Možda znete, možda i ne, sinoć je bila (naša) premijera filma "300". Moje mišljenje o njemu sutra na ovom istom mestu :-)
A sada, još jedan fim koji su mnogi gledali, a ja sa malim zakašnjenjem iznosim svoje viđenje...

Clint Eastwood je prošle godine uradio nešto zaista originalno, dva filma o takoreći istoj temi. Naime, u pitanju su događaji vezani za čuvenu bitku za ostrvo Iwo Jima. Ovaj post je o prvom filmu...

23. februara 1945. godine, nakon par dana jakih borbi, USA vojnici uspeli su da se se popnu uz najviše brdo iznad zaliva u koji su se iskrcali u planu da sa ostrva isteraju Japance. Oko 10h Low Lowerly fotografisao je postavljanje zastave na vrhu brda. Međutim, neki budža je poželeo da se ta zastava sačuva za njega i vojnicima je naređeno da skinu tu zastavu i postave drugu. Podizanje te druge zastave fotografisao je Joe Rosenthal i to je fotografija koja je kasnije obišla USA i svet i postala čuvena. Tako je čovek koji je zakasnio na fotografisanje prvog podizanja zastave, kada su svi novinari napustili vrh, napravio fotografiju "reprize" i neočekivano postao slavan.
Zabuna je otkrivena, ali fotografija Rosenthala je već postala simbol pobede... Druga zabuna je nastala oko osoba koje su podigle zastavu, jer prvu i drugu nisu podigli svi isti vojnici. Ipak, odlučeno je da se zabune zataškaju, a da tragedija bude veća, samo su trojica vojnika sa fotografije ostala živa do kraja bitke za ostrvo...

USA su u to vreme, iscrpljene ratom, bile u ozbiljnoj finansijskoj krizi. Odlučeno je da promoteri prodaje državnih obveznica, a na taj način su trebale da se namaknu pare za nastavak rata, budu heroji sa Iwo Jime... O svemu tome govori Flags Of Our Fathers.

Film uopšte nije loš. Ipak, za razliku od recimo Saving Private Ryan, nije čisto ratno herojski, već naprotiv, niti je samo ratni, niti je herojski na taj klasičan način prikazan u Spilbergovom hitu. Zato se verovatno i nije toliko svideo Amerima, čak je i Letters From Iwo Jima prošao znatno bolje iako prati priču vezanu za Japance.

P.S. Iwo Jima je ostrvo "veliko" kao trećina Menhetna. USA su u invaziju poslali 110.000 vojnika u 880 brodova. Daleko malobrojniji Japanci sačekali su ih ukopani u 1500 bunkera povezanih sa 25 kilometara tunela. Posle 40-ak dana, Amerikanci su pobedili.

"Čim se pomene reč 'šota', odmah pomislimo na igru koja se, na žalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Poreklo imena 'šota' dolazi od imena Šota Galica (1895-1927) , ženi srbomrsca 'kacaka' (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889-1924) koji je svojevremeno harao po Kosovu i Metohiji.

Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulumčarila i predvodila odmetnike.

U srpskom narodu sačuvano je sećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.

Dok su deca gorela Šota je sa 'kacanicima' igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala:
- Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, šote, da te igram ja!

Na mestu stradanja nevine dečice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sačuvali “bratstvo i jedinstvo”.

Proverite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se je na severo-severozapadu Kosova. Pravo ime Šote Galice (često i Šota Galjinica) je Qerime Halil Galica."

P.S. Davno neki cirkularni e-mail, kakve svakodnevno dobijam, nije na mene ostavio utisak kao ovaj... mučan naravno...

Uz lokalni put pokraj Gornjeg Milanovca pastir je čuvao ovce. Novi Jeep Grand Cherokee pored njega, škripeći gumama, divlje zakoči.
Šofer, mladić obučen u Boss odelo, u Cerrutti cipelama, s Ray Ban naočarama, Omega švajcarskim satom i BHS (Bussiness High School) kravatom iskoči iz vozila i upita pastira:
"Hoćeš li mi dati jednu ovcu, ako pogodim, koliko ih imaš u stadu?"

Pastir pogleda mladića, pa stado koje pase i reče: "Slažem se, da!"

