Ima dosta najava za nase isposcene pozornice pocetkom leta … a ljudi se sve tresu… dal’ ce biti love, da ne bude otkazano i sl....
Meni se cini da jos nismo bas spremni da neke velike livadske koncerte onako udobno organizujemo... pa zazirem od ucesca u eksperimentima i seljakanjima od shtale preko njive do Usca… Jedino me na RHCP nagovorise (tesko macku na slaninu nagovoriti…)
S druge strane, ja bas nisam u clubbing filmu…(dobro poznato i ocekivano) … tamo nema mojih ljudi a bogami ni zvukova… Merkam, dakle, srednju varijantu… Gary Moore me vuk’o… ali nije mi se dopalo ono kako je ushlagerio blues i malo ga dao po duetima sa ovim i onim…

I tako, pazarim karte za ZZTop… Bradonje se najavile u Limes… da ukrstimo dlake… Ucinilo mi se to kao prava mera, dragi veseljaci zovu da sa njima prvi put udjem u taj obecavajuci prostor… Pomenuta gospoda su napravila neke od najvatrenijih riff-ova koje sam cuo… (Tush, LaGrange…) U njihovom boogie-u ne ostavljaju puno mesta filozofiranju... a sa elektronikom su se udruzili taman toliko da se u halama poput Limesa ne osecaju kao retro rejects…
Tako ja rezonujem, a dal’ sam u pravu, videcemo… Voleo bih jos da dodju i olinjali motoristi i dovezu svoje prsate druzbenice u vrucim pantalonicama… Ugodjaj bi bio potpun…

Soundtrack: ZZ Top – Rio Grande Mud

Praznik je imenica, ocigledno izvedena iz nekakve praznine... bas onakve kakva mi se desava na pocetku ovog maja....
Dakle, haos i konfuzija neisplaniranog vremena se odvukose... a meni je, posle zavrsenih praznovanja, ipak ostao jedan suvenir... Vise puta nagovaran od nekih dragih lica i pritisnut dosadom, u kriticnom trenutku odustadoh i spustih brijac...
Dobih bradu... Nije cela, nije jos ni porasla, musava nekako, ali - brada... Sad sam glavom i bradom, do daljnjega...
U nedelju, u Merkatoru, naletim i na kapu... onu sto se navuce do ociju pa ti ne da visoko da gledas... kupim i to... Usput se ogledam u svemu sto sija i uzivam u neprepoznavanju sebe...
U redu, kod menjacnice, ortak koga znam decenijama... mase i prvo sto kaze kad sam prisao: "Izgledas dobro!".... Dal' zajebava... ne znam... al' cutim, da ne pogorsavam buru reakcija onih nenaviknutih na pohvale u mom pravcu...
Ako ovih dana vidite nekog sa parcijalnom, musavom bradom, crnom kapom do ociju... tacnije do tamnih naocara... rukama u dzepovima... to se ja ku*cim po ulici... ne znam dokle ce da me drzi ali, it feels good, for a change...

Soundtrack: ZZ top - Tres hombres.... spremamo se polako...

Nisam ja bas neka musterija…. Prava mera bi bila pustiti da se dvojica ovak’ih shishaju za iste pare… no dobro, nije to tema… Resih da iskoristim suncano popodne, da se natenane spustim duz Bulevara i obavim tu formalnost….
Oduvek su mi gadni bili oni feminizirani prodavci magle, macho-looking alapache sa blajhanim pramenovima, nasijanim noktima i multifunkcionalnim dupetom…

Negde oko Djerma nalazi se neugledna radnja sa nekim normalnim likovima, gde sam, u poslednje vreme, zavrsavao pod secivima simpaticne, cutljive, prsate frizerke kojoj, pored navedenog, pamtim i naocare potpuno odgovarajuceg oblika… Volim nekako da imam svog mehanicara, zubara… pa mi, eto, i ova radnja, sa sve gospodjom, prirasla za srce….

Kako udjoh, vidim, muvaju se po radnji dva momka, pa zakljucih da sam promasio smenu… Obzirom da mi to nije od preterane vaznosti, sednem i napravimo standardni dziber-haircut…
Dok je covek primenjivao metla-tretman mog odela, pogled mi padne na ugao izoga u kome stoji okacena plakata….. a na njoj, na moje zaprepascenje, pomenuta gospodja… Momak me pogleda, onako zblanutog i promrmlja: “… pre 10 dana… mozdani udar…”

Citam i ne verujem… U majcinu! Pa gde se odjavljuje sa 44 godine? Zasto, bre?!!?? Bi mi stvarno krivo... izadjoh kao popishan... Mogli su i uvo da mi odseku, ne bih primetio... Izvinjavam se zbog recnika... imam pomalo neprimerene reakcije na ovakve stvari... jos mi nekako gorko...

Soundtrack: Danas nema..... tishina....

Tja…. Popismo pice i big boss ode da odmara…
Ja pobacah neki krsh sa i iz stola… Nista se ne desava… Poc’o praznik izgleda…
Hmph… koji cu ja ovde… toliko je lepih stvari… Eh, jos da me ne mrrrzii…;))))

Soundtrack: Maria Dolores Pradera… stagod…

Od ovak’ih majstora mi muka i na poslu… kazes im da dosta toga ne valja, da sednu i srede bar nesto… onda oni uzmu kurblu i pokrenu svoju “pamet”… tek nakon njihovog odabira prioriteta nastaje pravo sranje… da shvatis kol’ko ti je dobro bilo dok ih se nisi setio…

Ako treba da se predstavim imenom i prezimenom, da dam svoj maticni broj, popis stanja imovine… to sigurno necu uraditi na blogu… samo mi jos treba tu da me neko legitimise…
Ako je nekome frka od onoga sto ovde moze da se kaze onda ne treba da uvodi nick-ove…nego nek’ se pise pod pravim imenima… Ako, opet, imam nick, omoguci mi da mu zastitim privatnost…

Kome trebaju moji podaci i zasto? VelikomTelekomBratu?

E pa, dragi VTB… na ovom blog portalu ‘ocu da pisem nesto sto je samo naslonjeno na realnost…. ili cak uopste nije… Necu da mi saljes mailove, necu da mi telefoniras ni da mi pruzas usluge…Zdravkove CD-ove kuci nosi pa prebacuj u iPod-e…
Zanimljivost ovakvog bloga je mogucnost da kreiram virtuelnu licnost, sa tragovima svog karaktera koje smatram javnim i upotrebljivim u ove svrhe… i da o tome pricam sa drugim nick-ovima… mnoge maske, ograde i frustracije tako bivaju sklonjene… Ako akterima blog-a realne licnosti nisu interesantne, zasto bi nekom sistem administratoru bile? … Mozda razloge treba potraziti negde na drugom mestu….

Danas sam pas, sutra cu biti traktor (Ferguson)…. Da li cu smeti da zivim na istoj adresi? Da li cu morati da promenim pol kako bih mogao da se ulogujem? Svasta…

Soundtrack: Anoushka Shankar - Rise (2005)