Evo filma kome se već klanjaju sazvežđa! Da vidimo kako muzika govori odvojena od filma... You Don\'t Dream in Cryo počinje hladnom daljinom i ratničkim glasovima koji za čas zastanu da bi se predali jakoj, memljivoj, ravnoj melodiji koja prelazi u priču-reku. Ovde se itekako sanja, i to i lepo i bajkovito i misteriozno i borbeno. Jezici hladnoće čuju se kroz melodičnu pesmu. Ovo je muzika iščekivanja. Ima svoj klimaks i svoje utihnuće, posle koga se javljaju signali drugih svetova. Jake Enters His Avatar World počinje spajanjem i mirom. Kapljice zvukova daju nagoveštaje. Zvukovi kao otvaranje latica. Ozbiljnost i uzbuđenje spajanja i ulaska. Siguran korak u novo telo i jak povik. Jako prigušen. Posle njega sledi nagoveštaj epike. Pure Spirits of the Forest je varijacija na mnoge ambijentalne zvukove koje smo već čuli, uz blago kretanje glavne epike koja je nagoveštena u prethodnoj numeri. Kasnije se čuju i veseli “drveni duhovi” uz blage, jedva čujne melodije uz seni vode, seni šume, seni noćnih izbivaka. I ratnička muzika, upozoravajuća, koja govori o teškoćama, o sukobu, o ugroženosti, imperijalističkom koraku koji izaziva najdublje skrivene duhove da jezivo progovore. The Bioluminescence of the Night je opet varijacija na glavnu epsku temu, muzika “propuštena” kroz vodu i vetar i frulu, ovo je muzika lepote, lepote prirode, koja drhteći, u svakom svom proizvodu-biću sija. U ovoj muzici je led-sjaj, koji krcka u noći. Becoming One of \"The People\" Becoming One with Neytiri – evo epske teme koja počinje ljudskim glasom, mladolikom i svežom pesmom. Naravno, u dobrom holivudskom stilu, razvija se, uz pozitivne osećaje u telu slušaoca, moćno, kako to obično biva. Onda zastaje, da bi se razvila još lepše, kristalno. Onda saosećanje i mudrost, i opet kristali, kristalna muzika, sve prateći glavnu epsku temu. Kao pošumljeni put ka vrhu nekog neverovatno zelenog brda iz fantastičnog sna. Nekoliko uspelih raznorodnih izvođenja iste teme daju ovoj muzici šarm. Ova muzika je uporno lepa. Climbing Up \"Iknimaya - The Path to Heaven sa horom možda može da bude okarakterisana kao nešto “već viđeno” u muzici za film, mada se lepo uklapa u celinu. Jake\'s First Flight počinje pozivno-vojnički. Prvi let! Na krilima hora, opet, tj. domorodačkih glasova. Ovo je podrška letu od strane jednog jedinstvenog miroljubivog sveta iz pradaljina. Na\'vi populacija na mesecu Pandora. Scorched Earth – užasi rata, užasi osvajanja, užasi otimanja, užasi nasrtanja, invazije. Quaritch je glavna tema razdvojena u segmente uz raznorazne šumove-zvukove, što sve zajedno deluje svečano. Razvija se u još jedan tradicionalno holivudski polet i, kasnije, juriš, pobunu, bunt, rat. The Destruction of Hometree je bodež uništavanja, oštar i sumoran. Posustajanje, neposustajanje, krik, borba. Shutting Down Grace\'s Lab je potmulost, obamrlost. Pretnja jakih zvukova i odgovor milozvučne melodije i glasova iz rascepane litice.To su glasovi svih koji su napadnuti i čije se oduzima. Gathering All the Na\'vi Clans for Battle je mirno i odlučno okupljanje razbijenih snaga posle kratkotrajnog “izbijenog” zvuka iz grla. Onda, jačina i regeneracija, ponos, neodustajanje. Muzika ponosa. War, kako ime govori, je muzika ratovanja. Teško je u tom segmentu napisati nešto muzički novo. I See You je druga glavna numera ovog filma, koju izvodi Leona Luis. Lepo je videti i čuti da neko kao Leona uspeva da pronađe mesto za svoj divni glas. Pesma je klasična, ali i prija, lepo se oblikuje uz Leonin glas. U njoj su tragovi prve glavne teme, mada ona bolje zvuči kao instrumental. Into the Na\'vi World je poziv na odbranu i maštanje.

