Ovo nesto me uvek podseti kad sam bila klinka pa kad sam smarala sve zive sa pitanjima zasto, sto i sta a najvise sam mrzela kad mi odrasli odgovore zato i nesto! Nekoliko (ili malo vise?) godina je proslo, i eto sad i ja dajem nejasne odgovore koji uvek imaju zato i nesto- Mozda sam i ja sad postala odrasla?
U svakom slucaju, htela sam da podelim sa vama ono sto mi se mota vec neko vreme po glavi. Nekako ne mogu da shvatim kako je to moguce da svaki put kad se zaljubim ja pomislim wowww to je to! Mislim, zaista je pomalo komicno, ne? Evo i sad, mislim kako mi nikad nije bilo bas ovako lepo, i kako eto mozda je to sad to? I onda se setim kako sam to rekla jos zilion puta pre...
Necu da sad ovde patetisem i pisem ljubavne romane, uostalom uvek je interesantnije, a i lakse, pisati o problemima nego kad cvetaju ruze, ili jos gore kad je sve nekako najnormalnije.
Bas bi bilo super kad bi cim upoznamo nekoga mogli da znamo: da, za njega bih mogla da se udam; ili ne, sa ovim samo nesto na kratko. A ne ovako da svako mora da luta prolazi kroz kojekakve price, stice neko idi mi dodji mi iskustvo koje malo tome sluzi, i tako sve dok mozda ne naidje na nekoga...Al tako nam je kako nam je. U svakom slucaju bas bi bilo lepo kad bi ovo bilo ono sto bih htela da bude.
Nedavno sam pocela i da zivim sama- i bas mi je fino! Nasuprot mnogim predvidjanjima, nisam urmla od gladi, niti sam zatrpana prasinom i ubudjalom hranom, i dalje mogu sasvim komotno da prolazim kroz stan- nije zakrcen neredom, vec je sve bas najnormalnije. Uhh sto volim da uzivam u samoci!! Medjutim sad me svi malo po malo pitaju: A kad ces da se udas? ili recimo: A jel zivis sa deckom, ili bas sama? Mislim dal je moguce da i dalje se postavljaju takva pitanja- uostalom suvise sam mlada za udaju, a kao drugo nisam otisla od mojih da bih opet zivela sa nekim (koliko god bi mi to mozda i prijalo) nego da bre malo zivim sama! Ali, to je i dalje mnogima nerazumljivo. Mah, bas me i briga za njih. Meni je bas uzivancija!
Pocela sam cak i da kuvam! Umesila sam pre neku nedelju svoj prvi kolac sa visnjama- i odlicno je ispao! Ko sa reklame!
Promenila sam i posao- sad radim u reviziji-uuu zvuci da se smrznes, pah i nije bas daleko od toga. Radi se nenormalno i stalno. Usla sam u Firmu, ako se pokazem dobra mozda me i prime za stalno- postanem clan Porodice ;) Ponekad mi se cini kao ulazak u neku sektu, a i nije bas mnogoo daleko od toga.. I to bi bilo to, toliko dugo nisam nista pisala da bih sad verovatno mogla celu noc, ali sutra se rano ustaje...

Sve sam pokusala, medjutim ne ide mi... Prvo sam mesecima gledala i trazila neki drugi blog gde mogu da se ukljucim, da pisem, citam druge zanimljive komentare i da se opet navucem kao sto sam se u jednom trenutku navukla na ovaj blog.
Ima dosta dobrih blogova, kao sto je recimo blog na b92, medjutim nekako su napravili svoj krug blogera i tesko je postati deo toga. Nekako je previse fancy blog.
Nakon b92, nedavno sam otvorila nalog na krstaricinom blogu. Prvo dosta je interaktivno osmiljen, lepo uradjen, dosta dobro prihvataju nove (mada ne onako otvoreno kako bih ja to zelela), medjutim sadrzaj i nije bas po mom ukusu. Sve sami pesnici... Nije da ne volim poeziju, cak daleko od toga, ali nisam veliki ljubitelj danasnje ljubavne poezije, nekako mi je pateticna...
