Sa mukom u stomaku propratih vest o provokaciji B.Djordjevica na manifestaciji koju bi neuki i pretenciozni voleli da svrstaju u rock koncert… Ne mogu da kazem da nisam ocekivao neku svinjariju te vrste ali to mi celu stvar nije ucinilo nimalo pitkijom…
A bio je smeker… Uspesno napravio neke transformacije kojima smo tezili…
Provincijsku zedj utolio na ulicama velegrada i poceo da nas hrani slikama iz zivota… Oprobao se u plemenitoj “akustici” i kvazi-etno igrarijama sa Suncokretom… a onda preskocio jarak ka rokerima…
Najjdraze mi je bilo sto je umeo kurvama da kaze da su kurve… i da ih voli… umesto danasnjih ljigavaca koji ih “postuju”… a mrze ih i trce za njima isplazenih jezika…
Njegovo propadanje je bilo sistematsko i sveobuhvatno… na njegovom licu i oblicju, koje se nekad telom zvalo, mogla se jasno videti opsta propast koja je iz glave dolazila.. Postao je alkoholisana, trula ruina… i time se poceo svuda da dici… Poslednji put sam ga na bini video na Gitarijadi u Zajecaru pre 2 godine i jos jednom potvrdio da tu vise nema nicega…

Tekovina ali i problem danasnje civilizacije je sto i takve hodajuce katastrofe dobijaju… i obilato koriste… ogroman prostor da nas bezobrazno ubodu prstom u oko… Oni prosipaju i namecu svoje paranoje kao apsolutne istine… (ima toga i na ovom blog portalu, moram da primetim…)
Prazni i bezobrazni su, na zalost, oduvek nadvladavali…. sa povremenim resetima sistema kad se prekardasi…
Zao mi je Bore… a muka mi je od ruiniranog politikanta koji vara mase da je roker i patriota-revolucionar… ne bi li zaradio za pivo…

Soundtrack: Riblja Corba – Pokvarena masta i prljave strasti… u znak postovanja prema Bori… kakav je nekad bio…

Ja mu dodjem kao prilicno inertan tip… bar tako me etiketiraju kad ‘oce da me nagovore na neka vanredna istrcavanja “na mrezu”…
Pitam se, kako je zivahnima, energicnima i poletnima kad je meni dan toliko kratak… Ustvari…. ti energicni, poginu jedno tri dana.... spoje dan i noc, tako da ne mozes da ih pratis… Onda legnu i spavaju dok ne sazri za sledeci krug…
Meni to nije moguce… ja sam pod stalnim pritiskom niskog nivoa koji polako ali sigurno… melje…
Rasporedjujem energiju, podmecem odmorno rame…

Sinoc stigoh i do JDP-a… HADERSFILD…. Vrlo dobra predstava.. Ja sam inace fan tih savremenih komada, sa nekom socijalno-psiholoskom potkom…
Na izlazu cujem komentare, kazu: teska… Kakva bi mogla da bude ako se radi o nasem okruzenju?
Meni je prica sasvim realna… opora i beznadezna, koliko i nasa stvarnost… mozda malo boldovana…
Glavni utisak je maestralni Glogovac… izrastao u glumcinu! Transformacija u osakacenog umobolnika u cijim grudima (ili gde vec) se nalazi jedina kap duse koja binom kruzi…ostavlja breathless, speechless…

Veceras moram da pokusam da izbegnem jedan rodjendan… Nek’ se rodi ponovo u petak, pa cemo da pevamo… danas nesto ne mogu… pustite me da uzivam u svojoj inertnosti…

Soundtrack: Willy Deville – Acoustic trio in Berlin

Ovog vikenda sam imao malo vise vremena za sednem i citam, uz obavezne slusalice na usima… Zivi bili AKG-ovci sto mecu onoliki kabl pa mogu da vucem zvuk od uredjaja, preko sobe, sve do dvoseda… U usima to jutro odzvanjala potpuno hipi svirka… sasvim slucajno ali se uklopilo sa literaturom koja je konacno dosla na red: “Zen i umetnost odrzavanja motocikla”…

Popodne na ulicnoj svirci Eyesburn-a… veselo, pozitivno, angazovano…. Za kraj, Beogradski Sindikat prozva sve redom… i ostavi jak utisak na mene… Domaci rep, poslusati pazljivije… Uopste, volim Bg-bandove na ulicama…odma’ se setim “Rim Tuti tuki”…..

