Dobro jutro Blogeri,

Jos jedan ponedeljak, jos jedan dan za nove radne pobede :)))))
Vratih se sinoc sa svog produzenog vikenda, i lepo sam se umorio od odmora :)))))... no vredelo je...
Sad vas pozdravljam i idem da se bavim kreativnim radom...

P.S. sliku sam dobio tokom noci... hvala jos jednom na fotkama ... posluzice veoma lepo ... i HOCU I JA OVDE DA ZIVIM!!!!

Dragi moji, evo mene poslednji dan na poslu ove nedelje. Uzeo sam slobodan dan... i putujem van Bg-a da se malo odmorim, uzivam... Jbga, od silnih praznika navikoh se da ne radim, pa nastavljam u tom duhu.

Danas sam resio da pretvorim u stvarnost neki davno poceti, ali nikad ne dosanjani san. Ceo dan sam radio na tome, tako da sam vas danas malo zapostavio... Nadam se da cete mi oprostiti... :))))))) U svakom slucaju, citacemo se opet od ponedeljka...

POZDRAV SVIMA

P.S. Ne stigoh ni sa slikicicom :))))))) (hvala employee!!!) da se igram...

Ne znam sta mi bi juce da pisem o politici... Prezirem te ljude, ne volim da trosim svoje vreme na njih... Verovatno uticaj nekog kosmickog poremecaja... nemam drugo objasnjenje.... ili poremecaja u mojoj glavi...
U svakom slucaju, sreo sam sinoc neke drage ljude. Dotakli smo se svih bitnih tema, kao sto su muzika, film, muzika, racunari, muzika, fudbal i opet muzika...i uzivao sam... i uzivali smo u lepoti prijatne veceri, prijatnog drustva, opustene atmosfere, lepoti poroka, a to poslednje uzima danak ovog momenta...

Nema veze, svoje dugove moramo placati. Jos uvek se sve pomalo okrece, slova igraju pred ocima, a tastatura se pod prstima pomera sama, mozda cu i "nacackati oci na cacklalice" (hvala za ideju!!!)... Ali ... Hej ja sam srecan... BACK TO THE NORMAL STATE OF MIND




Danasnji soundtrack: Bob Marley - three little birds

Nekada davno, pre nekih šest - sedam godina, beše jedan mladić prepun ideala o normalnom životu. Učestvovao je u svim političkim previranjima kojih bejaše na ovim prostorima u to vreme, kao Delija(još uvek je i samo time se još uvek ponosi), kao Otporaš (nisu bili politička stranka, već gradjanski pokret) i kao aktivista Demokratske Stranke. Trebalo je da prodje “mnogo” vremena, pune 3 godine da mu sruše sve ideale za koje se borio, ubiju želju za normalnim životom u zemlji koju je probao da promeni i postane ravnodušan prema svima koji su na krilima njegove borbe, došli do nekih pozicija. Dragi moji… pričam o sebi…
Tekst koji ćete pročitati je moje mišljenje o našoj trenutnoj političkoj situaciji. Nekima od vas je već poznato moje mišljenje o političarima tj. da mislim da su sve to ista go*na… E pa sledi tekst sa posebnim osvrtom na naše velike parlamentarne stranke i šta ja mislim o njima… a u svetlu poslednjih dogadjaja tj. izbor novog predsednika parlamenta…