I tako sam probala na jos par mesta, ali ne mogu da se nadjem, prosto mi ne ide. Na kraju sam digla ruke od blogerisanja i vratila se starom, old fashion, pisanju dnevnika.
Mnogo mi je prijalo da se na kratko vratim tome, jer prvo sto zaista mogu da pisem sve (jer ipak necemu nije mesto na blogu) a i nosi neku car. Ali i to brzo prodje.
Tako sam se ulogovala ovde i videla da ipak ima jos nekoga ko nesto pise, pa ko zna, mozda ovo ipak opet zazivi? Nista nije nemoguce?

Uhhh!!! Poludecu! Zvanicno: danas mi nista ne ide. Prosto ne vredi, za sta god da se uhvati- bolje da se nisam ni uhvatila!!
Inace svako jutro pred posao dozivim niz malih stresova, ali nekako uspevam da kad dodjem u kancelariju da budem opustena i puna elana za novi radni dan. Naravno, taj elan ume da varira od - do + beskonacno, al' uglavnom ga ima.
Moj radni dan pocinje tako sto se skoro uvek malo uspavam. Naime, navijam sat u pola 8, pa u 20 do 8 i na kraju ustajem u 8 sva uzrujana jer sam se (opet) uspavala. Trcim kupatilo- soba- orman- oblacenje- dva gutljaja cedjenog soka- baletanke-tasna- napolje trciii. Ups! Zaboravila sam kljuceve/mobilni/novcanik/usb- to se svaki dan menja i manje vise ide u krug.
Ok trkom se vratim-nadjem-juris nazad napolje. E onda ide trka s vremenom- zamislite: vreme uvek nekako pobedi! Stignem do stanice i onda cekam, cekam, cekam i u tom cekanju uvek se setim one pesme: rekla si cekaj cekaj me, cekaj i ja cu doci...Hmm zaboravila sam ko to peva. U svakom slucaju, dodje razdrdan tramvaj i onda krece epopeja putovanja do posla.
Ponekad imam utisak da zivim recimo u Pancevu i da tako svako jutro idem do centra, a ne na Autokomandi. Kazu da od Panceva do centra treba najvise sat vremena, e pa meni isto toliko treba sa Autokomande. Kroz tu dzunglu doci do Slavije je ravno naucnoj fantastici- nemam pojma kako cu kad budem polozila vozacki (da, da i to ce se jednog dana desiti). A onda na Slaviji- to tek ne mogu da zamislim!
Naravno, od mog kraja do samog centra nema direktnog prevoza tako da mogu ili da idem peske (a posto kasnim to uvek otpada- i uvek pogresim) ili trolom. E medjutim, posto rade ulicu Sprskih Vladara- zbog Univerzijade (inace se nikad ne bi setili da je obnavljaju), trole ne idu- vec idu autobusi. Ja sam zato odlucila da uhvatim tramvaj dvojku i dodjem do posla s donje strane- bas me je mrzelo da idem peske a i ovo mi se ucinilo brze.
Ljudi moji, u Nemanjinoj je stajalo jedno 7 tramvaja jedan iza drugog. A tramvaj u koji sam ja usla je stajao na Slaviji 10 minuta da se nije ni pomerio. Mislite da su gospoda milicajci shvatali da ne rade posao bas kako treba? Pa ti ni da im nacrtate ne bi shvatili. Sta da vam kazem kad se u jednom trenutku kruzni tok dosta rascistio- mi smo i dalje stajali u mestu!
Posto sam shvatila da tako do sutra necu stici na posao- odlucila sam se da idem peske. Misleci da je tu mojim dogodovstinama za danas kraj, imala sam sta da vidim kad sam usla u zgradu- bubasvabe! Opet!! Doduse mrtve- ali meni je to isto- zive ili mrtve ne mogu ocima da ih vidim!
