Kako stvarate… i da li uopste stvarate…?
To bi pitanje moglo da pomogne u definisanju razlike izmedju kreacije i tezge…

Ono sto tezgarosi stvore je samo orudje… nesto sa cime izlaze na trziste i tek tamo poentiraju… parama, slavom, sexom, vezama… ili puknu… Proces pravljenja je automatizovan, brz i sablonski… Ponekad im zaista nije vazno sta prave, samo nek’ se zavrti… negde…

Kod kreacije samo delo je cilj, ka kome treba pratiti putokaze…. a uzivanje u njegovom stvaranju je pravi motiv kome se radujes i zbog koga si spreman svasta da podneses… Stagod da zapocnem, konacno delo treba mi samo kao povod… da uzivam u procesu…. ili da se tim procesom mucim …

PS. Kad sam potrazio ilustraciju za ovo izletese mi sve neke vazne slike …stvaranje sveta, Adam, Eva, zemlja, kosmos…. niko nista manje ne zeli da pravi….
PS2. Ko je ovu sa slike stvorio… svaka mu cast!

Soundtrack: Thin Lizzy – Live and dangerous (1978) … treba G.Moore da dodje u maju pa me to asociralo iako ga na ovoj ploci nema…

Nemojmo dramiti…. Cela prica o soliteru je bila “skliska” … trudih se da ne upotrebljavam taj izraz i da ostanem podstanar u istom… Da ne uknjizim imovinu… jer gde je soliter, tu je komsiluk… gde je komsiluk tu krece trac... a sa njim i sujeta, zavist… i simpatija doduse… Odma’ da stavim ogradu - komsinice su zakon! Njih izuzimam od svakog zlonamernog kometara!...:))))
Elem, niko nije otisao jer niko nigde nije ni bio… ovo je virtuelno mesto gde zapisujemo svoje recenice… to ostaje… I bas me briga dal’ sam na listi ili nisam… i bolje da nisam jer ce me onda naci oni koje interesuje moje pisanje a nece mi zalaziti svako kom je dosadno…
Cesto mi bilo zao kad se neka zanimljiva diskusija prekine samo zato sto je kraj radnog vremena… ili ponoc ili sta-vec… jer znam da se sutra nastaviti nece… doci ce novi postovi, prazniji….. Hocu da razmislim i odgovorim prekosutra i da opet dobijem komentar i kroz dve nedelje… Da li o temama razmisljamo samo danas ili mozda i za sutra nesto pretekne?

Preterano intimiziranje se u principu olupa o glavu… Nedugo posto sam se prikljucio ovom “planetarnom fenomenu”… svesno izbegoh neka druzenja… predstavih se k’o namcor i ogradih... zasto?.... Bas zbog toga da bi fluid duze trajao… jer doziveh krahove ove vrste, uzivo i znam da do toga mora da dodje. Medjutim, nisu svi tog stava… ljudi sa bloga se relativno brzo upoznase… i magija polako poce da vetri… Komunikaciju preuzese mailovi, mesendzeri, SMS-ovi…
Da se razumemo to je normalno ali, kao posledica, na blogu ostade “politika” … ko s kim moze, ko koga prezire… Ono sto je vazno stavis u mail i posaljes istomisljeniku… a na blogu - smiley… J*bes takvu komunikaciju…
I prikriveni bezobrazluk zna da digne glavu kad se ljudi upoznaju… Ljubazno sa poznanicima jer me vole, bole me za druge... ko mala deca koja maltretiraju ukucane a fini su pred gostima…
Ne zavaravam se da su pamucne majice rasterale ekipu… licemerna prituljenost dugo traje i razni iPodi su samo povod da se lista prepusti alavima… a portal je i dalje svaciji…
Vreme je za povratak izvornom smislu… ko ima sta kaze napisace… ko nema ni ne mora da statira… nek’ igra basket ili cita novine… bolje nego copy-paste za danas…Voleo bih blog iznenadjenja… bez sablona tipa utorkom pisem gradske komunalne teme a petkom poeziju…
Voleo bih blog bez provokatora, huskaca i najpametnijih “siledzija” pisane reci… svoje frustracije i prekomernu narcisoidnost neka lece na drugim mestima...
A pre svega bih voleo blog sa licnom reci i stavom… bez linkova i viceva…
Ovo ste se poslednjih dana demontiralo nije bio takvo blog mesto i zato mi ga nije zao… Za time zalim kolko i za Spiderman majicom a ja bez Spiderman majice ne mogu da zivim…slaze mi se uz carape ..;)))))

Soundtrack: Vanja Lazarova & Miroslav Tadik - Lulka….. apsolutno odusevljen!!!