Proročanstvo babe Dragušle? Šuma, vitezovi, knez Lazar, Kraljević Marko, monah Gavrilo? Horda iz Ada? Tajni red Zmajeva? O čemu se tu radi? Pripovest tako počinje. Glatko i zavodljivo. Muška priča o spremanju za rat protiv starih zlih sila, a spremaju se Srbi, kod kojih je stara slovenska vera jaka, a u kojih je Izabrani (Marko). Odmah zaboravite na sve obaveze i čitajte kao u stara dobra vremena, bez prestanka, kradući vreme od noći i jutarnjih obaveza, žudno, kao u detinjstvu, uzbuđeno. Sile Ada se spremaju u konačni napad, a Gavrilo i Marko (stari kosingas i probuđeni Ratnik iz Proročanstva) kreću po odgovor kako ih pobediti. Na tom putu sreću todorce, vile, vukodlake, oroglava, aždaju, vodene vile, čentavra (raznorazna srpska mitološka bića, tj. sva bića iz srpskih predanja, bajki i jezivih priča). Čitalac ima priliku da se uživi u svet povezan sa biljem, tlom, Majkom Prirodom, da prolazi kroz sva vrebanja, traganja, iskušenja, borbe, da sluša značajne reči. Ova knjiga je nalik Tolkinovom „Gospodaru prstenova“. Gavrilo pomaže Marku, Izabranom, da pronađe čuveni čarobni buzdovan Zmajat. Pritom se obojica prijatelje sa narodom koga sreću na putešestviju, spašavaju ih i savetuju. Dok se delovi proročanstva otkrivaju, a stari nehrišćanski srditi zli bogovi žele da unište kosingase, prolazimo kroz splet starosrpskih običaja, praveći neminovne paralele sa mitologijom naroda Zapadne i Južne Evrope. Gavrilo i Marko su junaci pripovesti, ali i junaci svih sela kroz koja prolaze, jer oslobađaju meštane muka (vampira, raznoraznih drugih čudovišta). Ovde se bajka i stvarnost mešaju, javljaju se bića ne iz ovog sveta, a možda i jesu „naši“. Dok se nadamo da poslednji napad starih demona neće uspeti (a ovo je tek početak niza romana), autor nas upoznaje i sa mnoštvom toponima iz naših krajeva (Koznik, recimo, spomen, grad uzdaha, ili „vilin-planina“ Jastrebac, modar i safiran. Fantastična fantastika. Bajkovita mitologija. Odlična knjiga.

Robert Langdon "preti" da postane legendarni književni lik. Ovo je treći roman gde je on glavni junak. Den Braun nam opet, putokazima, piše o simbolima. Robert Langdon stiže na predavanje, ovog puta u u Vašington. Kapitol je monumentalno mesto početka peripetija. U njemu Langdon sa užasom shvata da je tamo namamljen, i da je njegov prijatelj Piter Solomon, mason najvišeg reda, otet. I, opet, naravno, u romanu ništa nije slučajno, značenje simbola je tu, samo ih je potrebno otkriti. Takođe, neminovno, postoji i ženski lik-pratilac, Piterova sestra Ketrin, koja kao noetičarka dolazi do zaključaka o moćima ljudskih misli, i da su rezultati istraživanja u modernoj nauci jako blizu poistovećivanja sa znanjem koje su ljudi imali od davnina (Naučna mudrost drevnih bića bila je zapanjujuća). Den Braun koristi ono što je i popularno i intrigantno stvarajući triler u kome likovi imaju vremena da objašnjavaju istorijske i naučne činjenice. Postupak je često naivan, i može se osporiti, ali se može reći i to da Braunovi romani mogu biti prva tačka u daljem čitaočevom istraživanju ili kao mali početni skupovi informacija na jednom mestu. Ovde se prati istraživanje drevnih tajni uz pomoć simbola, blekberija, hakera i tajne policije. Konkretno, prate se tajne Vašingtona - prolazi, odaje, putevi, značajne zgrade, spomenici, crkve, državne institucije (Kongresna biblioteka i Nacionalna katedrala u Vašingtonu, na primer, i već spomenuti Kapitol), otkriva se da je Džordž Vašington bio mason i da je Vašington, prestonica zamišljenog novog sveta, prepun tajni. Stari simboli se ne traže više na starom kontinentu, mada se da primetiti da ovde nema toliko stepenica otkrivanja kao u prethodnim romanima. Langdon uspeva da se izvuče na čudesan način iz svih situacija, on je Supermen u pojavi naučnika. U sredini ove priče-potere spominje se Dürer the magnificent i njegova jedinstvena Melanolija, a takođe se ponovo iščitava i the one and only Isak Njutn. Čitalac se neminovno seća svojih ličnih simbola. Knjiga može da probudi vaše lično sećanje na matematičke listove iz osnovne škole, magične kvadrate na njihovim naslovnim stranama, na vaše lične slikare-učenike opsednute Direrom, i mnoštovo drugih simola i simbolona koji su se pojavljivali u vašem životu. Ove priče iz drevnosti u malom možete čitati u maglovitim i nemaglovitim noćima, uživaćete u monumentalnim znakovima i putovanjima. Glavni negativac je opet zaluđenik, čije se pravo poreklo otkriva tek na kraju peripetija. Langdon uspeva da umakne raznoraznim progoniocima hiljadu puta, mada je u jednom trenutku i u najbezizlaznijoj situaciji u svom životu. Opet je u igri simbol piramide, i tajna skrivena u njoj. (Piramida, večita misterija). Opet imamo bajkovito-zavereničko-naučne podatke, skrivene natpise i opet je, u stvari, tema vera, koja je nepresušna od kad je sveta i veka. Slagali se vi sa Braunom ili ne, mislili da je zanimljiv ili ne, bili svesni činjenice da njegov stil i književni postupak nisu najidealniji mogući ili ne, Braun uspeva u jednom, da čitalac razmišlja o onom što je on napisao. Ako mislite da ne nudi konačno rešenje, onda bar nudi neke informacije koje bi bilo zanimljivo proučavati.