Počeću od, meni najbliže, Demokratske Stranke. Valjda sam još uvek malo subjektivan, mada su i oni političari…Imao sam tu čast da upoznam pokojnog Djindjića, poštujem ono što je želeo da uradi od Srbije. Na žalost, posle njegove smrti, došlo je do promena u DS-u, negativnih promena… po stranku, članstvo i na kraju gradjane Srbije. Ja sam jedan od mnogih, koji je nezadovoljan, zbog svega toga, izašao iz cele priče i počeo da ih pljuje, možda čak i glasnije nego što su ponekad zasluživali… U svakom slučaju, poštujem to da ne žele biti nečije marionete u vladi Srbije, ali ne mogu da shvatim da je čak i njima nejasno da je ovom narodu potrebna VLADA, koja će donositi odluke i snositi posledice svojih odluka mnogo više nego što ga zanima da li je ministar unutrašnjih poslova iz DS ili DSS, ko je ministar finansija, a ko šef BIA-e.
Liberali Srbije, koalicija ili kako god da se zovu… Ne želim da ulazim sad u to ko je kakav čovek, ko se drogira, ko ne i takve gluposti, ali… reč, dve o njihovoj politici. Neki njihovi stavovi mi se i svidjaju, pre svega želja za evropskim integracijama, medjutim… Znao sam neke ljude koji su dali svoje živote boreći se na Kosovu, za Kosovo, dobre ljude… Nečijom greškom izgubljene kad nije trebalo, a sad Čeda hoće tek tako da digne ruke od svega toga, od teritorije i mnogo bitnije Srpskog i ne Albanskog življa koje se trudi da tamo živi. E pa, Batice, možeš da ostavljaš i daješ drugima ono što ti je tata ostavio u nasledstvo, kada i ako želiš mene da predstavljaš… onda moraš ostaviti poslednji atom snage i spasiš što se spasti može…
O Socijalistima ne želim trošiti reči. Ispušene muštikle. Onog Dačića kao da je pokojni Sloba pravio, kad god ga vidim mene prodju žmarci da nije vaskrsao. Trajaće još par mandata, dok su živi oni koji još uvek umišljaju da je komunizam najbolje društveno uredjenje, a ne utopija. A što se njihove politike tiče, pa jedva da su je i promenili od vremena Slobe.

Radikali su napravili pozitivan zaokret u svojoj politici. Svaka im čast na tome. Ne pričaju više o hlebu za tri dinara… što je jako pozitivno. Od kad je Šešelj otišao u Hag, u “novu pobedu” Swpskih Wadikawa, oni nisu više toliko radikalni, što me malo i raduje, ali… Možda smo mi Srbi i poznati po kratkoročnom pamćenju, reči i postupaka naših go… ovaj političara… ali im svet takve stvari neće oprostiti još dugo. A ja ne želim vlast koju će želeti da prime u zvaničnu posetu samo Iran, Kina, Severna Koreja, Rusija i bivše Sovjetske republike (i to ne sve), već želim mogućnost da obidjem evropske gradove u dogledno vreme… a sa njima na vlasti… mislim da to neće ići… bar dok ne promene kompletan vrh stranke i ne dodju mladje snage koje se tokom devedesetih nisu eksponirale i nisu potpale pod uticaj starijih kolega…
I na kraju Demokratska Stranka Srbije ili narodnjačka koalicija… kako god… Veću ljigu u životu ne videh… Kako su nas zajahali posle 5.10. ne možeš ih zbaciti… uhvatili se ko pijavice… Kad se samo setim da i sam snosim deo krivice za njihov dolazak na vlast… dodje mi da lupam glavom o zid. No… krivi smo mi… U svakom slučaju, videh kako vlast može da promeni ljude, ubije ono ljudsko u njima, natera ih da rade ono što normalan čovek ne bi uradio… u dve reči: POLITIČKA PROSTITUCIJA…
Da rezimiram:
Ko je gledao prenos iz skupštine Srbije juče, shvatio je da nama ne trebaju ni kvizovi, ni Velika Braća, ni komedije… da nije bilo onoliko tužno, bilo bi više nego smešno… Pa neke od onih uvreda ja ne bih mogao ni da pomislim, a ne glasno izgovorim… a još ih gleda cela Srbija… Bruka i sramota, naroda srpskog… Pitam se samo da li neko od njih zna da je vlada jedne demokratije tu da servisira potrebe gradjana iste ili se samo prave ludi????
Rezultati:
Toma Nikolić postao predsednik skupštine Srbije, nove vlade ni na pomolu… sem ako ne dodje do koalicije DSS-a i Radikala što bi bilo ravno katastrofi, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju stoje već godinu dana, privatizacija je nikad veći lov u mutnom, a gradjani Srbije skinuli gaće i guze se ispred skupštine i čekaju da dodje njihov red… Vlast dolazi!!! Bojim se samo da me uskoro neko opet ne pozove da izadjem na ulicu… jer ne znam šta ću tada uraditi… tj. nekom ću se sigurno na*bati majke… pitanje je samo ko će to biti… i način na koji ću to uraditi…