Dakle, bilo je bas dobro… po mom ukusu… vrelo, znojavo, bez dodira sa svakodnevicom iz koje bezimo…
Za pocetak, prenapucheni JAT-ov charter kasni cca 4 sata ... Opet smeh na suvi sendvic… opet aplauzi na sletanju (nikako da se naviknem, to bre nekad nije bilo)… Bodrum je sjajno mesto… Da se razumemo, ako ‘ocete more, pescane plaze i vino… idite u Grcku… ako ste otvoreni za sudar sa sasvim drugacijom kulturom Turska je odlicna…
Apartman na spratu, sa ogromne terase puca vidik na zaliv, lepo danju kao i nocu… Pod prozorom bazeni bez guzve…. minderluci, lezaljke, bilijar, stoni tenis, bar… Turisticka populacija, uglavnom Englezi, Belgijanci, Holandjani, Srba - slabo… cene, ako ih stave – paralelno u funtama, evrima … i prilicno visoke…
Lociran na vetrometini, Bodrum je porobljavao ko je stig’o, pa u gradu ima zapanjujuce mnogo ostataka (opljackanih i ruiniranih) grckih i rimskih spomenika neprocenjive vrednosti, koje oni ne isticu koliko bi moglo i trebalo… Mauzoleo (jedno od 7 antickih cuda sveta) jedva pronadjoh… u tvrdjavu se i ne ulazi… Tradicija gradnje drvenih jedrenjaka ocigledna kad se pogleda kroz shumu stotina katarki u prepunoj marini…Svako jutro desetine njih isplovi na “boat-trip”-ove i zevzece se po uvalama…
Domacini furaju svoje, klubovi, barovi i trgovina… Nema evropskih zvezdica, ne preteruju sa deklaracijama na engleskom ali oseca se neka vrsta izobilja… Brendovi njihovi, odlicni.. Dimes, Dardanel, Arcelik tehnika… pa onda erotski: Mudo collection(krpice) i Dikmen(vino).. :)))
Elem, da rascistimo neke predrasude… sve je izuzetno cisto… nema djubreta na ulicama…cak ni kanti (ne znam kako)… svi se odmah i ljubazno obracaju, otudjenje u ophodjenju je daleko manje nego drugde, engleskim uglavnom vladaju taman kol’ko treba… Sto se u CG placa ovde je dzabe: lezaljke bazeni, suncobrani…. Hotelski management i osoblje su mladici od dvadesetak godina, marljivi i prosto zacudjujuce ozbiljni…
Danju i nocu grad pumpa u letnje-blesavom ritmu…Treba li da kazem da je Halikarnas jedna od najboljih open-air diskoteka u Evropi(?)… al’ to je za neke druge ljude…Kelnerice takoreci ne postoje (?!??) a u svakom lokalu po 4-5 kelnera sumanuto igra na svaki ritam, demonstrirajuci dijapazon opscenih pokreta i nekako im je svejedno ko ce da se navuce, musko ili zensko… Uvece, grupice travestita se probijaju kroz guzvu… Na plazama mnogo vise toplesa nego u Grckoj i CG… ali i damskih musli-kupacih sa dugim rukavima i nogavicama… Cesto ih muzevi u vodu unose i iznose… ovde zene imaju drugaciji tretman, ne bih rekao da je gori, naprotiv…
Majstori trgovine… za ne verovati sta uspeju da ispricaju za 5 minuta o sebi, svojoj robi, opcijama… mnogima je deda bas iz Sarajeva (kad bi se zajebavali, ali to im dobro zvuci…)…
Nisam dosad bas ovako letovao pa jos uvek sredjujem (pozitivne ) utiske.. jos ponesto ostavljam za naredne postove… u jedan nikako ne moz’ da stane (ma ni u dva-tri… ali da ne udavim)…

E pa, muziku nesto nisam slusao a glupo da stavljam njihove naricaljke erotsko-turistickog usmerenja za soundtrack… zato poslastica: peceni plavi patlidzan u dobro zacinjenom paradajz sosu… do jaja!

Nakon sto sam se odmorio i pozavrsavao neodlozno, da i ja kazem, nesto o kratkom r’n’r kursu kroz koji smo imali prilike da prodjemo u okolini Indjije, dana 26-tog, meseca juna TG...

