Svi se nesto zale na vrucinu… hukcu… razmazilo se to… tolerancija na temperaturne promene plusminus 5 stepeni…
Meni vrucina ne smeta… ni pamet mi bas ne smeta… mada i od jednog i od drugog ‘oce glava da zaboli…
Mozda jedini uticaj ove vrucine na moj organizam primecujem u tome da mi se neopisivo spava… posle podne apsolutno nisam nizasta. Jedva cekam da se smrkne i da zagrlim jastuk…
U mom office-podrumu nema klima uredjaja, samo kroz razne otvore blago pirka i zato ovih dana pojacavam muziku, da ne zadremam… ne bi bilo pristojno…
Ispratih juce i svoje goste, partnere, prijatelje, poslodavce, mucioce... mogu da ih nazovem kako ‘oces… Sta smo uradili, uradili smo… Vec 2 godine mislim da cemo da riknemo, pa se opet nekako kotrlja…
U ovom trenutku bitne su dve stvari: prvo, do daljnjeg ne moram da se oblacim za sastanke i drugo, sad polako mogu da prekopcam mozak na temu: more… Da probam…click!

Tal Farlow – On Stage… i ledeni caj u hladu, recimo, oraha… potpuno odgovarajuca kombinacija….

P.S. Upravo sam mailom dobio ovu..potpuno odgovarajucu sliku...Tako to ide kad se po vrucini slikate za pasos! :)))

Dobar deo zivota zudim da budem … UNDERGROUND!! A ziv… (jer, na kraju, vecina nas ipak bude under-ground)… Ko ceka taj nekad i doceka…

Dakle, spustih se u podrum.... u office koji se sada tretira kao Dog’s office (stenara, sluzbena)… Iznenadih sebe… svom energijom u rasklapanju i montazi, punenju, bacanju… i u par sati eto mene za stolom, online sa klijentima, online sa blogerima, online sa prijateljima… pomalo offline sa samim sobom…

I konacno iz mog Logitecha dopire samo sta ja ‘ocu … sto je veoma vazno ovakvima k’o ja….

Na primer, za danas : Andy Summers Trio - Sketches of Mingus - Live At Jazz Festival Frankfurt 2001

Povoljno (takoreci za dz..) prodajem … dobro razradjen nick na portalu Nadlanu com… ili menjam za … slican, na nekom drugom portalu…

Ponudjeni nick je u solidnom stanju, te tako novi vlasnik ne bi imao potrebe za dodatnim prolupavanjima u ciju skretanja paznje ili predstavljanja svojih paranoja jer iste odavno ne zanimaju nikog… O njemu se vec zna, ono sto treba da se zna…
Dovoljno je redovno odrzavanje jednim ili dva (malo gluplja) komentara dnevno i jednim postom nedeljno pod uslovom da sadrzaj bude sto bajatiji a slika sto gadnija…
Nije pogodan za mladje od 21 godine jer isti ne bi znali sta sa njim da urade… imali bi vishak reci a manjak slika i youtube adresa… Pred toga, zaljubljivanje i patnja po tom osnovu na ovom nicku je “disabled”….
Preporucuje se ljubiteljima zivotinja jer ce novi vlasnik, iz nekog razloga, biti tretiran kao pas, bez obzira na skrivanje iza dijamanata…
Postovi imaju pristojnu komenterisanost, sto je vrh ledenog brega i znak da ga u potaji citaju rodbina, prijatelji, voajeri, fantomi, baroni kao i blog-prijatelji i blog-neprijatelji - u idealnom odnosu… pravih neprijatelja ustvari nema…

Kao zamena, dolazi u obzir samo muski nick jer sa zenskim slabo pregovaram pa lako mogu da mi uvale nesto… Doduse, razmisljam o liku&nicku neravnopravne, potlacene plavushe dok sa mukom izvlaci svoje duge noge iz dzipa… al’ ne znam koliko mogu da se isprojektujem u istu a da ne zvucim kao gay(sha)….
Voleo bih da novi nick bude sa centralnim grejanjem jer mi dosadilo da sam lozim… i da bude na nekom svetlom mestu jer se ovde nesto namracilo… pa tesko razaznajem nesto za citanje...
Transakciju sam nameran izvrsiti iz cistog avanturizma i sa zeljom da pocnem ispocetka bar u virtuelnom svetu… u realnom zivotu sam iskoristio prava u tom smislu...

Ponude davati javno… komentarima ili, jos bolje, sopstvenim postovima…
Ako vam dam mail, ima neko da se uloguje i da me izbruka (sve zahvaljujuci geniju iz urednistva).. a telefon mi samo sranja pravi, pa necu da cujem njega i za njega…

Soundtrack: Rokeri s Moravu – Kobac juri male ‘tice….

