Vreme idealno… da pocnemo budjenje… da testiramo u kakvom stanju napustamo peirod zimskog urbanog mrcvarenja...

Juce se opredelih za jednu od alternativa…meni znacajnu turu, koju periodicno obnavljam i iznova se uveravam u njeno blagotvorno dejstvo…
Najpre prevozom, bilo kakvim, do podnozja...Zatim ranac na ledja pa pored cesme, uzbrdo... Zalim za vremenima kada je neko smatrao da je korisno asfaltirati usku zmijoliku stazu koja vijuga ka vrhu...
Pored staze, na klupama, uglavnom parovi i penzioneri... Prvi razmenjuju dah drugi se za isti bore... Pri vrhu, mentalni snapshot… organizam blago pregrejan… brekce, produvavanje dizni neophodno…

Staza izbija na plato kod Mitrovicevog doma iz koga se uvek siri miris rostilja...
Moze i to....ali moja furka bi bila: pakovanje Plazme, flasa gazirane vode (Duboka, ja sam Bambi fan), neka zapetljana knjiga i bilo kakva sprava koja bi mogla da mi u usi strpa soundtrack...Tako opremljen, pravo na mermerne stepenice spomenika, vruce od prolecnog sunca....
To je jos jedno od onih bozanskih mesta... gde shvatis da nema bolje pozicije na kojoj bi trebalo biti u tom momentu…Karakteristicni krajolik Srbije… kao na dlanu - gledas i razumes…

Iskoristite prolece… najlepse godisnje doba u Beogradu…. i podarite sebi sate na Avali... Ako krenete u drustvu saznacete nesto, dobacujuci reci izmedju otezalih koraka…
Ako pak krenete sami… drustvo cete vam biti vas um…pa kako vam bude…. U svakom slucaju, uspon ce vas naterati da teske misli putem odbacujete, da vam njihov teret ne bi otezavao hod uz strminu…

Kad se, bistre glave i blago zategnutih misica, na kraju setnje nadjete u podnozju, shvaticete da ste sliku o sebi dopunili... necim sto mozda niste znali… ili se pravili da ne primecujete… Popijte kafu ili caj i vratite se u svoj zivot… osvezeni…

Soundtrack: Haustor – Treci svijet

Zamislite nit izmedju dvoje ljudi… finu, gotovo nevidljivu … razapetu od usta do uva… Po takvoj niti, kao po ledu, lagano klizi rec…
Kad niti nema… rec padne pred noge, nikad ne dospevsi do onoga kome je namenjena… ili odlazi u daljinu ne pogodivsi zeljeni um…
Rec, tek bacena… jako… da daleko stigne….. leti i udara u sagovornika, ne izazvavsi nista vise od iznenadjenja, bola ili ljutnje…
Tanana struna nepogresivo vodi vodi rec … izgovorenu njenom prirodnom jacinom… ni stidljivo tiho, ni nametljivo i bahato… ne menjajuci joj poruku…ne izoblicavajuci njen sadrzaj…
Osetetiti postojanje ove vazne staze pravog razgovora znaci obezbediti razumevanje i opustanje... oslobadjanje od grca i neizvesnosti da li cete biti shvaceni…

Soundtrack: Morphine – Good

Sa mukom u stomaku propratih vest o provokaciji B.Djordjevica na manifestaciji koju bi neuki i pretenciozni voleli da svrstaju u rock koncert… Ne mogu da kazem da nisam ocekivao neku svinjariju te vrste ali to mi celu stvar nije ucinilo nimalo pitkijom…
A bio je smeker… Uspesno napravio neke transformacije kojima smo tezili…
Provincijsku zedj utolio na ulicama velegrada i poceo da nas hrani slikama iz zivota… Oprobao se u plemenitoj “akustici” i kvazi-etno igrarijama sa Suncokretom… a onda preskocio jarak ka rokerima…
Najjdraze mi je bilo sto je umeo kurvama da kaze da su kurve… i da ih voli… umesto danasnjih ljigavaca koji ih “postuju”… a mrze ih i trce za njima isplazenih jezika…
Njegovo propadanje je bilo sistematsko i sveobuhvatno… na njegovom licu i oblicju, koje se nekad telom zvalo, mogla se jasno videti opsta propast koja je iz glave dolazila.. Postao je alkoholisana, trula ruina… i time se poceo svuda da dici… Poslednji put sam ga na bini video na Gitarijadi u Zajecaru pre 2 godine i jos jednom potvrdio da tu vise nema nicega…

