Neko rece:
"Nijedan covjek nije ostrvo sasvim sam za sebe, svako ostrvo je dio kopna, dio zemlje".
Jeste misao je lepa ali oko svakog ostrva postoji more, okean, voda. To treba preplivati ako hoces da dodjes do kopna. Onda je pitanje, koje kopno izabrati. Ono koje ti je najblize ili ono "malo dalje". Koliko truda treba uloziti u sve to, i da li ce se taj trud isplatiti. Ostrvo je ustvari filozofska dilema,jer se zamislja kao kruzni pojam. Mozda bas kao krug.Ima pocetak i kraj. Tako je i u zivotu. Pitanje je onda da li posle kraja dolazi pocetak, ili je to kraj krajeva. Ako jeste, onda teorija o krugu pada na ispitu i studenti dobijaju lose ocene! Ako oni ne diplomiraju zbog losih ocena, ko ce onda graditi dalje ovaj ludi svet. A ako je svet lud, onda smo i mi ludi jer smo deo njega...

Ponekad me romantika poljubi i
pozelim da sam pisac koji zavrti mozak
svojim citaocima, da sam slikar koji moze da
docara lepotu snova i da sam topao vetar
koji te miluje i uvek je kraj tebe ...

Zalivaj samo onaj cvet ljubavi koji raste i cveta,
onaj koji siri svoj miris kroz tvoju stvarnost
i zavodi te svojom lepotom.

Zivot je sastavljen od lepih trenutaka.
Uzmi sve te bisere i napravi ogrlicu.
One lose zaboravi, jer sa njima, tvoja ogrlica ne bi bila nakit.

Znas da je najbolje kad me ti ljubis, tamo gde ti to zelis.
To je kao iznenadjenje, poklon za Valentin dan.
Zatvorim oci i mislim da ces me ljubiti, tu i tu,
a osetim tvoje usne sasvim na drugom mestu.
Onda otvorim oci i trazim te u mraku, ne znam gde si,
dok mi tvoji poljupci kazu: Ovde sam ovde!

Poletim da te uhvatim i kad zeljom dodirnem ono pravo mesto,
ti si vec uspela da se sakrijes. Gde si?
Uh, gde si nestala?
Trazim te zeljno i onda osetim vlazan dodir tvojih usana.
Zadrhtim i sapatom trazim jos.