Tja…. Popismo pice i big boss ode da odmara…
Ja pobacah neki krsh sa i iz stola… Nista se ne desava… Poc’o praznik izgleda…
Hmph… koji cu ja ovde… toliko je lepih stvari… Eh, jos da me ne mrrrzii…;))))

Soundtrack: Maria Dolores Pradera… stagod…

Od ovak’ih majstora mi muka i na poslu… kazes im da dosta toga ne valja, da sednu i srede bar nesto… onda oni uzmu kurblu i pokrenu svoju “pamet”… tek nakon njihovog odabira prioriteta nastaje pravo sranje… da shvatis kol’ko ti je dobro bilo dok ih se nisi setio…

Ako treba da se predstavim imenom i prezimenom, da dam svoj maticni broj, popis stanja imovine… to sigurno necu uraditi na blogu… samo mi jos treba tu da me neko legitimise…
Ako je nekome frka od onoga sto ovde moze da se kaze onda ne treba da uvodi nick-ove…nego nek’ se pise pod pravim imenima… Ako, opet, imam nick, omoguci mi da mu zastitim privatnost…

Kome trebaju moji podaci i zasto? VelikomTelekomBratu?

E pa, dragi VTB… na ovom blog portalu ‘ocu da pisem nesto sto je samo naslonjeno na realnost…. ili cak uopste nije… Necu da mi saljes mailove, necu da mi telefoniras ni da mi pruzas usluge…Zdravkove CD-ove kuci nosi pa prebacuj u iPod-e…
Zanimljivost ovakvog bloga je mogucnost da kreiram virtuelnu licnost, sa tragovima svog karaktera koje smatram javnim i upotrebljivim u ove svrhe… i da o tome pricam sa drugim nick-ovima… mnoge maske, ograde i frustracije tako bivaju sklonjene… Ako akterima blog-a realne licnosti nisu interesantne, zasto bi nekom sistem administratoru bile? … Mozda razloge treba potraziti negde na drugom mestu….

Danas sam pas, sutra cu biti traktor (Ferguson)…. Da li cu smeti da zivim na istoj adresi? Da li cu morati da promenim pol kako bih mogao da se ulogujem? Svasta…

Soundtrack: Anoushka Shankar - Rise (2005)

Ako nesto mrzim to je tvrdo planiranje zabave mesecima unapred…
Recimo da tako nesto mogu da progutam kad su u pitanju obaveze ili muka neka… pa se mora… Ali predstava, poseta ili turizam… to mi je oduvek bilo stvar inspiracije…

Ovih dana masa je zapela odmore da rezervise… za Jul… Avgust… Brzo ce vreme proci, znam… ali opet, osecam totalnu retro-nostalgiju za danima kad smo na letovanja kretali “na nevidjeno”…posle posla… Otvoris gepek, potrpas sta ti treba i krenes na onu stranu sveta koju si preksinoc odabrao…. Jer ti se bas tu ide ovih dana….
Vize? Cemu to sluzi? Aranzmani? Ma aranziraj ti bastu svoju…a moje letovanje ostavi meni… da odem, vidim plazu, dal’ terasa ima ‘lad i dogovorim se s gazdom posto i dokle mi se ‘oce…

Kakva vremena su pred nama, ovakav stav mi nece bas biti od koristi. Ne treba tu biti mnogo “pametan”, dovoljno je samo zaviriti u navike tzv. razvijenih drustava…
Planeri gospodare organizacijom… “Kad cemo na rucak?”...”Hmmm, da vidimo…Maj mi je zauzet, pocetkom Juna putujem…pa recimo, 16.jun… ali ne mnogo kasno, imam teretanu od pola sest…”… Jeb’o rucak….