Secam se jos iz vremena Hi-Fi pomodarstva… frekventni opseg, dinamicki raspon, razdvajanje po kanalima, sum trake, wow&flutter… Freakovi nam pustase 2 ploce… jedna Pink Floyd - Dark side… a druga, test vinil sa raznim zvukovima… u izdanju PGP-a, cini mi se… Potpuno ravnodusan….
Istog sekunda kad sam sastavio prvi sistem (Celestion zvucnike i Thorens gramofon, k’o na slici i danas koristim) zaboravio sam svaku diskusiju na tu temu…
Kola me voze od tacke A do tacke B… OK razmazio sam se, trazim da budu tiha da slusam muziku i da se leti ‘ladim…
Danas, cini se vise no ikad, mediji loze i ganjaju … U ove prozore blenem 10 sati dnevno ali nikako da mi postane vazno dal’ je unutar kutije dual-core, dal’ imam SATA hard i dal’ je RAM DDR2 ….
Pre dosta godina u ruke mi dosle originalne knjige za Paradox (DOS verzija), divno pisane i lud bi shvatio… Skrpih par svojih aplikacija… i jedino sto sam se otada s mukom naterao je da predjem na Windows varijantu… i to je sve… Izasla verzija necega za 2007….pa?
Volim ja da se okruzim tehnikom, nije da ne volim…. klik ovamo, cak onamo… prozorcici, kazaljke, regleri…:)
Medjutim, ne drzi me interesovanje za ono sto o njoj pisu… Interesuje me da dobijem novu funkcionalnost… Potpuno prezirem peglanje do savrsenstva necega sa cime se vec druzim…

Soundtrack: Za danas dve pevacice Rosie Flores (Ruska Cvetic:))) i Sonia Dada… pojma nemam kako se zovu ploce, dosle mi na jednom paket DVD-u, neobelezene…

Kasno smo posli iz Bgd-a pa se zatekosmo u drzavcetu kad nam je vec bilo dosta i price i diska sa nekim pumpanjem… Promasimo skretanje, pa nazad kroz neke stranputice i konacno oko 11 uvece eto nas na Ez.Mladost…
Presijava se vestacko jezerce kod Velesa… Parkiramo mecu na parkingu i prodjemo pored bazena u izgradnji koji se za leto sprema… U hotelu koji sljasti, samo par omladinaca u baru… Dok sedimo u praznom restoranu razglabamo sa upicanjenim kelnerom o tome kako je sve to novo, privatno, sprema se tek…. al’ temeljno, cak je i bina puna instrumenata a muzike nema… nisu nas ocekivali..:))
“Nego, kako ti se zove ovo?”, pitamo… “Romantik!”…. Zgledamo se… koji cemo krasni nas dvojica u hotelu, koji se “Romantik” vika?!?
On vidi kako se smejemo i kaze: “Paaa… mozemo da obezbedimo…” … “Neka, bate, fala…za veceras samo salate, meso za neki drugi put cuvaj!“
Sve u svemu, simpa mesto… razmisljam dok u rano jutro sedim pored recepcije i zmirkam na sunce… slusam recepcionera kako mi prica pricu o poribljenom jezeru i kune se da je video kako vade soma od 400kg… krecemo bez dorucka, zao nam bilo da budimo kuvara u sest…
Moj saputnik samo sto nije ispustio volan od smeha… 400 kg som..hehe…sta li bi jos culi da smo duze ostali…i ovako je bilo veselo…

Soundtrack: Stevie Wonder – Talking book

Uskrsnji dan u zoo vrtu...medju sarenolikim svetom pristiglim bog te pita otkud... pa kad su vec tu...
Zverinje raspolozeno kako odavno nije bilo... podmladak spreman za slikanje...
Postojao je jedan cudan obicaj... kad je u poslu bila neka frka, kad je trebalo nesto dogovoriti.. moj poslovni partner, principal, kako vec... i ja... odemo u zoo...medju medvede, majmune i papagaje... Mozda nismo najlepsi ali pretendujemo da smo medju pametnijima... i tu prelomimo... Danas taj obicaj ostavismo ali ga se cesto setimo... Dok smo se medju majmunima dogovarali bolje je bilo...
Kod kuce nabadam salatu od isforsiranog aprilskog paradajza i nesto mislim... Videh i lavove i orlove..a opet, nesto zavidim onima koji su danas videli tek pristigle prasice... tu nije bilo kaveza i folirane divljine...
Trebalo je zoo ostaviti turistima a mi u selo....

Soundtrack: Bizzare Contact - Plastic Fantastic [2004].... nema niiiikakve veze sa temom.....