Juce u mailboxu nadjem pozivnicu sa potpisom drage mi drugarice, gde me “kao eminentnog beogradskog blogera a uz to i uvaženog muzičara” :)))))))) poziva da dodjem na koncert Eyesburn-a, povodom akcije odbrane od pozamasnog projekta nelegalne gradnje koja joj pod prozorom divlja.
Obzirom da sam osetio dobronamernu za’ebanciju medju redovima ovog zvanicnog dopisa, pozeleh da istaknem da me ona poziva sa takoreci zvanicne funkcije koja se zove: PiaRka petog parka.
E tako sad smo kvit! :))

Dakle, i pored toga sto ne znam bas svaki detalj price evidentno je sledece:
- nekakva gadna muljacina je u turbulentnim godinama zapoceta i neko je, izgleda, za polovicna i privremena resenja napravio vrlo bericetan aranzman
- na bazi tih resenja trebalo je zatreti i zabetonirati dragoceno parce zelenila i kosarkaski teren, ispod solitera preko puta Liona i na tom mestu sagraditi parkinge i garaze za ljude koji bi sa te strane prilazili gradu i ostavljali svoje ljubimce na 4 tocka…
- sve je to trebalo da se napravi pod prozorima stambenih solitera i tik pred vratima osnovne skole odakle bi deca, umesto preko parka, kucama isla preko ulica i parkinga a kosarku bi, umesto na igralistu, nastavila da igraju iskljucivo dzojsticima
- i pored cinjenice da je vaznost svih polovicnih i tako kilavo srocenih papira u medjuvremenu istekla, neki prilicno bahati izvodjaci su, uz pretnju silom, razrusili ono malo igralista i travnjaka
- nakon sto je gradjanskim protestom dalji rad zaustavljen, rusevine sada stoje kao spomenik gradjevinskoj mafiji a na njima pocinje da se oplemenjuje gradjanska inicijativa, nastojeci da kulturnim dogadjajima privuce siru paznju i ukaze na bezobzirni atak na zivotnu sredinu ovog dela grada

Neverovatan entuzijazam su pokazali gradjani i ogromne napore i energiju ulozili otkad je sve to pocelo. Kao pismen i obrazovan svet, borili su se peticijama, tuzbama, dopisima, mirnim protestima, internet sajtovima (potraziti na net-u, da ne pisem sad link-ove)... Dezuralo se i nocu i svi bi silazili u park na prvi znak da nailaze rusitelji ili batinasi...
I stvar je zivnula... izasla iz senke...

U mom slucaju, sklopilo se vise jakih razloga da se tamo pojavim. Idem da se vidim sa prijateljima. Idem da konacno cujem Eyesburn... uvek ih nekako promasim, o cemu sam vec kukao na blogu... Idem da podrzim nacin borbe za svoj prag, u sudaru sa moci, parama i nemarom i nezainteresovanoscu za posledice po grad i tudje zivote.

U njihovo i svoje ime: dobrodosli u Peti park - nedelja 11.3.2007. u 14h!
Kao specijalna zvanica, imacu tu privilegiju da kad se umorim, popijem kafu i dogadjaj posmatram iz PiaRkine kujne..:))))

Soundtrack: Pete Seeger – Live at Carnegie hall… pre svega “We shall overcome”… gradjanska inicijativa i borba za gradjanska prava ponovo postaju IN na ovim prostorima… to mi je draze nego svi nacionalisticki ratovi....

Vece me zateklo u kuci punoj gostiju koje nit’ mozes negde da vodis, nit’ je red da ih ostavis… Muvam se levo-desno, kad u jednom momentu poce Beovizija, te tako nemajuci pametnija posla, sedoh da vidim i to cudo…
Mog’o sam ja i da prekinem gledanje, iskljucim ali me secanje na neke zanimljivije veceri sa ovakvim povodom nateralo da razmislim gde stigosmo…
Porazila me najpre cinjenica da se izgubio osecaj nasih “stvaralaca” da sastave najobicniji pristojan slager… Nigde ljudskog refrena ili teme, price… necega sto bi moglo da se pevusi ili bar bude zapamceno za domacu upotrebu… Vecina bi da proda neki stos izlizan do bola… sve do vrhunca - stupidnih Blizanaca koji vise nisu znali sta bi da plagiraju i kome da se uvuku…
Godina za godinom kako stos pesme s jedne strane i ekonomska neisplativost suzavaju prostor za pravljenje i izvodjenje mainstream slagera… Na zapadu ih bar ubacuju u filmove i grade nekakav bizuterijski glamour trudeci se da ih ne miniraju parodijama na svakom koraku.
Aranzmani jad i beda, svedeni na elektronsko otaljavanje, kad nemas vremena da spremis neki band, nego potrpas osnovne elemente u matricu i teraj… Ako vec imas tanke pesme bar ih upakuj u nesto.. ovako sve je zvucalo kao demo, kao nesto na cemu mozda treba raditi, ali kad? I cemu?
Konferansa je posebna prica… lisena svakog dostojanstva, mozga i duha… Kao, pljujemo onu mucenu voditeljku i to bas na 8 mart..:)) Crni Bodo, za koje pare prodade svoje skembe u majici? Dal’ mu bar poklonise sva odela koja je morao da presvuce…
Bilo je tu korektnih, uglavnom pevacica… ali bez pesme, od toga ‘leba nema… pa tako protracise nastup, recimo Negativ, nekakvom bezlicnim sklopom svojih karakteristicnih fraza. Opet su tu etno pokusaji neprimereni situaciji (dosta vise sa tim!), pa neki Lane-moje-klonovi… Kiki Lesendric dao neki okrajak od pesme, koja vise lezi njemu nego izvodjacu… Misa Blam zalutao na binu sa kontrabasom, kojem ne videh nekog smisla, osim mozda k’o scenografija, umesto plesne grupe koju valjda nisu mogli na vreme da skupe…
U revijalnom delu, za koji nisam imao nerava, primetio sa samo da Bajaga nastavlja svoje mucanje i posrtanje ka estradnom mulju i ne znam ko vise to moze da slusa… Trebalo bi njega i Colica zatvoriti u sobu da se dokusure svojim olinjalim stardust oreolima..
Uz duzno postovanje korektnoj vokalnoj vestini pobednice…pesma je pateticna kich bljuzga. Na stranu idiotski pokusaji da joj se odecom napravi nekakav zanimljiv look, neko bi morao da poradi na suzbijanju apsolutno odvratne mimike koju M.Serifovic ima, jer to celo izvodjenje cini gotovo parodicnim.
Ja nikad nisam bio dobar prognozer u ovim takmicenjima pa stoga mozda previdjam buduceg sampiona Evrope ali podnecu tu svoju manu… Da sam pod nekom pretnjom bio primoran da biram, cini mi se da bih se odlucio za Maju Markovic… Ma sta pricam… svima bih zabranio izvodjenje ovih pesama u inostranstvu…. da nas ne brukaju!! Neka se sami smaramo, dok se ne vratimo pesmi koja jos uvek, verujem, lezi negde u nama i pored svega…