Uvece kucna svirka u pokusaju… zavrseno urnebes salatom i rakijom…
Nekako mi se iznova potvrdjuje da stilovi prakticno nisu bitni… to je ustvari odluka o pakovanju (sve na pos’o prebacim..:)))) … u kakvu kesu nesto da stavis… Sadrzaj je bitan… i razlog… zaobilazim svaku raspravu o stilu..svejedno mi je…

Hmmm, licna dilema ovih dana… dal’ da kupim prokletu miksetu… i otvorim Pandorinu kutiju….

Soundtrack: Moby Grape – Moby Grape (1967) …Jerry Miller sjajno svira… mora da je bilo uzivanje gledati to izbliza…

Juce u mailboxu nadjem pozivnicu sa potpisom drage mi drugarice, gde me “kao eminentnog beogradskog blogera a uz to i uvaženog muzičara” :)))))))) poziva da dodjem na koncert Eyesburn-a, povodom akcije odbrane od pozamasnog projekta nelegalne gradnje koja joj pod prozorom divlja.
Obzirom da sam osetio dobronamernu za’ebanciju medju redovima ovog zvanicnog dopisa, pozeleh da istaknem da me ona poziva sa takoreci zvanicne funkcije koja se zove: PiaRka petog parka.
E tako sad smo kvit! :))

Dakle, i pored toga sto ne znam bas svaki detalj price evidentno je sledece:
- nekakva gadna muljacina je u turbulentnim godinama zapoceta i neko je, izgleda, za polovicna i privremena resenja napravio vrlo bericetan aranzman
- na bazi tih resenja trebalo je zatreti i zabetonirati dragoceno parce zelenila i kosarkaski teren, ispod solitera preko puta Liona i na tom mestu sagraditi parkinge i garaze za ljude koji bi sa te strane prilazili gradu i ostavljali svoje ljubimce na 4 tocka…
- sve je to trebalo da se napravi pod prozorima stambenih solitera i tik pred vratima osnovne skole odakle bi deca, umesto preko parka, kucama isla preko ulica i parkinga a kosarku bi, umesto na igralistu, nastavila da igraju iskljucivo dzojsticima
- i pored cinjenice da je vaznost svih polovicnih i tako kilavo srocenih papira u medjuvremenu istekla, neki prilicno bahati izvodjaci su, uz pretnju silom, razrusili ono malo igralista i travnjaka
- nakon sto je gradjanskim protestom dalji rad zaustavljen, rusevine sada stoje kao spomenik gradjevinskoj mafiji a na njima pocinje da se oplemenjuje gradjanska inicijativa, nastojeci da kulturnim dogadjajima privuce siru paznju i ukaze na bezobzirni atak na zivotnu sredinu ovog dela grada

Neverovatan entuzijazam su pokazali gradjani i ogromne napore i energiju ulozili otkad je sve to pocelo. Kao pismen i obrazovan svet, borili su se peticijama, tuzbama, dopisima, mirnim protestima, internet sajtovima (potraziti na net-u, da ne pisem sad link-ove)... Dezuralo se i nocu i svi bi silazili u park na prvi znak da nailaze rusitelji ili batinasi...
I stvar je zivnula... izasla iz senke...

U mom slucaju, sklopilo se vise jakih razloga da se tamo pojavim. Idem da se vidim sa prijateljima. Idem da konacno cujem Eyesburn... uvek ih nekako promasim, o cemu sam vec kukao na blogu... Idem da podrzim nacin borbe za svoj prag, u sudaru sa moci, parama i nemarom i nezainteresovanoscu za posledice po grad i tudje zivote.

U njihovo i svoje ime: dobrodosli u Peti park - nedelja 11.3.2007. u 14h!
Kao specijalna zvanica, imacu tu privilegiju da kad se umorim, popijem kafu i dogadjaj posmatram iz PiaRkine kujne..:))))

Soundtrack: Pete Seeger – Live at Carnegie hall… pre svega “We shall overcome”… gradjanska inicijativa i borba za gradjanska prava ponovo postaju IN na ovim prostorima… to mi je draze nego svi nacionalisticki ratovi....

