Poleteo sam joj u susret. Ma nista vise nije bilo vazno. Maske su pale i orkan u nama je besneo! Ali cekajte, da pocnem od pocetka.

Bilo je toplo ili bolje reci pretoplo. Polako smo se cedili kap po kap. Cak i onaj leteci cmok za dobar dan je bio vlazan. Totaliska mokar i neuzbudjujuci.
- Klima uredjaj ne radi! rece. Ne znam sta mu je. Poblesavio je sigurno od ove vrucine.
- Da bas je vreo dan. Ostaje nam da se skidamo, ali sumnjam da ce to pomoci!

Nasmejala se i ponudila mi nesto za pice. Hladno i osvezavajuce. Kad je stavila posluzavnik na sto, dalo se videti gotovo sve. Ali ja sam bio koliko toliko kulturan i pogledao na drugu stranu. Krajickom oka sam naravno, registrovao detalje. Pa nije se dalo izbeci. Sta da se radi, struja od milion volti me je prodrmala. Znate onu situaciju kad znate sta ce se desiti, ali samo ne znate kad. Sad ili malo posle.

- Moram da se istusiram! Rece. Eto me za par minuta.
Onog trenutka kad je otvorila vrata kupatila popustile su brane i orkan je zavrteo mozak. Usao sam za njom u mrak. Htela je upaliti svetlo i drhceci saputala…
- Pa sta radis…
Zatvorio sam vrata, kao da sam hteo sakriti nase strasti.
-Ne treba nam svetlo, lepse je tusirati se u mraku.

Modrice imaju prednost jer se vide. Onda te svi zale i pitaju kako ti je? Ako nosis sakriven ranac problema na ledjima, preboljavas sve to sam. To je samo tvoja borba. Ako imas nekog bliskog, mozda mozes podeliti to breme sa njim/njom. Jer kazu da je onda lakse. Htedoh reci ako optuzujes proslost za sadasnjost i trcis za svojom senkom buducnosti, onda ne zivis. Onda si stalno ne zadovoljan/a.

Ako ides kroz zivot kao pacenik. Zalis samog sebe i ronis krokodilske suze. Ne konstatujes skup pozitivnih stvari koje te okruzuju, onda imas na nisanu samo one negativne. Tada je logicno pitanje kako ce dan pobediti noc, svetlo mrak i radost tugu, ako ti gasis sunce sve vreme.

Zivot se sastoji od svetla i tame, od kontrasta. I neko rece smrt nije nestajanje ona je radjanje. Pitanje je onda da li smo spremni da prihvatimo gubitke i vidimo ih u svetlu novih lepih dogadjaja. Ali niko nije rekao da zivot treba da bude lak. On je onakav kakvim ga mi napravimo. Pogledaj prirodu, tu stvari postoje bez svog EGA. Drvo nije svesno svog postojanja, ne postavlja pitanja. Ono egzistira u sadasnjosti. I ja pokusavam da zivim ovde i sad.

Ne mucim sebe sa stvarima koje ne mogu da izmenim. Pustam zivot da me nosi i prihvatam da sam deo njega. Pokusavam da ostvarim moje vizije. Takmicim se sa samim sobom, jer tudje borbe su tudje. Koristim talase zivotne reke, da otkrijem nove luke i srecem nove ljude. Mozda cu ostaviti trag iza sebe, ko zna. Mozda ce me ipak neko pronaci u ovom svetu iluzija..

Znam da drvo zivota postoji i bez mene i da sam ja samo list na njegovim granama. Da, sretan sam u mom svetu satkanom od mojih snova. Otvorio sam prozore mojih osecanja i uzivam u trenutku. U onom sto je sada.

Ponekad pokusam da gledam sebe sa strane. Da posmatram one druge, okolinu i ljude. Da shvatim neciji svet i ne budem ovisan od ovog mog. Zelim da oslobodim misli okvira i plutam na povrsini poznavajuci dubinu. Proslost je ponekad preteska za nosenje a buducnost je tako daleko. Strah, brige, sreca, nesreca, neostvarene zelje, promasen zivot, sve je to samo deo licnog straha. Deo mog JA. Stvari se dogadjaju bez obzira na strahove. Posmatram zivot, to besplatno pozoriste i pokusavam da budem svoj. Da uzivam u putovanju kroz moj zivot. Da primetim sitnice koje svetlucaju kao zvezde na nebu noci. Da gledam drvo zivota i divim se postojanju svega oko mene. Jer zivot je najveca carolija trenutka, zar ne?

Izmedju redova citam poruku. U tisini koja skriva moje misli nalazim stvarnost. Pokusavam da udahnem zivot i shvatim kud me on vodi. Sta je ono subjektivno, a sta stvarnost. Da li sam sretan ili je to samo otisak trenutnog stanja. Ne, nisam uvek u pravu! Moji postulati se menjaju i nisu tvoji. Moje price su price trenutka. I tako danas iako pada kisa, neki novi dozivljaji osvetljavaju moj dan. Suncam se u mislima i pronalazim nove vidike.

U mom gradu jedan otkacenjak spava ispod mosta godinama. Clochard koji je izgleda nekad bio filozof. Polaznici diskutuju sa njim i cesto ga mozes cuti kako veselo peva. I ta pesma je puna nekog unutrasnjeg mira, srece pticice na grani. Da li je on lud ili ja? Ili smo oboje na onoj drugoj strani dozivljavanja sveta. Gledam susret povrsine vode i kapljice kise. Dodir trenutka. Krugovi se sire, razlivaju i nestaju jedan u drugom.

U trenutku kad obrises svakodnevicu i sednes ispod drveta. Kad uhvatis trenutak tisine, vracaju ti se misli kao talasi mora i miluju tvoju obalu. Tada nista nije vazno sem trenutka postojanja. Tada otkrivas prazninu izmedju redova, nalazis smisao. Kad pronadjes sebe za trenutak pozelis da podelis to osecanje sa nekim. I tada zurim kuci da nadjem toplinu. Da se sakrijem u tebe i nadjem sebe. Da opet otkrijem toplinu tisine.

Ponekad se svet zavrti pa stane. Ponekad dan postane noc i ne znas gde si. Pitas se da li zivot ima nekog smisla. Da li onaj cikica sa belom bradom spava i bas ga briga za sve. Kad te udari istina po nosu onda si u trenutku zatecen. Sta raditi kad neko ko ti je drag nestaje u mraku nepostojanja, a ti ne mozes nista da uradis? Kad si nemocan i kad je sve protiv tebe. Kad si samo posmatrac.

Cesto se pitam zasto postojim i gde nestaju svi ti ljudi koji su nam nesto znacili. Ali verujem da je vecni zivot ono sto ostaje u deci i stvarima koje smo uradili. Sitnicama koje su ostavile traga u nama. Ali ipak u trenutcima istine, osecam se sicusnim. Shvatam da sam samo deo univerzuma. Neko ko je vazan sada, u ovom trenutku. A sutra, sutra sam secanje. Ne, nisam tuzan zbog toga. Samo osecam zivot. Znam da sam reka koja se uliva u more. Da sam zrno peska u pustinji. Kap u moru.

Nije mi zao sto starim. Ono sto ne mogu promeniti, o tome ne razmisljam. Zao mi je sto necu stici da uradim sve ono sto bih zeleo, necu videti mesta koja bih zeleo videti. Sto sam obican covek, a ne carobnjak koji moze nacrtati osmeh na svacijem licu.

Ponekad osetim istinu postojanja, da bas u ovom trenutku neko umire ili se bas sad radja.