Pa da nastavim,
Subota vece:

Rezervisano za nju... "Ona je jedini dokaz da nisu svi andjeli na nebu", procitah juce u autobusu i setih se nje... Znamo se vise od 10 godina... putevi su nam se razdvojili, nekada davno, ali se uvek rado sretnemo... Ostaje vecni zal...

Te veceri sam konstatovao... u proteklih 10-ak godina sam izgubio mnogo kvalitetnih ljudi, a to primetim tek kada nestanu iz mog zivota, kada shvatim da ih vise nema... Da mogu da vratim vreme... to je jedino sto bih u svom zivotu promenio...

Subota jutro:

Bilo je malo naporno probuditi se posle samo par sati spavanja, ali... vredelo je... Slika govori hiljadu reci... Red pecanja, red suncanja, red rostilja(nja), red uzivanja u prirodnim lepotama, setnjama i tako ceo dana... mozda ne bas istim redosledom, ali zar je bitno?! Definitivno mi je potrebno vise ovakvih dana...

Petak vece:

Posle obilne vecere (riba naravno), postavilo se pitanje: "Sta raditi veceras?" Bilo je mnogo mogucnosti... ali... Pozvao me ortak u pomoc, po njegovim recima... brzo zavrsavamo pa cemo onda videti gde, sta, kako... Ta mala pomoc prijatelju u nevolji je trajala do 03h posle ponoci... I ako sam mislio da u tih nekoliko dana necu sesti za komp... posle posle 7-o casovne, naporne sesije... nije mi bilo ni do cega, sem spavanja... Medjutim, kvalitet proteklog vremena merim kvalitetom ljudi sa kojima vreme i provodim ... tako da... jako kvalitetno vece... U ostalom ...friend in need is a friend indeed... - zar ne?

P.S. Slika (bez lajt motiva :)) - "stvaramo istoriju" ali anonimno... :))))

Jos jedan praznik, jos jedan odmor... pa da krenem od pocetka...

Nakon dosta razmisljanja, evaluacija, kalkulacija, prognoza, studija u malom o potrebi i isplativosti... resih da putujem za praznike... Kako to obicno biva kada u poslednjem momentu nesto odlucis... nista ne moze da prodje bez odredjenih problema, manjih ili vecih... zavisi od toga koliko si talican tj. kakav ti je horoskop tada...
Cetvrtak vece je bio uzas, na stajgi guzva... ne pamtim takvu... Karte rasprodate... Hoces da putujes... pa sine planiraj unapred, misli, kupi, informisi se... No, posle velikih muka, neizvesnosti, nerviranja... dodjoh ja do svog prostora, da odem, da prestanem da mislim...

Petak... eeee... to je vec druga prica... Konacno... nesto sto sam tako dugo zeleo, planirao, a nekako, uvek naidje nesto prece, neplanirano, a opet neizbezno... Umor od puta i svega... ma nije vazno... zeleo sam... obecao sam sebi... Ceo dan na pecanju... Kako samo reka moze da te smiri... da ti ocisti misli negativnih uticaja, utisaka... Vise mi nije zao, mada sam prethodne veceri zalio... pocinje nesto lepo... odlucio sam...

P.S. Na slici je neko nepoznat, ja sam pecao odmah pored njega... samo da stvorite sliku... a ja sad moram da radim, jbga... :((((

Jos uvek sam pod utiskom i uticajima, raznim... :))) Dogadjaj fenomenalan... Nemam zamerki, ali opet ja sam subjektivan... Dobro, mozda samo dve, poceli su u zakazano vreme i nisu dozvolili da se unosi pivo na plato studenjaka!!!!!! Bezveze.

Ovo je definitivno prvi rok koncert kome sam prisustvovao, a verujte bilo ih je... koji je poceo u tacno zakazano vreme... Sto se piva tice, nije problem to sto nisu dozvolili da se unosi (cak ni da se prokrijumcari!!! To su osetili na svojoj kozi najpitomiji medju nama, dok sam ja mogao uneti i gajbu piva, ali ko bi rekao da kod mene nece traziti :)), vec je problem taj sto i na platou nije moglo nigde da se kupi. Dakle, sto ste popili ispred, popili ste, a kad udjete bicete fini... after all vi ste studenti, buduci akademski gradjani, nije u redu da vi cirkate...

Sto se same svirke tice, Brejkersi su przili kako samo oni znaju... svirali su do 23h, pa i ako smo kasnili pola sata culi smo najveci deo repertoara... Cane je bio dobar... nije prozivao studente... isprozivao je samo nabildovane likove iz obezbedjenja, nesto u vezi steroida, i ostale hemije... ali i zasluzili su p*ka im ma*na, zbog njih mi je ovo bio prvi koncert bez alkohola... a to stvarno nije u redu...

Pozitivan utisak su neki novi/stari ljudi u mom zivotu... prijatelji tj. prijateljice... Prvi korak je uvek tezak, valjda ce biti sledecih, laksih...


Opsti utisak: Fantasticno vece, dogadjaj... Nije trebalo propustiti iz bilo kog razloga... Vi koji jeste... nek vam sad bude zao :PPPP

P.S. Napravio sam nekoliko fotki, ali smo bili dosta udaljeni od bine... a i zaboravio sam da ih prebacim sa fona na komp, jbga...