Veceras cu biti tuzan i zaliti za onim sto je bilo, a vise ga nema. Prebiracu po secanju i traziti bisere zivota. Veceras cu biti melanholicna jesen, hladna kisa svakidasnjice, mrak zimskih dana.

Izgleda da ponekad zivot zastane, hvata dah, trazi nov cilj, novu misao, nove planove. Ponekad je sve nekako daleko, iako je tako blizu. Ponekad padaju kise bez kraja i slivaju se niz oluke, zureci u zagrljaj zidova zgrada i ulice.

Ali ako pazljivo oslusnes cuces mozda pesmu kise i crepova. Cuces neku novu melodiju postojanja. I zato molim te:

OSLUSNI!

Da li ovaj blog polako izumire, bas kao i dinosaurusi. Mozda ga treba nazvati T-Rex blog jer je nekada bio najveci. Da li ovo sve neko cita i koliko je to NEKO?

Nadam se da gresim, ali ipak napisite u istoriji postojanja ovog bloga:

BIO JE TO NEKADA BLOG ZA CITANJE!

Pre neki dan je izvrsena pljacka stoleca u Stokholmu/Svedska. To je bilo u pravom Holivudskom stilu. Helikopter, policija onesposobljena trikom, lopovi nestali bez traga sa lovom.

Posle se pokazalo da je srpska policija (M. Vejovic sef policije) dala obavestenje svedskoj, da se sprema Velika pljacaka u kojoj su akteri izgleda srbi.

Svedjani su posle nedelju dana pracenja odustali i onda se dogodilo bas to. Pljacka stoleca, I dosli smo na prve strane svetskih novina. Ne po dobrom, nego po zlu!

PS sest kriminalaca je u istraznom zatvoru i ispituju ih. Oni se niceg ne secaju.

Opet smo na periferiji zbivanja. Mi nikada necemo odrasti. Secam se onih vremena kad su jurili cupavce i terali ih da se sisaju. Pitam se, da li sada teraju celavce da puste kosu!

Jos uvek zelimo da odredimo drugima kako da zive i sta da rade. Ako nisu kao mi, onda nesto nije uredu sa njima. Pitam se u kom svetu zivi taj svet? Mora da je u nekom svom. Svom malom balonu od sapunice. Svet nas lupa po glavi, cupa usi, pokazuje, sapuce, vice i nista. Mi idemo glavom kroz zid. Jer to je nas put! To smo mi, krvavog cela. Mi hocemo u Evropu, ali pod nasim uslovima. Mi ne zelimo da se menjamo, nek se oni menjaju :=(( TUZNO! Pustite pedere da budu pederi, lezbosi lezbosi, obicni ljudi obicni, rokeri rokeri, crnci crni a belci beli. Svako ima pravo da bude ono sto jeste, a ne ono sto neko zeli napraviti od nekoga. Grrr… probudite se ljudi i zene! Dok nekome ne cinis nesto nazao, povredis, maltretiras, prisiljavas, mozes u svojoj kuci biti sta hoces. A tim pesovanima je i ta zemlja, njihova. Zar su se oni rodili na Marsu?

Evo kotrlja se vreme i nikako da ga uhvatim! Ne znam, zasto mi bezi? Mozda je ono brze nego ja ili... Mnogi se zale da im vreme brzo prolazi i da ne stignu ni da se okrenu, a eto proslo je. A ja ga ni ne vidim.

Pitam se da li je vreme nasa senka? Pokusas da je nagazis a ona ti stalno bezi. Tu je, a ustvari nije tu.

Senka je zenskog roda, pa onda shvatam da je nemozes uhvatiti. Ali vreme je srednjeg! Ne vidim nikakvu logiku u tome. Mozda treba biti detinjast i onda ti se vreme problizi, jer oni koji su isti, najbolje se igraju. A deca se igraju.

I odrasli igraju, sve zavisi od muzike. Za tango je potrebno dvoje, a za treskavac mozes i sam da pustis da te struja muzike prodrma. Mada je grupnjak najbolji! Kad se opustis i svi igraju. Ali je tu vazan ritam. Ritmicni pokreti i masta. Treba zamisliti da si na nekoj plazi i svi igraju dok sunce zalazi. Toplo je i gola tela saraju stvarnost svim mogucim bojama, dok se ti gubis u vrtlogu stvarnosti. A u pitanju je samo muzika i vazno je osetiti ritam trenutka.

Ne zaboravi da je zivot sastavljen od trenutaka. Onih lepih i onih - Uhhh ne daj Boze. E sada ja pitam tebe: Sta je trenutak? Da, to je delic vremena. Ponekad je on dug - kad cekas nekog, ili kratak - kad si sretan. Znaci vreme je neuhvativ i nedefinisan pojam. To je Anjstajn ukapirao. Sve zavisi iz koje perspektive sve to posmatras. Da li si posmatrac ili posmatran. Da li si tu ili onde. Ko se krece, i kako se krece. Kojom brzinom. Da li smo brzi od svetlosti? Mozda zato za nekog vreme leti, nestaje, a za nekog ide polako, vuce se kao prebijena macka.

Jos uvek gradim kule od peska ali sada su to kule u vremenu nekom sadasnjem. leta gospodnjeg...