Soba hladna, starinska... Uljni radijator ne postizava... Izvlacim se ispod jorgana i stavljam dzezvu ... Nakon kupatila sledi opor ukus kafe i pogled po sobi... Ne vidim ni jedan predmet mladji od 30 godina... dakle, nalazim se na pravom mestu...tu pripadam.
Pola sata kasnije, prelazeci preko blatnjavog dvorista, u nozdrvama osecam miris uglja i paljevine ...moj grad se greje, susi, sprema hleb... Okrecem kljuc, ukljucujem brisace i vlaski Renault pocinje da razbacuje blato... Sa radija se cuje sax..malo drugacije...cetiri napred dva u mestu, dva nazad...ruke igraju na volanu. Vozim 36 km i parkiram kraj dzipa sa prikolicom za koju su vezana 2 lovacka kera. Diamonddog biva pozdravljen mahanjem vlaznim repovima.
Klizave kamene stepenice sve do ulaska u ...hram.. Unutra, po zidovima, baloni od prosle, spremni za sledecu.... Vernici za svakim drugim stolom... Jedan sa zenom... valjda... Drugi ulazi sa sinom i mrmlja: "Ma videces..."
Covek sa salvetom preko ruke prilazi i gleda me u oci..procenjuje... Ima?.....Osmeh...Ima! Koji cas kasnije stize tanjir, isti kao na svim stolovima... Pored njega zemljana posuda koju mozes da okrenes naopako... sadrzaj ne mrda...
Dok mi se kiselo mleko rastapa na jeziku, zabadam viljusku u zlatnu gibanicu i punim plucima udisem vazduh koji klizi sa Rtnja.... Ovo je nije dorucak... ovo je obred... a ovaj put moje privatno hodocasce na mesto gde je je pica erotski pojam a hamburger psovka...

Soundtrack: Sarlo akrobata - Bistriji ili tuplji covek biva kad..

Jutro.... Zvoni telefon.... javljam se nevoljno… ionako mene retko ko trazi… Sagovornik, sav euforican: “Hristos se rodi!”…. Ja: “Dobro jutro…” … sledi par sekundi neprijatne tisine dok on ne presalta sa spremljene zvake na nesto drugo ili dok ja ne postavim neko pitanje…k’o da sam ja zvao. Svake godine isto... pet minuta objasnjavanja...obavezni deo konverzacije...
Sinoc, pored crkve, milion automobila i - vatromet …. pravi??!?? Ja sam imao neke druge ideje o paljenju Badnjaka i nekako sam siguran da cela stvar ne ide bas tako… pompezno i praskavo.
Pre neki dan povede se prica za doruckom i jedna koleginica se brecnu...”..kako ne postis? Pa jel’ si ti Srbin ili nisi?!?” Hmmm da vidimo...ja ne jedem pecenje, cvarke, slaninu.... suvo voce umesto torti i kolaca...vec godinama... Al’ mozes me zateci sa kuvanom govedinom i u vreme posta... dakle, izgleda nisam Indijac ....mora da sam ipak... ne znam, raspitacu se gde se to gleda...
I konacno, evo jutros, po ustaljenom sledu, krenula i moderna posast.... SMS-ovi sa teoloskim pesmicama... salju mi svi... i oni za koje pouzdano znam da su poslednju pesmicu procitali za lektiru u sestom osnovne... Ja procitam poneku pesmu.... neke i sam sklepam... al’ ove odma’ dajem na delete... gospodin iz Izraela svoj zadatak sigurno nije obavljao mobilnim...
Neka bude sto biti mora... svako treba da ispolji svoja uverenja i religiozna i svakakva druga... sve dok to ne pocne da smara nekog drugog... Za razlucivanje dokle ici, dovoljna su obicne granice pristojnosti i malo slusanja sagovornika... i znaces sa kime nesto mozes da slavis a ko uopste nije zainteresovan da bude nagrdjen sto u sedam ujutro nije raspolozen da sa radoscu cita mudru pesmicu....
Problem je u tome sto se ovaj vid agresije mora stoicki podnositi ili se u suprotnom, kao u stara dobra vremena potice sumnja u tvoje poreklo, namere ili zdravu pamet....
Ja jednostavno nisam iz te price... i tesko da cu ikako biti...

Soundtrack: JJ Cale And Eric Clapton - The Road To Escondido (2006)…. pa nije dosadan k’o sto me uplasise…. Prashe Caleovu svirku, vesto i opusteno…

Red je da i ja objavim neku listu… sto sam ja pa gori od drugih….



