eto, zaboravila sam da obelezim dvogodisnjicu blogovanja, posto vise ne blogujem... ali nekako bas u to vreme sam pocela da se prisecam dobrih starih dana, a neka nedefinisana sila me je naterala da zvirnem, malo, krisom i proverim da li se nesto desava... i shvatila sam da u stvari oni koji su pisali zato sto im se pise i dalje pisu, a oni koji su pisali radi druzenja su pronasli neko drugo zanimljivije mesto...
a mi smo se negde pronasli i zarad kosmicke pravde, na drugom mestu izgubili... da ne smaram pricom o kapitalizmu-mazohizmu, kuci-skoli, vikendu, plati, troskovima, planiranjima, pokusajima opustanja, reci cu samo da mi nedostaje moj zivot i da mi nedostajem ja... i mi... i trazeci prave vrednosti u ovom nakaradnom sistemu, zavrsih kao rob perifernih i nezanimljivih svakodnevnih gluposti...
monotoniju razbije pokoja parada pijanstva i kica, pomodarski izleti u dane devojastva, mandatory zajebancije sa kolegama iz firme na kojima se svi kezimo a najradije bismo pljunuli na sagovornika...
a gde li su nestali bezbrizni dani... kada smo znali da sedimo satima na Adi cekajuci zalazak sunca i govoreci rukama...
da mi nije nas, odavno bi sve otislo u Honduras... ma bre NE VOLEM, isto kao Djole

i dobro sta sad? dobila sam sta sam trazila i sad uzivam? recimo da da... ali zasto i dalje nije to to? sta jos fali da se zatvori krug pa da i ja mogu da pocnem da se vrtim u istom kao andres? da li bi trebalo da sam srecna zbog toga sto se krug nikako ne zatvara? mozda je kad se krug zatvori dosao kraj? don't know, don't know...

Dear All, moram da priznam da sam iznenadjena novim izgledom bloga :))). Izgleda da je doslo vreme za promene :)))!!!

Ko voli The Beatles i ima duha dovoljno da razume, preporučujem da pogleda film iz naslova :)))
It almost made me cry...

I tako nekako je to izgledalo... B&A