Dame i gospodo, trebalo je zaboravite na papuce, fancy majicice, sminku… ne idete u pozoriste, kafic ili klub... krenuli ste na open-air kocert, na ledinu… dakle, nosite se i ponasajte u skladu s tim jer se u suprotnom to vama po glavi vraca… Takodje, imajte u vidu da ovakve prilike sluze da se ljudi skupe i provedu dan u zajebanciji, prateci sta se na bini zbiva ali i medjusobno komunicirajuci...
Nemojte doci u pola devet da cujete npr. Peperse jer to je kobna greska iz mnogo razloga.. uletecete u guzvu i mrak, rizikovacete razocaranje i propustiti duh manifestacije...
Arena u Indjiji je sve omogucila ljudima koji su stigli na vreme... Sve je bilo dostupno, i svega je bilo dovoljno...klope, vode, piva, toaleta... U Arenu se ulazilo lako, bez guzve a na, sada vec cuvenom, parkingu bilo je prostora i reda i za one koji su kasnili... Oprema solidno namestena i dovoljna... bar se tako cinilo do Pepersa...
Nisam video sve... nije ni bilo u planu... ali video sam Kirila... coveka zbog koga sam dosao, taman koliko i zbog Pepersa... i tu nema razocaranja... dok je on nastupao vibe je bio sjajan, zvuk odlican.... Nakon njega, Kasabian, tipicno britanski band koji mi nista nije znacio ali su ulozili svojski trud... puno vise od “zvezda”...

Pepersi... hmmm.... Recimo, cetiri minus bi bila ocena... Odlicni sviraci, vrlo dobre pesme (dobar deo odlicnih se nije naslo na listi). Medjutim, ostavili su utisak da pojma nemaju gde su ih spustili i da ih to savrseno ne zanima... posteno su otaljali koliko im je placeno i ...ciaooo... Moja zamerka odnosila bi se na velike padove u ritmu koncerta.. nakon par vrucih, sledi par pri-mrljavih pesama (Fruschante nam je otpevao SOS od ABBA... ali, na moje razocaranje, nista od Pro Arta koji su u tom razdoblju bili podjednako uticajni na ovim prostorima) Ovakvi kiksevi su na jedvite jade navuceno raspolozenje, resetovali na pocetak... Nakon Kirila, radovao sam se i nadao da ce nas zvuk razbiti... ali bilo je kao kad komsija pravi zurku... i ti sve odlicno cujes ali glavni feeling je negde iza zida... nije moglo da povuce nekog ko zna sta znaci odlicno... Sto se mene tice svako produzavanje koncerta bi me udavilo... bilo je dovoljno... kad je nesto odlicno i pola sata je dosta ali ako se nateze, bolje ne produzavati...

Zavrsetak pred samu kisu... sto je omogucilo da izbegnemo pravu kataklizmu... Temperatura se od oko 40 spustila na 17 stepeni kada majice nisu narocito delotvorne... Mucno je bilo videti potpuno mokre ljude kako po pljusku pesace oko 4 km preko vetrovite ledine (i mi smo pesacili al’ smo bili bolje opremljeni), bez prave ideje gde su tacno krenuli i kako ce kuci... Filozofija “naci ce se vec nesto” jednostavno nije dobra i to treba da imaju u vidu oni koji se spremaju recimo za Stonese...
Cela moja ekipa se prilicno zadovoljavajuce izvukla... Ko je pokis’o ko mish-najbrze je bio kod kuce... ko je ostao totalno suv, nacekao se na prakingu... Kisne jakne sa kapuljacama, dobra obuca i kola na strateski dobrom mestu omogucili su nam da kod prvih kuca, vlazni, budemo preuzeti od naseg domacina, kod koga nas je cekala kafa i kajsijevaca a oko sat kasnije bili smo kod kuce... Za svaki slucaj po caj i aspirin pred spavanje i jos jedna slicica u memories kolekciji...