Tekovina ali i problem danasnje civilizacije je sto i takve hodajuce katastrofe dobijaju… i obilato koriste… ogroman prostor da nas bezobrazno ubodu prstom u oko… Oni prosipaju i namecu svoje paranoje kao apsolutne istine… (ima toga i na ovom blog portalu, moram da primetim…)
Prazni i bezobrazni su, na zalost, oduvek nadvladavali…. sa povremenim resetima sistema kad se prekardasi…
Zao mi je Bore… a muka mi je od ruiniranog politikanta koji vara mase da je roker i patriota-revolucionar… ne bi li zaradio za pivo…

Soundtrack: Riblja Corba – Pokvarena masta i prljave strasti… u znak postovanja prema Bori… kakav je nekad bio…

Ja mu dodjem kao prilicno inertan tip… bar tako me etiketiraju kad ‘oce da me nagovore na neka vanredna istrcavanja “na mrezu”…
Pitam se, kako je zivahnima, energicnima i poletnima kad je meni dan toliko kratak… Ustvari…. ti energicni, poginu jedno tri dana.... spoje dan i noc, tako da ne mozes da ih pratis… Onda legnu i spavaju dok ne sazri za sledeci krug…
Meni to nije moguce… ja sam pod stalnim pritiskom niskog nivoa koji polako ali sigurno… melje…
Rasporedjujem energiju, podmecem odmorno rame…

Sinoc stigoh i do JDP-a… HADERSFILD…. Vrlo dobra predstava.. Ja sam inace fan tih savremenih komada, sa nekom socijalno-psiholoskom potkom…
Na izlazu cujem komentare, kazu: teska… Kakva bi mogla da bude ako se radi o nasem okruzenju?
Meni je prica sasvim realna… opora i beznadezna, koliko i nasa stvarnost… mozda malo boldovana…
Glavni utisak je maestralni Glogovac… izrastao u glumcinu! Transformacija u osakacenog umobolnika u cijim grudima (ili gde vec) se nalazi jedina kap duse koja binom kruzi…ostavlja breathless, speechless…

Veceras moram da pokusam da izbegnem jedan rodjendan… Nek’ se rodi ponovo u petak, pa cemo da pevamo… danas nesto ne mogu… pustite me da uzivam u svojoj inertnosti…

Soundtrack: Willy Deville – Acoustic trio in Berlin

Ovog vikenda sam imao malo vise vremena za sednem i citam, uz obavezne slusalice na usima… Zivi bili AKG-ovci sto mecu onoliki kabl pa mogu da vucem zvuk od uredjaja, preko sobe, sve do dvoseda… U usima to jutro odzvanjala potpuno hipi svirka… sasvim slucajno ali se uklopilo sa literaturom koja je konacno dosla na red: “Zen i umetnost odrzavanja motocikla”…

Popodne na ulicnoj svirci Eyesburn-a… veselo, pozitivno, angazovano…. Za kraj, Beogradski Sindikat prozva sve redom… i ostavi jak utisak na mene… Domaci rep, poslusati pazljivije… Uopste, volim Bg-bandove na ulicama…odma’ se setim “Rim Tuti tuki”…..

Uvece kucna svirka u pokusaju… zavrseno urnebes salatom i rakijom…
Nekako mi se iznova potvrdjuje da stilovi prakticno nisu bitni… to je ustvari odluka o pakovanju (sve na pos’o prebacim..:)))) … u kakvu kesu nesto da stavis… Sadrzaj je bitan… i razlog… zaobilazim svaku raspravu o stilu..svejedno mi je…

Hmmm, licna dilema ovih dana… dal’ da kupim prokletu miksetu… i otvorim Pandorinu kutiju….

Soundtrack: Moby Grape – Moby Grape (1967) …Jerry Miller sjajno svira… mora da je bilo uzivanje gledati to izbliza…