Do treceg sprata sam se pela ko po jajima- a i taj treci sprat ko da je na 10! Usla sam u kancelariju kao da me iza vrata ceka azdaja, pogledala svaki cosak da bih mogla na vreme da nadjem zaklon a ne da me na prepad hvataju bubasvabe i na kraju sela za kompjuter.
Nakon treceg paljenja- jer gle cuda pun je virusa- odlucila sam da ga od istih napokon ocistim. Telefoni od ranog jutra, posla preko glave!
Have a nice working day!!

Znate onaj osecaj kao da se sve desava mimo vas? Kao malo dete koje pokusava da udje u krug odraslih da bi neko obratio paznju na njega, a to mu nikako ne polazi za rukom. Ili jos bolje, kao pre, hmm sad vec dosta godina, kad sam bila u osnvnoj skoli pa oni "streberi" iz prvog reda sto uvek dizu ruku a uciteljica ih vise ni ne primecuje? U svakom slucaju, you got the point; upravo tako se osecam. Jedini je problem sto, nisama ne znam kako, sam postala deo tog kruga odraslih, sto nisam vise u osnovnoj skoli nego na poslu, sto vise cak nisam ni student, a opet se osecam iskljuceno iz svega. Kao da cupkam u mesto a sve ostalo se krece. Verovatno da sam glavna glumica nekog filma (ili mozda muzickog spota) ovo bi bila ona klasicna scena kad ljudi uzurbano prolaze (jos ako se ubrza snimak efekat je jos jaci) a ja stojim i gledam zacudjeno oko sebe ne shvatajuci u cemu je trik?! E sad naravno, jedina razlika jeste sto u realnom zivotu to se ne zavrsava tako sto "slucajno" naletim na coveka svog zivota koji isto tako cupka umestu, ili tako sto cupkajuci u mestu do mene doleti neki flajer sa ne znam ni ja kakvom sjajnom i bajnom ponudom koja ce mi potpuno izokrenuti zivot- naravno na bolje; vec se desava da samo prolaze dani, i to brze nego inace, a ja i dalje cupkam! Ali zato sva sreca pa postoji blog, ali i ljubavni romani- njihov znacaj ne treba nikako zaboraviti! Prvo sto na blogu ne mora nista da bude realno, i mozda bas i mogu da cupkajuci naletim na coveka svog zivota, ili mozda bas i moze da doleti taj flajer do mene, blog ne zahteva nikakvo realno sagledavanje na svet i to je bas cool! A sto se tice ljubavnih romana, iako je veoma diskutabilna njihova vrednost, oni takooo umeju da opuste, prosto da covek poveruje da ono sto i nije realno da je ustvari veoma realno! Cak su i bolji od romanticnih komedija i drama, traju mnogo duze, a ovi u vrh glave 2 sata! Eto, sad i ovo cupkanju u mestu ima nekog smisla :)

Ponekad mi je potrebno samo nesto da pisem. I nije bitno sta, ali sam zvuk pritiskanja slova na tastaturi mi prija.
Imam da pisem o toliko toga; uspela sam da se izvucem iz perioda svejednoce- mada imam utisak da se krije iza svakog coska i stalno se plasim da ce se isti osecaj neocekivano vratiti; pocela sam da radim- mada samo na kratkorocnom projektu, ali bolje ista nego nista; zaljubili sam se- mada je pitanje koliko je sve to odrzivo, ali nema veze, barem sam se nakon zaista jako dugog vremena zaljubila; krenula sam opet na ples; odlucila sam se i da opet drzim casove engleskog i francuskog; stekla sam neke nove prijatelje a izgubila neke stare.
Medjutim, iako se dosta toga izdesavalo i o svakoj temi bih mogla do sutra, ne pise mi se o tome. U stvari ne pisemi se ni o cemu konkretnom. Samo mi se kuca. I zato sam se odlucila da napisem ovaj kratak blog, mozda u neku ruku besmislen- jer sadrzi gomilu reci i recenica koje u stvari nista posebno ne znacen. Ali on ima svoju svrhu: smiruje me.
U pozadini se smenjuju fado i argentiski tango jedan za drugim. A tu smo samo ja, muzika i tastatura.