Dakle novogodisnji komplet, iz flash-a, da me drugi ne dave:

Ana Bekuta-Rano moja
Nezim Eminovski – Case lomim
Hanka Paldum – Crne kose
Dara Bubamara - Pevam A Dusa Mi Place
Dara Bubamara Ja Necu Da Ga Vidim
Dragana Mirkovic - Sta bih
Dzej - Ovaj Zivot Nije Lak
Dzej - Ugasila Si Me
Hanka Paldum - Ja Te Pjesmom Zovem
Ljuba Alicic - Ja sam ostavljen
Ljiljana buttler & mostar sevdah reunion - od kako sam tudja zena
Vasilija Radojcic - Na uskrs sam se rodila
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planina
Ceca - Pustite me da ga vidim
Saban Bajramovic & Mostar Sevdah Reunion - Opa Cupa
Sasa Matic - Ako Je Trazite...
Sasa Matic - Da Li Smem Zbog Tebe Da Umrem
Mostar Sevdah Reunion - Snijeg Pade Na Behar, Na Voce
Lepa Lukic - Srce je moje violina
Srdjan M. - Tebi moja mazo
Tozovac-Dance
Tozovac-Oci jedne zene
Tozovac-Violino ne sviraj
Vasilija Radojcic - Mito Bekrijo
Vesna Zmijanac - Crne oci
Vesna Zmijanac- kazni me, kazni
Meho Puzic - Zena prijatelja mog

Long live r’n’r…!!!!!
Jel’ treba i soundtrack?..... Ma ne!

E pa da se prijavim…stigoh na posao… Kol’ko cemo da radimo videce se…to i od drugih zavisi ali ja sam spreman….Odmoran, voljan, proslavljen… A office ‘ladan, siv… neki cudni predmeti oko mene, koverte, printeri, olovke…kako se bese ono rukuje svim time….seticu se valjda….
Pristize i narod, nesto svi lenji…ispade da sam najentuzijasticniji (kakav rogobatan pridev:))… Uvek mi najteze padalo ovo cestitanje…. Ljubis se hteo ne hteo…. Ne hteo, al’ morao..:)), red je….makar taj jedan put godisnje….
Danas moram da se bavim lepim stvarima….planiranjem naprimer… Sta danas zaplaniram tako ce mi biti… hehe…

Sta da metnem za soundtrack? Evo, na radiju ide Lola Novakovic – Kap veselja….. super pesmuljak, mnogi probali da prepevaju al’ samo ona ima nekakav zvonak prizvuk dok to peva…. Pa nek bude ona….:)

Zaredjalo ove godine, bas… Nigde nisam nesto nameravao da slavim ali novogodisnja proslava mi ispade peta u nizu…. i sve bile iznenadujuce aktivne…. Ne spadam u ljubitelje onih “sedim i slusam pevacicu” varijanti… jedno triput dignem ruke uvis, tek sporta radi a onda ih pustim da slobodno padnu na mastan escajg…
Nocas se skupismo vec oko pola 10…. nakon uvodnog koktela (pozdravljanje, aperitiv, sir-kupus-pihtije, bla, bla…) uzesmo zice….do pola pet ujutro…. Ja jos, kao, poneo nesto muzike na flashu, da se nadje…ma nismo ni prisli uredjaju… Smesno nam jer ekipa u ovom sastavu svira u regularnim razmacima od po deset godina...
Dobra strana opisanog sleda stvari je da ne ostavlja mnogo mesta za pice koje tuda caruje – spricer… covece, otkad to nisam pio…:)).. al’ kad pogledas astal, to se bas rimuje… E sad, meni je od spricera, baziranog na onim litarskim flasama, uvek frka jer sam se x puta okliznuo i ujutro gorko kajao... tako, ovog puta ne preterah, taman....
Na tastaturi osecam da su mi prsti leve ruke utrnuli i blago sam promuk’o, al’ zadovoljan…. Nesto mislim da je gre’ota ne unovciti ovakav mazohizam… Kad bi nas’o jos jedno dva idiota koji su spremni na avanturu, bogami ne znam u kom smeru bi moj zivot krenuo…
Kao i obicno, posle ovakve treske reset je neophodan… Budim se uvek relativno rano i za tu prvu kafu bih se prodao… odslusah, dakle, becki koncert... i sad gledam kako ljudi setaju ulicom otvorenog srca... nek’ setaju... mene taaaako mrzi....

Soundtrack: naravno, ovog puta za sve nas budne isti – becki koncert…