Soundtrack: Swing out sister – Live in the jazz cafe

Kako stvarate… i da li uopste stvarate…?
To bi pitanje moglo da pomogne u definisanju razlike izmedju kreacije i tezge…

Ono sto tezgarosi stvore je samo orudje… nesto sa cime izlaze na trziste i tek tamo poentiraju… parama, slavom, sexom, vezama… ili puknu… Proces pravljenja je automatizovan, brz i sablonski… Ponekad im zaista nije vazno sta prave, samo nek’ se zavrti… negde…

Kod kreacije samo delo je cilj, ka kome treba pratiti putokaze…. a uzivanje u njegovom stvaranju je pravi motiv kome se radujes i zbog koga si spreman svasta da podneses… Stagod da zapocnem, konacno delo treba mi samo kao povod… da uzivam u procesu…. ili da se tim procesom mucim …

PS. Kad sam potrazio ilustraciju za ovo izletese mi sve neke vazne slike …stvaranje sveta, Adam, Eva, zemlja, kosmos…. niko nista manje ne zeli da pravi….
PS2. Ko je ovu sa slike stvorio… svaka mu cast!

Soundtrack: Thin Lizzy – Live and dangerous (1978) … treba G.Moore da dodje u maju pa me to asociralo iako ga na ovoj ploci nema…

Nemojmo dramiti…. Cela prica o soliteru je bila “skliska” … trudih se da ne upotrebljavam taj izraz i da ostanem podstanar u istom… Da ne uknjizim imovinu… jer gde je soliter, tu je komsiluk… gde je komsiluk tu krece trac... a sa njim i sujeta, zavist… i simpatija doduse… Odma’ da stavim ogradu - komsinice su zakon! Njih izuzimam od svakog zlonamernog kometara!...:))))
Elem, niko nije otisao jer niko nigde nije ni bio… ovo je virtuelno mesto gde zapisujemo svoje recenice… to ostaje… I bas me briga dal’ sam na listi ili nisam… i bolje da nisam jer ce me onda naci oni koje interesuje moje pisanje a nece mi zalaziti svako kom je dosadno…
Cesto mi bilo zao kad se neka zanimljiva diskusija prekine samo zato sto je kraj radnog vremena… ili ponoc ili sta-vec… jer znam da se sutra nastaviti nece… doci ce novi postovi, prazniji….. Hocu da razmislim i odgovorim prekosutra i da opet dobijem komentar i kroz dve nedelje… Da li o temama razmisljamo samo danas ili mozda i za sutra nesto pretekne?

Preterano intimiziranje se u principu olupa o glavu… Nedugo posto sam se prikljucio ovom “planetarnom fenomenu”… svesno izbegoh neka druzenja… predstavih se k’o namcor i ogradih... zasto?.... Bas zbog toga da bi fluid duze trajao… jer doziveh krahove ove vrste, uzivo i znam da do toga mora da dodje. Medjutim, nisu svi tog stava… ljudi sa bloga se relativno brzo upoznase… i magija polako poce da vetri… Komunikaciju preuzese mailovi, mesendzeri, SMS-ovi…
Da se razumemo to je normalno ali, kao posledica, na blogu ostade “politika” … ko s kim moze, ko koga prezire… Ono sto je vazno stavis u mail i posaljes istomisljeniku… a na blogu - smiley… J*bes takvu komunikaciju…
I prikriveni bezobrazluk zna da digne glavu kad se ljudi upoznaju… Ljubazno sa poznanicima jer me vole, bole me za druge... ko mala deca koja maltretiraju ukucane a fini su pred gostima…
Ne zavaravam se da su pamucne majice rasterale ekipu… licemerna prituljenost dugo traje i razni iPodi su samo povod da se lista prepusti alavima… a portal je i dalje svaciji…
Vreme je za povratak izvornom smislu… ko ima sta kaze napisace… ko nema ni ne mora da statira… nek’ igra basket ili cita novine… bolje nego copy-paste za danas…Voleo bih blog iznenadjenja… bez sablona tipa utorkom pisem gradske komunalne teme a petkom poeziju…
Voleo bih blog bez provokatora, huskaca i najpametnijih “siledzija” pisane reci… svoje frustracije i prekomernu narcisoidnost neka lece na drugim mestima...
A pre svega bih voleo blog sa licnom reci i stavom… bez linkova i viceva…
Ovo ste se poslednjih dana demontiralo nije bio takvo blog mesto i zato mi ga nije zao… Za time zalim kolko i za Spiderman majicom a ja bez Spiderman majice ne mogu da zivim…slaze mi se uz carape ..;)))))

Soundtrack: Vanja Lazarova & Miroslav Tadik - Lulka….. apsolutno odusevljen!!!