Sreca ima razlicito znacenje za razlicite ljude. Ipak je poenta zivota verovatno da zelimo da se dobro osecamo i izbegnemo bolne trenutke. Ali zivot se bas sastoji od bola/smeha, radjanja/umiranja, dana/noci, tisine/muzike. On je sastavljen od kontrasta/krajnosti koji stvaraju spektar razlicitih boja. Crno nije boja na primer, tek kad je kombinujemo sa belom bojom pronalazimo nijanse.

I ja trazim srecu kao svi drugi na mom zivotnom putu. Ali ja je nalazim i u trazenju, a takodje i u trenutcima kada osetim da sam nekom na mom putu nacrtao osmeh i inspiraciju. Nalazim je takodje kad osetim toplinu i bliskost, jer mi to daje snagu da trazim dalje.

PRIJATELJ: Srecan rodjendan prijasko!
JA: Hvala!
Otvaram poklon.
JA radosno: Uvek sam zeleo da imam neku lepu sliku na zidu!
Zagledam, razgledam, ispitujem…
JA zacudjeno: Ali ovo je samo platno!
PRIJATELJ: Nisam znao koji motiv bi ti se dopao, pa sam mislio da ga sam naslikas.

JA: Izvolte za sto!
PRIJATELJ zacudjeno: Pa gde je klopica prijasko?
JA: Nisam znao sta vam se klopa, pa sam mislio da to sami spravite!

Ljubomora je znak nesigurnosti i nedovoljnosti. Znak da zelis nesto da posedujes. Da je samo tvoje. Ako je to zrnce peska, onda je to dokaz ljubavi. Ako je pustinja, onda je teska do straha.

Pusti me da rasirim krila, nemoj me staviti u kavez! Zelju mi ne mozes ugasiti ako ona postoji. Raznoliklost cveca u nasem vrtu cini nas bogatijim. Ne zelim nositi tesne cipele, jer tada nemogu da hodam. Ne zelim da budem neko drugi, jer tu ulogu igram lose. Zelim da budes moja oaza i da zajedno udisemo slobodu davanja...

Hajdemo pod oblake devojcice, da se igramo sa plavetnilom neba i putujemo kroz suncan dan. Napravi korpu za izlet, stavi je na bicikl i idemo da otkrijemo svet. Ponecemo sa nama prijatno raspolozenje, poljipce i zagrljaje. Odbacicemo rance proslosti i nacrtati nove vizije. Zaboravicemo da svet oko nas postoji. Sakricemo se u zelenilu nekog proplanka i uzivati u zracima sunca. Uzivati u nasem danu.

Hajde da nestanemo danas i izgubimo se medju oblake naseg zivota. Da osetimo nase trenutake. Nista ne trazim i ne trebam sem tebe. Sem tih trenutaka kad smo zajedno i kada pijem vino sa tvojih usana.

Vidis li torzo zelje kako se izvija, okrece, uvrce, dize, tezi ka nebu. Bas kao i mi kada polako klizimo kroz vikend i nestajemo ka nekim novim danima naseg zivota. Boje dana se psihodelicno razlivaju i samo smo mi tu. Samo ti i ja postojimo u ovom trenutku. Hajde idemo dalje kroz vreme da pronadjemo nas proplanak!

Oci su joj bile prepune suza.
- Ako hoces da odes idi. Ne okreci se i zatvori vrata za sobom. Vise nista nije vazno. Price ostaju nedorecene i ja te necu zaustavljati, jer ako ostanes iz sazaljenja ipak ces nestajati u mislima.

Drzala je ruku u ruci i po belini se dalo primetiti da ih grcevito stiska.
Njemu je pogled bio zakucan za zemlju. Nervozno je sklanjao cuperak sa cela.
Nastavila je monolog.
- Ako ne nalazis smisao izbrisi sve. Pocepaj i baci. Nije vazno kako. Uradi to i pusti me da tonem, nije mi prvi put. Ali ako odes, ne vracaj se!

On je saputao nesto obgrilivsi joj ramena koja su podrhtavala. Brisala je suze nadlanicom i smrkala kao da ima kijavicu.
Opet je saputao nagnut nad njom kao hrast nad poljanom. Korak po korak su nestajali u perspektivi ulice. Kandelabr je zmirkao sanjivim ocima a tisina pokrivala usnuli grad. Ona se sakrila u njegov kaput.