Mladić parkira Jeep pored puta, uključi notebook i bežični modem, skenira pašnjak preko satelita i GPS-a (Global Position System), otvori bazu podataka i 60 Excel tabela, punih algoritama, na to isprinta 150 stranica dugi izveštaj na high-tech mini pisaču. Okrene se pastiru i kaže: "Tu imaš tačno 1.586 ovaca."

Pastir odgovori: "Kažimo, da imaš pravo. Uzmi ovcu."

Mladić uzme životinju i stavi je nazad u vozilo. Kada se pripremao da ode, pastir ga pogleda i upita:
"Hoćeš li mi vratiti životinju, ako pogodim iz koje si stranke?"

Mladić odgovori: "Svakako!"

Pastir opušteno: "Ti si iz G17+."

"Upravo tako! Kako si pogodio?"

"Veoma jednostavno", odgovori pastir. “Prvo, došao si a da te niko nije zvao. Drugo, izračunao si mi ono, što ja već znam. Treće, o mom radu nemaš pojma i zato žarko zelim, da mi vratiš mog psa!"

Dedi je 18-togodišnji unuk koji stalno sedi pred kompjuterom i bloguje počeo pošteno ići na živce, pa mu priđe i reče:
"E, kad sam bio tvojih godina, išao sam s drugovima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!"

Malome se ideja jako dopala. Vrati se za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita: "Kog si vraga to radio?"

"Tja, isto kao ti, išao sam s drugovima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli otići bez plaćanja došli su odnekud tri gorile i ubili boga u nama!"

"Pa dobro, s kim si to išao u Trst ?", upita deda...

"S Kon-Tikijem," odgovori dečko, a ti?"

"Pa, s mojim partizanima."

P.S. Onima koji ne poznaju istoriju naše bivše zemlje neposredno posle Drugog svetskog rata, a ne znam kakva se istorija uči po školama poslednjih dvadesetak godina, ovaj vic sigurno nije jasan, pa samim tim ni smešan.

Prošlogodišnja Sinemanija donela je na veliko platno nekoliko sjajnih naslova. Jedan od njih svakako je i Perfume: The Story Of A Murderer. O njemu je Wolwerine naširoko pisao još davnog 6. novembra (link možete videti u P.S.), a ja ću sada ispisati još par redova (mnogo se novih blogera pojavilo u međuvremenu, pa nije zgore još jednom pomenuti ovaj film i podsetiti na taj prikaz).

Dakle, kao i veći deo populacije, čekao sam strpljivo da DVD verzija filma stigne u naše krajeve... Naravno to nije jedini naslov koji mi je bio u planu za gledanje, pa film pogledah tek sada. Ali ne mari, bitno je ne propustiti dobre filmove :-)

Tom Tykwer je (bio) potpuno nepoznat režirser, ali po ovom naslovu će(mo) ga sigurno upamtiti. Mala digresija, Tykwer je prošle godine učestvovao u jednom neobičnom projektu, filmu Paris, Je T'Aime koji je pored njega radilo još čak 22 reditelja, a koji se može naći kod nas kao DivX.

Priča je odlična i veoma me je podsetila na po meni ipak bolju Ime ruže. Radnja takođe seže u prošlost, ima krimi elemente, ali pošto u Perfume radnja sve vreme prati negativca, nema misterije kao u delu Umberta Eka. Ipak i u ovom slučaju vizuelno je sve jako lepo odrađeno, a početak filma je po dočaravanju odvratnosti skoro prišao najogavnijoj sceni koju po meni i dalje bez premca nosi kamion-hladnjača sa trulim mesom u fimu Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik, a za vreme koje sam mogao da se zakunem da osećam smrad.

Za razliku od WW-a mislim da nije zanemarena činjenica da glavni lik ne poseduje sopstveni miris i da je zato bio "neprimetan". To tvrdim zato što mi taj deo nije ostao nejasan, a knjigu nisam čitao. Ali, kao i WW-u, i meni je kraj ostao malo hmmm... Nešto mi je jednostavno zasmetalo u sceni pokušaja njegovog smaknuća (i onoga što usledi, a što neću ovde otkrivati zbog onih koji film još nisu pogledali), kao i u sceni nakon njegovog povratka u Pariz. Ali tako je pisac zamislio, pa...

Da bih bio maksimalno dosledan sebi, moram i ovde ponoviti da nije bilo potrebe da film traje 147 minuta, ali zaista ga vredi pogledati.

P.S. Obećani link ka Wolwerinovom prikazu:
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,495,blogentryID,4921.html