I GLAVA 2/2 U p o z n a v a nj e Neša kako smo ga svi zvali preziva se Radonjić pa su mu neki ne prijatelji izmislili nadimak „ružni Radonja“. Nije bio ružan, jedino su mu naočare za vid kvarile izgled lica. Od petog razreda, kada je počeo da ih nosi ja sam mu govorio da nosi sočiva, ali me on nikada nije slušao. Možda se plašio ili ko će mu znati. On je drug velikog srca i uvek će ti pomoći u nevolji, voleo bih da sam malo više kao on u nekim stvarima. On je pomalo tajanstvena ličnost jer nikad neće da ti kaže čitavu istinu, uvek nešto sakrije, ali nikad ne pridodaje. Težak je na rečima i retko počinje dijaloge, to je verovatno zbog problema u porodici. Nekada je bio baš pričljiv dečko, ćutljiv je postao odkad su mu se otac i majka razveli još u trećem razredu osnovne škole. Pa je u stan majka počela dovoditi razne muškarce, ponekad i trojicu odjednom. A njega je slala da prespava kod mene. U početku mi je to bilo čudno, pa sam u šestom razredu shvatio šta je ona ustvari radila sa njima. Tako je trajalo čitave četiri godine dok mu se majka nije počela drogirati. Sad jedva sastavlja kraj sa krajem, sva se osušila i svaku paru daje za beli prašak. A Neša oblači samo moje stvari, on mi je kao brat jer više vremena provodi u mom nego u svom stanu. Nikada se nije bavio sportom a na fizičkom nam je uvek bio glavni golman. Još jedan moj dobar drug jeste i Dalibor Draganović i njegova sestra Sanja. Svi smo ga zvali Dragče. Kosa mu je uvek bila čupava, a pogled ponekad izopačen pa je pomalo podsećao na Drakulu. On mi je i najzanimljiviji drug jer je uvek nasmejan i uvek zna da te nasmeje. Par zgrada ga deli od mene, pa mu nije teško da dođe kod mene kao ni meni da dođem kod njega. On nije čudan kao Neša i uvek je do kraja iskren. Sa njim često vozim biciklo dok mi on priča njegove izmišljotine samo da bi smo se nečemu smejali. Prvu devojku je smuvao tako što je prvo zasmejao do suza, a ona mu kasnije nije mogla odoleti. Dragče devojke i danas menja „ko čarape“ pa mu svaki raskid dođe kao dobar dan. Obožava da daje savete u ljubavi iako se svi oni svode na „uzmi pa ostavi“. Moj dobar, a njegov najbolji drug Sneža ili Sneško ima sličan princip. Zove se Snežic Vanja pa neko pomisli da pričam o ženskoj osobi. On i ima žensku lepotu, plavi dečko belog lica sa rumenim obrazima dosta smiren i staložen ali ne toliko bistar koliko bi se na prvi pogled moglo reći. Nije ni čudo što ga devojke „hoće“. Često izlazi sa drugaricama, kupi njihove ženske fore pa ih prodaje nama. Vremenom postaje sve više isfeminiziran, priča sve tiše i mekše. Često se našalimo na njegov račun kako je počeo da uvrće reči, ruke pa i noge. Ništa zlonamerno već potpuno iskreno ali sa malo ljubomore što se druži sa najlepšim devojkama, izmeđuostalog i Enom. Svi mi idemo u istu gimnaziju samo su Sneško i Ena u odelenju prvo tri, a Neša, Dragče kao i drugi moji bolji ili lošiji drugivi Paja, Čeda i drugarice Milica, Ivana i Tamara prvo pet. Za mene su oni ceo moj svet i niko i ništa nije moglo to da promeni. Do tada nisam čuo, ustvari nisam želeo da čujem šta drugi pričaju o meni i mojim drugovima.