Vratio sam se iz radne posete rodnoj provinciji… mrtav umoran…
Jedino slobodno vece presedeo sam sa prijateljima, u “Zelengori” koja, nakon sto ju je zakupio nas frend-bubnjar, polako poprima, ne toliko izgled, koliko duh pravog pub-a…
Od jutra defiluju ljudi svih godista i imidza, svi se znaju i svi pozdravljaju…pije se jeftino, pomalo i stalno…. U cosku, na fajlove, tambura lik koji nam je nekad daaaavno svirao matursku… pa se ozenio i ostao u gradu… Njegov Gibson 335 je isti, samo mu je brada seda…

Pricaju mi novosti… Pre nekog vremena, vratili se sa tezge, malo pre 4 ujutro…. istovarili instrumente i shvatili da je krevet poslednje mesto gde im se ide… i, sta ce, okrenu telefonom komshiju, iz kuce prekoputa…
“Dobroj’tro M… ne spavas valjda? E jbg… glupo ti to… nego slusaj, tvoja terasa gleda na istok… stavi ti kafu a mi, evo, idemo da gledamo izlazak sunca…”, …
M: (mrtav ‘ladan, “cool”, u slengu): “Aj’ vazi, dodjite…”

Dok su presli ulicu, M vec turio lonce, i ceka ih, onako krmeljiv… To, medjutim, nije dosta… U detinjstvu, do M je stanovao i B.. koji danas obavlja funkciju malo tvrdjeg inspektora u SUP-u… Dalja akcija se sama namece… opet telefon...
“Alo B… da dodjes, odma’, ovde kod M…. obili mu kucu!”…
“Jebemti, evo stizem!”…
Kad B ide po gradu sa kuchetom, znaci da se sheta… ako nema kuche, na zadatku je…
I tako, 15 minuta posle, ulece B u kucu, bez kera…

”Sta je bilo? Gde su usli?!?”…
“Seeedi bre, B… kakvu bese pijes?”…
“Uuuuu, mamu vam… kud’ se ja ne seti’ odma’!?! Gorku stavi, duplu…”

I tako, sede, gledaju izlazak sunca i piju kafu… Lepo, a?
Eto, tih izlazaka sunca se ja odrekoh, prelaskom u ovo otudjenje… samo da jednog dana ne zazalim…

Soundtrack: Trenutno ne slusam nista…samo, tu i tamo, semplove bubnjeva, basa… kako reaguju na reverb i to….

Poznajem NS fair, tako reci “iza kulisa”… tacno mogu da mu osetim puls i da li se tu nesto desava ili odradjuje…
Godinama sam ucestvovao u paradi koja je podrazumevala dvonedeljno ustajanje u 6 i trku kroz narednih desetak sati tegljenja uzoraka, opremanja standa, kiselih kafa, dinstanja pod limenim krovom, ruckova sa picem i bez njega, kinjdjurenja, besomucne razmene vizitki, beleski i nervoznih obecanja…
Ovih dana bio sam tamo, rasterecen, da vidim sta ima...

Stekao sam utisak prilicno sive, posne manifestacije, bez poleta, inovacija i realne vere u neki napredak… “Privredni subjekti” se ushanchili u svojim privatno-finansiranim atarima. Sve se multiplikovalo na pribizno istom nivou… Svi imaju sve…sto vrsta flipsa, sto vrsta cokoladica, sto verzija sicnih salama, deset vrsta ove ili one sprave … i svi se nadaju sansi da se okace na prilicno prazne srbijanske dzepove…

Velikom opremom se ovde nece trgovati… Manageri je kupuju putujuci po inostranstvu gde se udobnije moze razgovarati o nekim ugradjenim procentima…. Pored dosadno praznih i skupo placenih standova sa opremom za manja gazdinstva samo prolaze ljudi bez volje da izvuku pare i otvore se ka neizvesnosti…

Glavne face dolaze samo za slikanje pred nekom kamerom i da preuzmu preslano placene nagrade. Pored polica stoje iznajmljene, razgolicene hostese kojima zaposleni u firmi moraju da se predstavljaju kad ulaze na sopstveni stand…

U takvoj situaciji najlepsi deo su zivotinje…one se pokazuju, bez fola i rezerve, do zadnje kapi krvi i kile mesa…potpuno iskreno… Konacno bez obaveze da jurcam u vucem bilo koga za rukav, na miru obidjoh delove gde sam mogao da izbliza vidim velicanstvene zivuljke kojima, recimo, rec svinja predstavlja rasnu a ne karakternu osobinu…

Dame i gospodo… poklanjam vam sliku sampiona… pls. give warm welcome to ROKI, the great champ from Trstenik… 1550kg zive vage. Iza njega se nazire drugi sampion, Limuzin od 1200 kg … Legenda kaze da ROKI za svoje “aktivnosti” ima pripremljenu specijalnu rampu, ispod koje mu dovode neveste…
Impozantno! Zbog njih dvojice je vredelo doci!

Soundtrack: Hank Williams – sve!