meso stavili u taj pasulj. Vidim imate lepa rebarca, suva, no sa ipak podosta mesa. (skrećem temu na rebarca, suva, ali sa dosta mesa)

VM: Oh, komšija, pa vi dobro oko imate, baš to sto gledate i ja bih odabrala. (postidela se, zna da ne može tek tako sa mnom, shvatila je da iako delujem neiskusno, znam šta su dobra rebarca)

VM: Koje ćemo parče komšija i kolko ćemo? (smeška se i vata suva rebarca koja vise, pokazuje mi. Ja je lukavo gledam, znam da ne smem sad da se opustim, ako ostavim njoj da vodi priču, ko zna kuda će to odvesti celu ovu ujdurmu. Uozbiljim se i kažem onako muški odlučno.)

J: Dajte pola kile! (udari satarom, odseče rebarca)

VM: 580 grama, jel može komšija?

J: Može nego šta nego može, neće se baci!

Vremešna mesarka, pakuje rebarca u jeftin papir i stavlja u najjeftiniju plastičnu kesu koju sam ikada video. Pruža mi, ja uzimam, pogleddi nam se za trenutak ukrste. I ona i ja znamo da će pasulj biti ukusan. Ja otpozdravljam, onako kako se to u gradu radi, vremešna mesarka za kraj kaže i ostavlja mogućnost nastavka čitave ove istorije. Iskreno ostajem bez teksta kad čujem njenu završnicu.

VM: Imam ja i lepe kolenice, kad poželite da se častite, a vi navratite, ne idemo mi nikud.

Poslednje dve nedelje sedim doma, kao kućanica neka. Bolestan sam pa eto koristim izgovor da nađem slobodno vreme i napišem post posle više od sedam miliona godina. U pauzama kuvanja pasulja. Pre dan ili dva u toku razgovora sa jednom ex blogerkom sa kojom sam u virtuelnoj komunikaciji, jer kako pomenu DD u svom blogu, nema se vremena, pomenusmo kontracepciju i jos neke, meni nepoznate, ljude koji su rođeni 26. Septembra, koji je za one koji ne znaju kao ja što nisam znao, dan borbe protiv kontracepcije ili borbe za kontracepciju. Nije ni bitno. Slučajno, ne znam kako počesmo da pričamo o tome i ja shvatim da to što je neko rođen na dan kontracepcije, znači da su njegovi ili njeni, roditelji protivnici iste. U redu, svako ima izbor. Ali to je aktiviralo sledeću asocijaciju. Nekada je država, htela ona to da prizna ili ne, brinula o natalitetu nacije. Dakle, dete ste mogli da pravite svesno, nesvesno, u kući na krevetu, na odmoru, na žurci, kod komšije dok je na poslu. Mogli ste da birate da li hoćete ili nećete. Mogli ste da se malo previše unesete, pa da dobijete naslednika ili naslednicu. Ali to sve nije bilo dovoljno, natalitet je potrebno podsticati. Zato je naša divna ex Yu smislila savršen način da stimuliše naciju da što više radi na reprodukciji. Znamo da je jedan od najvećih životnih problema svih mladih parova, životni prostor, tj. stan. I onda je država odlučila da poklanja stanove mladima. A da bi mladi dobili stan dok su jođ uvek mladi, bili su im potrebni bodovi. Da, da, ako želiš da napreduješ na rang listi, potrebni su ti bodovi. A kako se najlakše i najviše bodova dobija? Pa prostom deobom!!! Nego šta, legneš, ionako se volite, tri minuta ljubavnog zanosa za količinu bodova koja te vodi ka vrhu. Jednim udarcem dve muve! I razmnožavanje, a morate priznati da je to jedan zaista lep i krasan čin, i stan! Mislim se nešto, u ovom trenutku kada bi se mojoj izabranici i meni ukazala prilika da nas neko boduje na ovaj način, da ni ona ni ja ne bi imali ništa protiv da munjevito uznapredujemo ka vrhu liste i ne sumnjam da bi jako brzo uleteli u TOP5. Zato, želim, ali ne znam kako da pokrenem potpisivanje peticije da se vrati dodela životnog prostora po principu proste reprodukcije. To je jedan od elemenata koji svakako nedostaje u današnjem polukapitalističkom društvuenom uređenju. Eehhh, a sve sam nabavio: i posteljinu koju je baba skupljala ne znam zbog čega i stolnjak, ručni rad neki bi dali bogatstvo kažu stariji, samo neće niko da da to bogatstvo i kupiću i vinjak da ga stavim u vitrinu iako ga ne pijem. Samo neka kažu da će da boduju! Ima da otvorimo vinjak i da nazdravimo, pa sve i da prospemo na divni stolnjak.

E da, ko nije, ako bude imao priliku preporucujem toplo knjigu Dopler, norveski pisac Erlend Lu.

Nekoliko godina kasnije, kada sam u potpunosti postao kompletna ličnost, zaboravio sam na nju. Imao sam puno obaveza, potpuno sam se uklopio u socijalne šablone, tako da nisam imao vremena da razmišljam o usputnim i trivijalnim stvarima.

...

To jutro ni po čemu se nije razlikovalo od bilo kog pređašnjeg. Opet sam na jedvite jade otvorio oči, počešao se tamo gde se uvek češem, odgegao se do improvizovanog toaleta, odradio šta sam imao i započeo svoj dan.

...