I GLAVA 1/2 U p o z n a v a nj e Zovem se Ivan, i za razliku od drugih ja vidim bar malo dalje od svog malog prsta. Neke stvari sam shvatio pre drugih, neke tek treba da shvatim. Visok sam metar pa jos tri četvrtine, pa još tri zrna pasulja iznad toga, jer tako su me merili poslednji put. U osnovnoj školi sam trenirao rukomet, sada me prosto mrzi. Vrlodobar sam učenik uvek bio i ostao, bolje od toga mi i ne treba, a lošije nije poželjno. Začet sam na Šar planini jedne hladne zimske noći gde su moji roditelji zimovali kao najbolji prijatelji. Posle tog nezaboravnog planinarenja vratili su se u Beograd gde sam rođen i gde sada živim. Nisu se više trudili da mi podare sestru ili brata, tako da sam ostao sin jedinac. Očevo, a ujedno i moje prezime je Stojšić a svi me zovu Stole kao i mog oca kad je on išao u školu. Sedamnesta mi je prošla dok Eni, najlepšoj devojci u mom kraju, treba tek da bude. Poznajem je još od prvog razreda osnovne škole, drugarica mi je, kao i većini mojih drugova koji ne bi hteli da tako večno ostane. Od petog razreda stalno smo je izazivali i bockali. U sedmom svako je hteo da joj priđe, ali onako nasamo. Bilo je par neuspelih pokušaja, mada neki tvrde da su je poljubili. Vremenom i neki dečaci koje prvi put vidim su počeli da se raspituju za nju, govore koliko je lepa itd., a evo i zašto. Prirodna plava boja kose koja vremenom dobija tamnije pramenove, stalno je po malo zavodnički čupava i lagano se spušta do njenih ramena, tu se vidi prvi aspekt njene lepote. Boja kože, cele godine je kao da se tek vratila sa mora, tamnija, lepa i kao što bi dolikovalo verovatno nežna i glatka, sa strahopostovanjem joj moraš prići i dotaći je, kao slučajno... Oči, uvek otvorene, svakog trenutka sijaju varljivom svetlošću. Usne, stvorene samo za duge poljupce, pune, doduše samo ponekad iskreno nasmešene. Obrazi uvek malo rozi, kao stidljivi, ustvari nemirni, gorki, lepo oblikovane uši u koje s’ lakoćom ulaze razne poučne reči, a jos lakše izlaze. Zubi beli, često otkriveni, pravi. Njeno lice je svima bilo samo za poželeti. Telo... Zgodno, svaki njen deo bio je nedodirljiv, pa ni u snovima, sve do jedne noći... Priču ću početi dve godine pre te noći (noći kod Ene), kada su se u meni počele rađati velike dileme, i kada su u mom životu nastali veliki preokreti. Imao sam petnest godina i upisao gimnaziju kao i većina mojih drugova, kao i Ena. Upisao sam gimnaziju ne zato što nisam znao šta da upišem, već pretežno zbog njih. Oduvek sam želeo da budem neki advokat ili čak sudija, hteo sam da upišem birotehničku srednju školu. Kad sam upisao gimnaziju bilo mi je svejedno, bio sam pored svojih najboljih prijatelja. Moj najbolji drug Nenad, znamo se još iz osnovne, bili smo nerazdvojni. Živeo je u zgradi pored moje i svako jutro je voleo da me budi oko devet ili deset jer zna da ja tad spavam. Pošto sam, što se tiče buđenja, baš bio lenj. Moja mama ga je uvek puštala, pa čak i zvala da me probudi, išalo se taj dan u školu ili ne. Uvek je imao malo bolje ocene od mene i to mi stalno spominjao. Voleo je jezike, naročito izumrle, pola Latinskog je znao pre nego što je upisao gimnaziju. Zna da čita i piše Hebrejski. Posle gimnazije upisaće Filološki fakultet. Ne voli životinje, nikada ih i nije voleo. Uvek je govorio kako su one najveći izvor bolesti. Nikada nije imao devojku, i kad bi mu se neka nabacivala on bi pobegao. To je, valjda, zato što je čekao onu pravu za sebe. Želeo je da mu ljubav bude ko’ iz nekih priča grčke mitologije, ili možda kao iz romana Romeo i Julija, samo jedna ljubav i mnogo avantura...