Za soundrack, ne Paprike, vec biser dogadjaja, veliki maestro – Kiril Dzajkovski – Religion & sex

Svi se nesto zale na vrucinu… hukcu… razmazilo se to… tolerancija na temperaturne promene plusminus 5 stepeni…
Meni vrucina ne smeta… ni pamet mi bas ne smeta… mada i od jednog i od drugog ‘oce glava da zaboli…
Mozda jedini uticaj ove vrucine na moj organizam primecujem u tome da mi se neopisivo spava… posle podne apsolutno nisam nizasta. Jedva cekam da se smrkne i da zagrlim jastuk…
U mom office-podrumu nema klima uredjaja, samo kroz razne otvore blago pirka i zato ovih dana pojacavam muziku, da ne zadremam… ne bi bilo pristojno…
Ispratih juce i svoje goste, partnere, prijatelje, poslodavce, mucioce... mogu da ih nazovem kako ‘oces… Sta smo uradili, uradili smo… Vec 2 godine mislim da cemo da riknemo, pa se opet nekako kotrlja…
U ovom trenutku bitne su dve stvari: prvo, do daljnjeg ne moram da se oblacim za sastanke i drugo, sad polako mogu da prekopcam mozak na temu: more… Da probam…click!

Tal Farlow – On Stage… i ledeni caj u hladu, recimo, oraha… potpuno odgovarajuca kombinacija….

P.S. Upravo sam mailom dobio ovu..potpuno odgovarajucu sliku...Tako to ide kad se po vrucini slikate za pasos! :)))

Dobar deo zivota zudim da budem … UNDERGROUND!! A ziv… (jer, na kraju, vecina nas ipak bude under-ground)… Ko ceka taj nekad i doceka…

Dakle, spustih se u podrum.... u office koji se sada tretira kao Dog’s office (stenara, sluzbena)… Iznenadih sebe… svom energijom u rasklapanju i montazi, punenju, bacanju… i u par sati eto mene za stolom, online sa klijentima, online sa blogerima, online sa prijateljima… pomalo offline sa samim sobom…

I konacno iz mog Logitecha dopire samo sta ja ‘ocu … sto je veoma vazno ovakvima k’o ja….

Na primer, za danas : Andy Summers Trio - Sketches of Mingus - Live At Jazz Festival Frankfurt 2001

Povoljno (takoreci za dz..) prodajem … dobro razradjen nick na portalu Nadlanu com… ili menjam za … slican, na nekom drugom portalu…

Ponudjeni nick je u solidnom stanju, te tako novi vlasnik ne bi imao potrebe za dodatnim prolupavanjima u ciju skretanja paznje ili predstavljanja svojih paranoja jer iste odavno ne zanimaju nikog… O njemu se vec zna, ono sto treba da se zna…
Dovoljno je redovno odrzavanje jednim ili dva (malo gluplja) komentara dnevno i jednim postom nedeljno pod uslovom da sadrzaj bude sto bajatiji a slika sto gadnija…
Nije pogodan za mladje od 21 godine jer isti ne bi znali sta sa njim da urade… imali bi vishak reci a manjak slika i youtube adresa… Pred toga, zaljubljivanje i patnja po tom osnovu na ovom nicku je “disabled”….
Preporucuje se ljubiteljima zivotinja jer ce novi vlasnik, iz nekog razloga, biti tretiran kao pas, bez obzira na skrivanje iza dijamanata…
Postovi imaju pristojnu komenterisanost, sto je vrh ledenog brega i znak da ga u potaji citaju rodbina, prijatelji, voajeri, fantomi, baroni kao i blog-prijatelji i blog-neprijatelji - u idealnom odnosu… pravih neprijatelja ustvari nema…

Kao zamena, dolazi u obzir samo muski nick jer sa zenskim slabo pregovaram pa lako mogu da mi uvale nesto… Doduse, razmisljam o liku&nicku neravnopravne, potlacene plavushe dok sa mukom izvlaci svoje duge noge iz dzipa… al’ ne znam koliko mogu da se isprojektujem u istu a da ne zvucim kao gay(sha)….
Voleo bih da novi nick bude sa centralnim grejanjem jer mi dosadilo da sam lozim… i da bude na nekom svetlom mestu jer se ovde nesto namracilo… pa tesko razaznajem nesto za citanje...
Transakciju sam nameran izvrsiti iz cistog avanturizma i sa zeljom da pocnem ispocetka bar u virtuelnom svetu… u realnom zivotu sam iskoristio prava u tom smislu...

Ponude davati javno… komentarima ili, jos bolje, sopstvenim postovima…
Ako vam dam mail, ima neko da se uloguje i da me izbruka (sve zahvaljujuci geniju iz urednistva).. a telefon mi samo sranja pravi, pa necu da cujem njega i za njega…

Soundtrack: Rokeri s Moravu – Kobac juri male ‘tice….