Znas da je najbolje kad me ti ljubis, tamo gde ti to zelis.
To je kao iznenadjenje, poklon za Valentin dan.
Zatvorim oci i mislim da ces me ljubiti, tu i tu,
a osetim tvoje usne sasvim na drugom mestu.
Onda otvorim oci i trazim te u mraku, ne znam gde si,
dok mi tvoji poljupci kazu: Ovde sam ovde!

Poletim da te uhvatim i kad zeljom dodirnem ono pravo mesto,
ti si vec uspela da se sakrijes. Gde si?
Uh, gde si nestala?
Trazim te zeljno i onda osetim vlazan dodir tvojih usana.
Zadrhtim i sapatom trazim jos.

Zamislite crkvu, ispovedionicu, popa na jednoj strani a mene na drugoj. Da li ste uspeli? OK furamo gas do daske, fijuuuu...

Hmmm, sta da mu kazem? Da sam krao jabuke iz komsijinog dvorista, zezao baba Ruzu. Ne, to nije epohalno i stravicno. Poceo sam da se znojim. Bilo mi je nezgodno. Drvena klupa na kojoj sam sedeo bila je stvarno drvena. Znaci tvrda kao kamen. Zasto ne furaju krevet u Frojd stilu, verovatno se plase da se ispovedionik ne bi uspavao. Da li da mu kazem: Oce, mama te trazi odavno! Gde si bio tata! Ha ha ha. Bas bi ga otkinuo. Cujem kako senka iza cipkaste resetke kucka prstima på necemu.Kuc kuc kuc.

- Hoces ti da se ispovedis sine ili neces?
- Hocu, ali ne znam sta!
- Otvori se i prcaj mi o sebi. Da li si gresio?
- Naravno da jesam. Ali nije to bas nesto. Deciji nestasluci i to je sve. Mozda bi bilo bolje da vam ispricam jednu ljubavnu pricu. Naime, voleo sam jednom jednu devojku. Ustvari nisam znao da sam je voleo, tek kasnije sam to saznao.
- Kako?
- Pa kad je nestala.
- Ljudi ne nestaju tek tako! Potrebno je cudo ili neka madjija.
- Jeste, potrebna je madjija, a ona se zove ljubav. Kad smo bili zajedno, sve je bilo nekako normalno. Ona je bila kraj mene i ja kraj nje. Prosto, zar ne? Ludirali smo se, smejali, igrali na kisi, ljubili.... A jednog dana sam napravio glupost.
- Aha, sigurno si je prevario sa nekom drugom!
- Ma ne, kupio sam papagaja.
- Cekaj, kakve to veze ima sa tvojim grehom?
- Ima jer je taj papagaj bio gad! Stalno je izmisljao neke gluposti. I znate sta!
- Sta?
- Voleo je buter. Cim bi ga video na stolu, odmah bi doleprsao i tras... nabio kljunic u buter. Stvarno je bio cudan.
- Da, nikad ne bih poverovao da papagaji vole buter! Ali molim te predji na stvar, inace mozemo ovde sedeti u nedogled.
- Stvar je bila u tome da je gad umeo da govori. Da imitira tudje glasove.
- Iiii ??? Zareza pop.
- I tako jednog dana kad sam razgovarao sa mojom devojkom, papagaj je imitirao…
- Sta? Pa predji na stvar vec jednom! Iritirano, odbrusi pop.
- Imitirao je moju ljubavnicu. Onu koju nisam imao. I to je radio tako dobro, da sam i ja gotovo poverovao da ona sedi tu kraj mene i mrsi mi kose ruse. I to je cula moja devojka i naljutila se. Jednostavno je tresnula slusalicu i prekinula razgovor. Otisao sam kod nje da joj objasnim da je sve papagajeva greska, ali to nije pomoglo. Obecao sam da cu od gada napraviti „Papagajsku supu”, i nista. Nestala je.
- Pa to se dogadja. Pitanje je da li te je ona uopste volela. A takodje to nije tvoj greh. Papagaj bi trebao da se ispovedi.
- Imate pravo. To sam mu i ja rekao. Ali on rece: Pozdravi popa i kazi mu, da je potrebno cudo da jedna devojka nestane. Ali da je potreban otkacenjak da poveruje u tvoju pricu.