On je prihvatio ispriku i oprostio joj je, i ona je poslala jos par poruka isprike, i on joj je sve oprostio. Sve je bilo dobro do sedam dana kasnije kad mu je Ivana poslala poruku da raskida, da ga voli al ipak raskida. On je trazio objasnjenje al ga nije odma dobio. Rekao joj je da se nadju navece da popricaju malo, da mu objasni zbog cega, ona je na to pristala. Kada su se nasli on ju je pitao zbog cega, a ona mu je rekla zbog svega. On je sa malim osmijehom na licu rekao postoji svasta, trebam konkretan odgovor. Ona mu je samo odgovorila volim te al mi se neda biti sa tobom. On taj odgovor nije prihvaio ali ipak je nastavio dalje, i tu je napraviokobnu gresku koja ga je mogla mnogo toga kostati. Poceo se nabacivati svojoj staroj ljubavi Dariji. Odma joj je rekao da je na Ivanu zaboravio i da je nevoli, iako su obadvoje znali da nije tako. Darija je bila tvrd orah cak i za Dejana, led koji nepuca tako lako. Sutradan kada se vracao sa plaze primio je poruke od Darije i Ivane, kako je dvolican gad, kako ga nezele vidjeti vise i da je on proslost za obadveOn se pravdao Dariji da nije nista lose htjeo i kad joj se nabacivao da je vec bio prekinuo sa Ivanom, ona mu nije puno vjerovala. On ju je uvjeravao da nema razloga da mu nevjeruje. Na Ivanine poruke se nije pokusavao pravdati, jer ga je dvaput povrijedila, ali negdje u njegovom srcu znao je da je jos voli, i pokusao je naci pravi razlog. Pravi odgovor zbog cega su prekinuli dobio je brzo. Odgovor koji je dobio promjenio je mnogo stvari. Taj odgovor je bio kako su je prijateljice nagovorile da prekine, na sta joj je on rekao da buduce slusa svoje srce kada je u pitanju ljubav. Posto Dejan nikad nije prestao da vjeruje da bi on i Ivana mogli da budu opet zajedno, tako joj je predlozio da se nadju kod nje. Ona je pristala i na tom susretu se rijesilo mnogo stvari. Kao prvo, pomirili su se, opet su zajedno od tog susreta, ali ga je ona zamolila da negovori Dariji da su zajedno. On je nju poslusao i napravio malu gresku. Par dana poslije se vracao u Bosnu, jos par puta su se vidjeli i Darija je vjerovala da su oni posvadjani. Kada je dosao u Bosnu Dejan se dopisivao sa Darijom i ona ga je bezveze pitala da li je u svadji sa Ivanom, on je odgovorio da nisu na sta se ona razocarala i nije vjerovala vise Dejanu. dejan i Ivana su bili zajedno jos 7 dana i Dejanu je bilo svega dosta zato sto su mu se svi mjesali u vezu, prekinuo je al odma poslije 10 min je naazvao Ivanu i zamolio je da im niko od njenih prijateljica ne mjesa u vezuTo je uradio zato sto je Darija rekla da Ivana zasluzuje boljeg od Dejana. Dejan i Ivana su nastavili dalje vole se i vjerovatno ce potrajati njihova veza. To je ljubav na daljinu koju svaka svadja i svaka greska i ljepa stvar ocvrsne.

