Ima li reci kojima se moze probuditi “osecaj za filing”?

Noup.

Da li ste ikada izbezumljeno odusevljeni pesmom, albumom, kompilacijom ili “53 sekundom u kojoj je fantastican prelaz, koj vas tako oduva…” smarali pola sveta oko sebe pustajuci im “Nesto naaaaaajbolje na svetu” iznova i iznova…Dok su vas isti belo gledali uz bledunjavo “Daaa…Pa fino je…”

Obozavam muziku.
Dobar ritam?
Bacite me u ma koju masu, odskakutacu s kezom i sjajem u ocima (onda kad ih na trenutak otvorim)…

Trebamitrebamitrebamitrebamitrebamitrebaaaaaaaaaa…!!!!!!!

Da bas vibrira iz grudi. Kolena posrnu i smeksaju. Ramenom namignem. I odmigoljim kroz vrelu masu u pravcu uzivanja…….Da vristim, skacem, drmam i rasplinem se iz sopstvene koze, iz srzi do beskraja i nazad…U focus. Na svoje srce i stopala sto jos jednom iznova kreeecu da tapkaju…

Ludo.

Chemical Brothers. Ljubav na prvi takt…

http://www.youtube.com/watch?v=tM6UFgXfbIA

Gospodaru, nad kim vi vladate?

Nad svim, odgovori kralj sa najvećom jednostavnošću.

Nad svim?

Uzdržanim pokretom kralj pokaza na svoju planetu, na druge planete i zvezde.

Nad svim tim? reče mali princ.

Nad svim tim... odgovori kralj.

Jer to ne samo da je bio apslutni vladar, veći vaseljenski vladar.

I zvezde vas slušaju?

Naravno, reče mu kralj. Slušaju na reč. Ja ne trpim neposlušnost. Tolika moć zadivi malog princa. Kad bi je on imao, mogao bi da posmatra ne četrdeset četiri, već sedamdeset dva ili čak sto, ili čak dvesta zalazaka sunca u jednom istom danu, a da nikad ne pomakne svoju stolicu. I kako je bio pomalo tužan sećajući se svoje male napuštene planete, usudi se da zatraži od kralja jednu milost:

Hteo bih da vidim zalazak sunda... Učinite mi to zadovoljstvo... Naredite suncu da zadje...

Kad bih naredio nekom generalu da leti od cveta do cveta kao leptir, ili da napiše tragediju, ili da se pretvori u morsku pticu, a general ne izvrši primljenu zapovest, čija bi to bila krivica, moja ili njegova?

Vaša, odgovori odlučno mali princ.

Tačno. Od svakoga treba zahtevati ono što on može da pruži, nastavi kralj. Ugled na prvom mestu počiva na razumu. Kad bih naredio svom narodu da se baci u more, on bi se pobunio. Ja imam prava da zahtevam poslušnost jer su moje zapovesti razumne.

A moj zalazak sunca? podseti ga mali princ, koji nikada nije zaboravljao pitanje koje bi jednom postavio.

Imaćeš svoj zalazak sunca. Zahtevaću ga. Ali čekaću, po mojoj nauci o vladanju, da za to budu povoljni uslovi.

Kada će to biti? raspitivao se mali princ.

Hm! hm! odgovori mu kralj, koji najpre pogleda u jedan veliki kalendar, hm! hm! to će biti, oko... oko... to će biti večeras oko dvadeset do osam. I videćeš da me zbilja slušaju.

Hajde da eksperimentisemo?

Odlucila sam, danas sam kraljica, po uzoru na mudrog kralja iz "Malog Princa"
Ko mi se pridruzuje?
Danas "vladamo"...:)

Naredjujem Suncu da na mojoj "planeti" = Bg, izadje u 4:53 AM!

Uzivajte narode...Zivot je mnogo lep :)

>>http://www.youtube.com/watch?v=lsOYPUoCT3M&mode=related&search=

Citav zivot imam muska drustva i par drugarica, na nesrecu onog muskog dela ekipe :)
Sta da vam kazem, cast izuzetcima, meni su muskarci mnogo zabavniji.
Prosto, dok oni zive zivot i akcijaju na x zanimljivih nacina, zene filozofiraju o zivotu.

Mene licno to zamara i uvek sam vise volela praksu od teorije…

Bez zelje da izrobujem generalizacijama…Svi smo razliciti i posebni i verovatno da svako ima i od muskog i zenskog u sebi…Pa sad odnos levo desno…

Ali danas banalizujem.

Delom na osnovu licnog iskustva, delom na osnovu onoga sto slusam i posmatram…
Rastuzih se?
O cem’ se radi…

Sticem sve vise dojam, da bez obzira na svu silu filozofije, devojke nikako da shvate, koliko su voljene…Ponekada imam utisak, da sto vise dobijamo, sve nam vise treba?
A njima…Njima treba tako malo, da nas vide srecne i zadovoljne…
Uvidjam da retko sta moze poremetiti muskarca, kao cinjenica da vise ne zna sta da ucini, ne bi li usrecio svoju dragu…
Jel moguce da smo toliko komplikovane?

Greota ne voleti ih kako dolikuje.
Greota sto nas vecito zulja onaj grasak.
I sto ne uvidjamo koliko su bezumno divni, kad vole…

Ovih dana, moj mozak je fantasticno u kvaru. Pre neki dan sam dosla do zakljucka s drugom, kako trenutno sluzi iskljucivo za to da mi vetar glavu ne oduva s ramena :)

Prvo sam kao pokusavala tu nesto, da hm, ispravim? Medjutim digoh ruke, sad sam vec u fazi da posmatram sebe sa distance i umirem od smeha, ako nista zabavljam i sebe i sve oko sebe.
Da pokusam da ilustrujem do koje mere to ide…
Pricam s najboljom drugaricom o tome kako svakog vikenda vozim bajs…Na sta me ona pita “Sta, vozis sama?”, a ja nonsalantno odgovaram “Ne”. Ona “Pa s kime vozis?” ja “U drustvu.”

Smejale smo se narednih 30 min, dok nas nije zaboleo stomak…
Cela poenta je da ne vozim uvek s istom osobom, te se moj odgovor nije mogao svesti na jedno ime, a ekstremno me je mrzelo da ulazem napor objasnjavajuci, tj, redjati ko sve vozi bajs :)

I tako, moj mozak preskace po par redova, doduse, uglavnom onih najbitnijih par :) ali - I’m afraid I’m stuck with it.

Emotivne cistke su cudo. Ne mogu vise da se nerviram zbog svog tupavog i vecma kontradiktornog ponasanja. Najbolje sto mogu je da budem lepa i da cutim.

Za sad sam lepa i brbljam gluposti. Napredujem, polako ali sigurno, hehe

Mislim da sam do te mere upala u regres, da stizem do neke svoje, hm, 16 godine? Wow, moram priznati da sam iznenadjena kapacitetima mojih odbrambenih mehanizama. Prava sam ona, namunjena tinejdzerka. Ludilo narode, samo cekam da prodje, samo cekam da prodje…