Soundtrack: Sladjana i Dado – Princeza… te veceri je bila i Baby Dol sa Rudi… na Eurosong je naravno otisla neka treca… gora… al’ nam bar nije bilo skroz muka da slusamo i pevusimo ih do danas dok cistimo po kuci…;))

Dakle, dragi moji blogeri otvorise mi igraonicu ispred fax-a, pa sad mogu cesce da svracam…
Mada, dobro da sam uspela da dodjem odjutros. Mnogo lose spavam… Odkad smo i tetkin krevet razbili, niko od rodbine nece novi da kupuje, pa spavam na patos i mnogo se udrvim…
Nije me bilo neko vreme jer sam bila van grada, na putovanju sa deckom… Isli smo u Vrnjacku banju i bilo je super…
Volimo se vise nego ikad i zbog toga me pusta na zadnje sediste umesto da se kao dosada vozim na krovnom prtljazniku… On mnogo voli kad mi kosa vijori sa krova, narocito kad je sneg pa se inje navata…
Bio je mali problem kad smo se “voleli” u banjskom kupatilu… Decko je bio ljubomoran na jednu babu koju sam neznije pomazila. Vezao me za drvo, visoko nekako da me ne dovate i prva dva dana nije nikom dao da prica sa mnom… Posle babi pozlilo i odneli je a on vid’o da je sad siguran pa me spustio…
Cu svracam pocesto, al’ ne smem dugo, jer ovde u igraonici radi i jedno musko i plasim se da ne budem otkrivena…
Samo odigram sta imam, sidjem od sipku i begam… Pozz.

Gledam i divim se.... Na relativno malom ekranu mog TV prijemnika Micko (ex-Indexovac), zivka ljude iz oglasa i krece da "mota" pricu... Potpuno sam faciniran!
Cak i da zanemarim izvanrednu sposobnost transformacije i ulaska u likove koje po ulici svakodnevno srecemo, ostaje ono drugo....talenat za konverzaciju i kontrolu toka razgovora...
Sve vreme mi je nekako neprijatno, smijuljim se,.... napeto... Sve se na kraju zavrsi k'o sto treba i ja odahnem u neverici....
Poslovno, snalazim se, da kazem, dobro... postoje neka pravila.. ako nisi skroz tupav, upamtis neke moguce scenarije koji ti omogucavaju da plivas... Da prebrodis do susreta... posle opet druga pravila vaze...
Ali privatno... tu vec umem surovo da ubrljam... Vrlo glup osecaj kad spustis slusalicu i shvatis da su stvari gore nego sto su bile pre nego sto si pozvao...
Neke pauze koje nisu na pravim mestima, neka zbunjujuca preklapanja... cine da na kraju ispliva nedostatak ideje ili pravog razloga za razgovor...
A neki razlog uvek postoji... na majstorima je da ga podvuku i gurnu na sto... da sve moguce dileme sklone u stranu, daleko od sagovornika...
Znam tu svoju manu...dugo se vec sa njom borim i trudim se da je kontrolisem...
Ponekad medjutim, stvar isklizne...zakotrlja, pa stane... Na kraju, posle zavrsnog "click", ostane mi da opsujem i zapitam se: "Sta se petljas, kad ne znas...?!?" I tako, do sledece prilike....

Soundtrack: Cactus - One way...or another..

Definitivno se promenilo…
Nekad odem, zavrsim posao, provedem se, odmorim se…..
Ocekivao sam 2-3 sata posla u 3 dana…. Ostalo, protokol, kontakti, zabava… I za**bah se… Usput stizu SMS-ovi, pozdravi more, kupi ovo, kupi ono… Ma kako da ne... Grad ne videh… more samo na slici u hotelu…
I kupih… jos jedan kofer, na free shop-u… za probleme…
A kad razmislim… grad ne vidim po mesec dana i kad sam u Beogradu… A u torbi nosam kisobran, 5-6 CD-a i sve ostalo drame i problemi… Od njih zivim…
Nesto se definitivno promenilo….

Soundtrack: Marianne Faithfull – Broken English