Vece me zateklo u kuci punoj gostiju koje nit’ mozes negde da vodis, nit’ je red da ih ostavis… Muvam se levo-desno, kad u jednom momentu poce Beovizija, te tako nemajuci pametnija posla, sedoh da vidim i to cudo…
Mog’o sam ja i da prekinem gledanje, iskljucim ali me secanje na neke zanimljivije veceri sa ovakvim povodom nateralo da razmislim gde stigosmo…
Porazila me najpre cinjenica da se izgubio osecaj nasih “stvaralaca” da sastave najobicniji pristojan slager… Nigde ljudskog refrena ili teme, price… necega sto bi moglo da se pevusi ili bar bude zapamceno za domacu upotrebu… Vecina bi da proda neki stos izlizan do bola… sve do vrhunca - stupidnih Blizanaca koji vise nisu znali sta bi da plagiraju i kome da se uvuku…
Godina za godinom kako stos pesme s jedne strane i ekonomska neisplativost suzavaju prostor za pravljenje i izvodjenje mainstream slagera… Na zapadu ih bar ubacuju u filmove i grade nekakav bizuterijski glamour trudeci se da ih ne miniraju parodijama na svakom koraku.
Aranzmani jad i beda, svedeni na elektronsko otaljavanje, kad nemas vremena da spremis neki band, nego potrpas osnovne elemente u matricu i teraj… Ako vec imas tanke pesme bar ih upakuj u nesto.. ovako sve je zvucalo kao demo, kao nesto na cemu mozda treba raditi, ali kad? I cemu?
Konferansa je posebna prica… lisena svakog dostojanstva, mozga i duha… Kao, pljujemo onu mucenu voditeljku i to bas na 8 mart..:)) Crni Bodo, za koje pare prodade svoje skembe u majici? Dal’ mu bar poklonise sva odela koja je morao da presvuce…
Bilo je tu korektnih, uglavnom pevacica… ali bez pesme, od toga ‘leba nema… pa tako protracise nastup, recimo Negativ, nekakvom bezlicnim sklopom svojih karakteristicnih fraza. Opet su tu etno pokusaji neprimereni situaciji (dosta vise sa tim!), pa neki Lane-moje-klonovi… Kiki Lesendric dao neki okrajak od pesme, koja vise lezi njemu nego izvodjacu… Misa Blam zalutao na binu sa kontrabasom, kojem ne videh nekog smisla, osim mozda k’o scenografija, umesto plesne grupe koju valjda nisu mogli na vreme da skupe…
U revijalnom delu, za koji nisam imao nerava, primetio sa samo da Bajaga nastavlja svoje mucanje i posrtanje ka estradnom mulju i ne znam ko vise to moze da slusa… Trebalo bi njega i Colica zatvoriti u sobu da se dokusure svojim olinjalim stardust oreolima..
Uz duzno postovanje korektnoj vokalnoj vestini pobednice…pesma je pateticna kich bljuzga. Na stranu idiotski pokusaji da joj se odecom napravi nekakav zanimljiv look, neko bi morao da poradi na suzbijanju apsolutno odvratne mimike koju M.Serifovic ima, jer to celo izvodjenje cini gotovo parodicnim.
Ja nikad nisam bio dobar prognozer u ovim takmicenjima pa stoga mozda previdjam buduceg sampiona Evrope ali podnecu tu svoju manu… Da sam pod nekom pretnjom bio primoran da biram, cini mi se da bih se odlucio za Maju Markovic… Ma sta pricam… svima bih zabranio izvodjenje ovih pesama u inostranstvu…. da nas ne brukaju!! Neka se sami smaramo, dok se ne vratimo pesmi koja jos uvek, verujem, lezi negde u nama i pored svega…

Soundtrack: Sladjana i Dado – Princeza… te veceri je bila i Baby Dol sa Rudi… na Eurosong je naravno otisla neka treca… gora… al’ nam bar nije bilo skroz muka da slusamo i pevusimo ih do danas dok cistimo po kuci…;))