Dobrilo Nenadić je velikan srpskog pisma. Drobrilove knjige su praznik i mezetluk, raskoš, uživanje, poezija (“Dorotej“, „Despot i žrtva“...). „Hermelin“ je njegov najnoviji roman. Naravno da i u njemu gospodin Nenadić upotrebljava svoju magiju reči. Možemo uživati u njihovom skladu i zvuku, a i u njihovoj posebnosti („bazvrkani“, „šementijaš“, „rujati“, „bakračić“...). A priča se plete oko okuka romana, krivuda i šušti oko centralne teme, rastače se u mnogostruke glasove i anegdote, gde gde proviri, pa se onda opet proširi na neke od glavnih likova (Ljubu Čupu i Mihajla Valtrovića, recimo). Centralna tema je kraljeubistvo poslednjih Obrenovića. Radnja se ne da prepričati. Mešaju se u njoj unutrašnji monolozi, dijalozi, palanačka prepričavanja, kako se ista primaju, šire, razgvažaju, raspiruju, kako se razglabaju vesti, a u svim sitnim pričama može se videti kako se državna pitanja i događaji ogledaju u pojedincu. Kroz pomalo nehronološki pristup događajima gospodin Nenadić nam daje na uvid prizmu i kovitlac srpskih naravi i stopljenih i pretopljenih priča iz srpske istorije. Čitamo o 23.3.1903. (demonstracije u glavnom gradu), o 29.5.1903 (ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage). „Smolasta tama“ je bila u noći kraljeubistva, možemo je osetiti i upamtiti preko doživljaja Mihajla Valtrovića, kapetana kraljeve garde. Ovo je roman o srpskim naravima i mozaicima srpske istorije, kroz okrzaje priče o Dragi, Aleksandru, Milanu i Nataliji. „Hermelin“ ima svoj neumitni kraj. Mrtvi su kralj i kraljica, ona ima „tešku haljinu u vizantijskom stilu, izvezenu zlatnom srmom, biserom i draguljima“, a on ima „generalsku gardijsku uniformu sa ogrtačem boje purpura ukrašenu na ramenima i prsima belim i nežnim hermelinskim krznom“. Krzno hermelina proviruje iz vlažne zemlje. Realistički i jeziv kraj. Kraj-pečat. Ana Atanasković

Muzika za film “Poslednji Mohikanac“, autora Trevora Džonsa i Rendija Edelmana nije dobila nagradu Oskar, ali definitivno jeste jedna od najlepših i najmoćnijih u tom žanru. Moćna je kao Ravelov Bolero, jer je primer kako se jedna tema može razvijati i dograđivati, a da bude uvek sveža. Uvod, The Last of the Mohicans, je golicanje mašte vrhuncem glavne melodije, u punom sjaju, koja izranja iz bubnjanja. Elk Hunt je razarajuća varijacija iste teme, iscepkani komadići melodije suptilno povezani. The Kiss je tradicionalna verzija uz „sirovu“ violinu, ima prelaz koji osvaja nit, vodilju koja preklapa violinu i širi melodiju do neba. The Glade je muzika ljubavi. For Battle je ratnička verzija. Promentory je glavna tema. Lepota i moć. To je muzika koja je spoj tradicija. Trevor Džons je iskoristio melodiju The Gael D. Meklina i u nju uneo duh američkih Indijanaca. U njoj su i Škotska i Amerika i Indijanci, i zemlja i nebo i krv i borba i zvezda repatica i stena. U njoj su velike ravnice Severne Amerike, koje nisu pustarske i pustahijske, već prepune priča, tragova, pesama, topota. Promentory je dokaz da, kad se dođe do srži narodne, „domorodačke“ muzike, ona biva jedinstvena, jedna. Ovde su spojeni keltska tema i indijanski dah, korak. The Courier zvuči nežno i moćno, široko, gleno, rečno, tečno, ali i preteće, predskazujuće. Pesma Indijanaca. Cora ima gladak, sveprožimajući tok, blažen, Cora je odušak, blagost, sreća iz dubine stomaka. River Walk and Discovery počinje nevino, kao za vestern filmove, u toj nevinosti je prostor, tačkasti, svetli prostor, svetlucavo gibanje, a nastavlja se malerovskom dubinom i ozbiljnošću. Parlay počinje obrisanom emocijom, a posle je zametak radosti, zametak razumevanja, rađanje. The British Arrival je muzika tuge, zloslutnosti, odzvanjanja, imperijalizma, plašta. Pieces of Story je ravan let posle koga sledi mučnina. Pesma I Will Find You u izvođenju grupe Clannad ima razrezan glas u nostalgičnoj melodiji keltskog prizvuka. (Clannad, kako dobro zvuči sastav iz koga je potekla Enya!) Teško je opisati muziku. U stvari, to je nemoguće. Ovo je samo pokušaj. Ana Atanasković