Bilo je ljeto, sparno vece, dva svijeta, koja su se na samom pocetku cinili sasvim razlicita, su se upoznali. On se zvaoo Dejan, a ona Ivana. Taj susret je bio sudbonosan i svasta se poslije desilo sto nije trebalo. On je bio sa njenom najboljom prijateljicom Darijom, al se zaljubio u nju, i odma se predpostavljalo da od te veze nebi moglo biti nista, al ipak desilo puno stvari koje niko od njih nije ocekivao. Dejan je bio Bosanac, koji je bio na ljetovanju u Dubrovniku, a Ivana Hrvatica koja je rodjena u Dubrovniku i tamo je zivjela, i velika daljina je bila prepreka za tu vezu. Dejan se sa tog ljetovanja vratio i jos je bio sa Darijom, i bio je zaboravio na Ivanu. nakon 10-ak dana Darija je prekinula vezu koja je bila dobra al daljina je smetala Dariji. Dejanov zivot je tekao normalno sve dok nije dobio pruku od jedne djevojke. Ta djevojka je bila Ivana. U drugoj ga je poruci pitala da budu zajedno, zeljela je ispitati da li se ono vece desila sudbina ili je to bio lazan znak. Dejan je pristao, iako sa blagom sumnjom da ce veza uspjeti zbog daljine, jer je vec jedna zbog istog razloga prekinuta. Tako su to vece pocela nova polavlja u njihovim zivotima. Od te veceri stalno su si slali poruke, zvali jedno drugo, i u tome im je prosao 1 mjesec veze i oni sami nisu mogli vjerovati da ce to toliko potrajati, ali su shvatili da je to sudbina i isli su dalje. Dejana je napala bivsa cura i Ivanina prijateljica, Darija. Dejanu je Darija slala poruke “kako je mogao”, ”najbolja mi je frendica” itd. Ivana je posumnjala Dejanu da joj muti iza ledja sa Darijom, on ju je uvjeravao u suprotno, i stvarno joj je govorio istinu. Dolazio je u pitanje prekid, ali su nastavili dalje, ali ti dogadjaji su uvijek ostali kao mrlja u vezi, i Ivana je to stalno nabacivala Dejanu kad bi joj nesto prigovorio. Isli su dalje i tako dan za danom, mjesec za mjesecom, do negdje kraj drugog i pocetka treceg mjeseca, kad se opet javila Darija. Pocela je opet sa istom temom, Vezom Dejana i Ivane. Stalno je nesto prigovarala, i Dejan je u jednom trenutku poludio i rekao da je Darija ljubomorna, na sta mu je ona rekla da joj se vise nejavlja. To je uradio, ali je u sebi rekao “kad me opet vidi nece izdrzati da mi se ne izprica”. Dejan je sa Ivanom bio i dalje sve do cetvrtog mjeseca kada mu je Ivana rekla da joj se svidja drugi, i da prekida vezu, na sta je Dejan poludio ali je na kraju prihvatio i nastavio dalje. poslije petnaest dana mu je Ivana poslala poruku “gdje si prijatelju, sta radis, pa nikako da se javis prijateljici. saljem ti prijateljsku pusu, al bi mogla biti ona prava ako hoces?”Dejan je u tom trenutku vec bio upoznao drugu curu, ali je ipak dao malu nadu Ivani i rakao da bi mogla biti prava pusa. pitao ju je sta je bilo sa onim momkom?Ona mu je odgovorila da su samo “brijali” na sta je on burno odreagovao. Tako su se dopisivali 20-tak dana nakon cega je Dejan odlucio jos jednom krenuti u pustolovinu sa Ivanom. Za manje od mjesec dana trebali su se vidjeti u Dubrovniku. Dejan je isao na ljetovanje. Dan prije nego sto je Dejan trebao doci ni jedno ni drugo nisu mogli spavati, nisu vjerovali da ce se nakon toliko vidjeti. Bili su zajedno oko 8 mjeseci i to je bilo dugo vremena, on ju je volio svim srcem iako nije bio 100% siguran koliko ga ona voli. Ipak uvijek je mislio pozitivno i nadao se da ga voli bar pola kao on nju. Dosao je dan kada su se trebali naci on nije vjerovao sta se sve dogadja oko njega, nije mogao vjerovati nakon koliko ju je vremena vidio. Kada su se nasli zagrlio ju je tako jako i zeljeo je da tako ostanu sto duze ako je moguce vjecno. Razisli su se i rekli da ce se opet sutra vidjeti. Kada je isao kuci sreo je Dariju, gledao ju je ljutito, nisu se ni pozdravili. Tek sto je usao u kucu primio je poruku od Darije kako joj je zao zbog svega zao i da se bezveze ljutila na njega, bas kako je on predpostavio.

Kad se covek smori i ne zna sta da radi od sebe on ode pa cita tudje blogove ili kucka jedan svoj kao sto ja to upravo radim... KOMENTARI?!