Publika protestuje! Odlaze. Neko rece:
- Pa kakve ovo ima veze sa grehom i ispovescu! Buuuu…

I sta da se radi kada su u pravu. Prica je nestvarna jer, ja nemam ni papagaja, ni devojku.

Rekao sam joj da ne luduje,
i da je zivot samo san. Da niko ne
pripada nikom i da nemozes biti
vlasnik necijih osecanja. Sloboda je
svacije pravo, ako nekog sputavas, onda
mu seces krila i on vise nemoze da leti.

Govorila je da ona zeli i hoce da ide ulicama grada,
a ne da se druzi sa oblacima.
Da joj treba neko ko je samo njen.
Neko koga ce uvek naci u mraku svoje sobe.
Zelela je toplinu blizine i sunce koje poznaje.

Rece:
Da nije bas lose imati nekog, ko je samo tvoj.
Rekao sam:
Idi ako ti se ne dopada.
Otisla je, a ja sam ostao u kavezu svoje slobode.

Ona se polako skidala, dok je on gledao.
Pogledom je osecao toplinu njenog tela.
Njene oci su bile prepune zelje i zavrtele njegovu strast.
Zeleo je da je zgrabi i pojede u jednom zalogaju, ali je ipak samo gledao.
Pustio je da ceznja za njom postane bol, da ga zapljuskuje svojim talasima do ludosti.

Trazio je u polumraku iskre trenutka i crtao strast na platnu sobe.
Bura ubrzanog disanja je ispunila sobu i ponela ih, rasirila krila, razbuktala vatru.
Horizont je bio blizu.
Staputala je :
Da li je ovo sve samo san ili ce postojati zauvek.
Propadali su u ambis zagrljaja, gutajuci gladno trenutak srece.

Eto nas u novoj godini!
Ona stara je bas ostarela i vreme je za promenu. Ustvari pitam se, zasto treba teziti za necim novim sve vreme? Juris, trazis i nikad kraja. I sta ako nadjes, na kraju krajeva? Ne bi to ni primetio, jer ti ides dalje. Trazis! A ustvari nalazis nove dane koji lice na one stare, jer u njima si opet ti. To je neizbezno, jer ova prica je prica o tebi. Tvoji snovi su samo tvoji, zar ne?

Ponekad pobesnim i kazem, ona stara je ipak bila bolja. Imala je hrabrost da ostari. A za ovu novu, videcemo. Mada, kad bolje razmislim, ja se jos uvek drzim za onu staru, mada je vreme za ovu novu. Da li je to bigamizam?

Ako jeste, onda sam ja perverzan. Ustvari, mora da jesam, jer nikad nisam zadovoljan. Ne, nemogu da se odlucim. Hteo bih i jednu i drugu. Onu staru i onu novu.

Hmmm, sve je verovatno stvar navike. Treba samo da mi se ruka navikne na osmicu umesto sedmice i sve ce biti OK. Da sve ce biti uredu, dok nedodje ona devetka. Ne znam zasto je to tako, ali obicno svi vole okrugle cifre. Deset, dvadeset i tako to. Znaci imam jos dve godine do odusevljenja. Uh, ali ja sam nestrpljiv! Nista, za inat cu biti veseo i odusevljen. Jer kad radis nesto iz inata, onda ...

Uh, al sam se ja raspricao i razfilozofirao. Zar nije jednostavnije reci:
SRECNA NOVA 2008 godina.
A za godine koje dolaze, videcemo! Gde, sta, kako? Nemam pojma, ali zvuci uzbudljivo kad se nadas i mastas.