Visokobudzetni film koji reklamira Australiju bio bi savrsena reklama za taj kontinent. Narocito ako ga radi poznati australski reziser (Baz Luhrmann) za studio kojim upravlja australski medijski magnat (Rupert Murdoch)

Baz Luhrmann snimio je film Australia za 20th Century Fox sa Nicole Kidman i Hugh Jackmanom u glavnim ulogama (kod nas od 8 januara 2009). Nakon zavrsetka snimanja Baz je pristao rezirati reklamni spot za Australijski Turisticki Savez koji treba prikazati svu lepotu Australije (kao zemlje).

Marketinski strucnjaci se nadaju da ce kombinacija ovog reklamnog spota i visokobudzetnog filma imati isti efekat kao sto je Gospodar Prstenova imao na turizam Novog Zelanda.

Takodje, ova reklama je ujedno i fenomenalni besplatni publicitet za film. 30 sekundni spot koji pocinje sa prikazivanjem u oktobru prikazivace nam mladi urbani par koji menja avantura kroz Australiju. Samo da podsetimo ovo nije prvi spoj filma Baza i neke marketisnke kampanje. On je i pre ovoga napravio Chanelovu reklamu sa Nicole Kidman koja je implicitno podsecala na Moulen Rouge.

Da je ovo odlican nacin prikazivanja svoje zemlje ukazuju nam neki filmovi koji su povecali broj turista. Tako npr.broj poseta Novom Zelandu je povecan za 30% posle Gospodara Prstenova, odredjene vinarije u Santa Barbari povecali su 300% posetu nakon filma Sideways a hiljade ljudi godisnje i dalje posecuje bejzbol igraliste u Ajovi koje je posluzilo u filmu Kevina Costnera Polje Snova.

Zanimljivo mi je razmisljati o tome kako neki stranci dozivljavaju nasu zemlju na osnovu nasih filmova. Potpuna tragedija. No da se vratim ja ipak na film, evo nesto vise o Australiji:

Film je smesten u severnu Australiju pred pocetak drugog svetskog rata. U centru price je engleska aristokratkinja (Kidman) koja nasledjuje stanicu za prevoz stoke. Medjutim, kada se njeni konkurenti konspirativno udruzuju da bi je unistili i oteli joj zemlju, ona nevoljno mora udruziti snage sa grubim kaubojem (Jackman) kako bi prevezla 2000 grla nekoliko hiljada kilometara preko citave zemlje. Nakon svega morace se suociti i sa vihorom drugog svetskog rata i japanskim bombardovanjem Darwina...

Ako pričamo/ pišemo o filmu koji još nije ni završen to prvenstveno govori o njegovom značaju u svetu filma. Verujte mi na reč, ne postoji iščekivaniji film od Avatara Jamesa Camerona.
Iako je ovaj film obavijen velom tajne James Cameron je u svom poslednjem intervju dao nekoliko toliko željenih informacija o ovom mega-projektu.

Film Avatar je kombinacija 60 posto kompjuterske animacije načinjene na osnovu likova generisanih novonastalom tehnikom, a 40 posto je normalan igrani film sa dosta specijalno generisanih efekata. Sam Cameron kaže da je ovo njegov najizazovniji film ikada.
Iako je film (pre)opterećen komjuterskom animacijom Cameron tvrdi da njegov film prvenstveno pokreće kvalitetna priča i kaže: "Morate uraditi prvenstveno dobar film koji bi bio dobar bez obzira na budžet. Kvalitet priče je na prvom mestu, a objektivna je činjenica da ljudi i dalje percepiraju film u 2D okruženju iako je on u potpunosti 3D."

Za one koji ne znaju Avatar ili Avatara na sanskritskom jeziku i u hinduističkoj filozofiji ima značenje dolaska ili spuštanja božanskog bića na niže nivoe postojanja (naš svet).

Iako priča još nije u potpunosti poznata evo kratkog sinopsisa (smernica)...U dalekoj budućnosti čovečanstvo otkriva planetu Alpha Centauri B-4. Naučnici i astronauti koji su videli ovu planetu nazvali su je Pandora. To je svet koji sadrži bezgranična bogatstva i resurse. Na samom planetu postoji i raznolik živi svet koji je prelep ali isto tako i smrtonosan. Isto kao što je i Pandorina kutija donela uništenje svima koji su bili znatiželjni i upotrebili je, tako i planeta Pandora može da uništi ne samo život na planeti već i čitavo čovečanstvo.

Ostalo nam je jos 17 meseci čekanja, tačnije premijera je zakazana 18 decembra 2009. Do tada na imdb i piskaranje po forumima.

Jedan od najinteresantnijih režisera danas, Ang Lee, pod svoje okrilje uzeo je veoma interesantan projekat pod nazivom “Taking Woodstock“.
Reč je o filmu koji hronološko prati osnivanje legendarnog muzičkog festivala i samu kulturu 60ih – cvetnu generaciju (deca cveca, deca revolucije, kako god hocete ;).
Scenario za film napisao je James Schamus (blizak saradnik Anga Leea), a osnova za scenario proizašla je iz memoara Elliota Tibera, čoveka koji je učestvovao u organizaciji događaja koji je obeležio jednu generaciju.
Za sada već su izabrane neke uloge: Demetri Martin, deo ekipe The Daily Showa, igraće Tibera, dizajnera čije ambicije padaju u vodu kada se vraća u porodični Catskills motel. On izdaje ovaj motel organizatorima Woodstoca te tako postaje deo istorije i deo najznačajnijeg momenta u hipi eri.

Imelda Staunton i Henry Goodman igraće Tiberove roditelje; Emile Hirsch biće vijetnamski veteran, Eugene Levy igraće Maxa Yasgura, vlasnika farme gde se održao koncert; Liev Schreiber je u pregovorima za ulogu tranvestita Vilme a Jeffrey Dean Morgan je oženjen čovek koji održava gay vezu sa Tiberom.

Sve ovo pod rediteljskom palicom Anga Leea itekako obećava. U najavi mozemo očekivati još jedno kultno ostvarenje Leea. Evo i jednog predloga, amerikanci imaju Woodstock, mi imamo Exit.. sta kažete na film o Exitu?

Iščekivanju je došao kraj. Mračni vitez je pred nama. Bolji, veći, značajniji nego ikada.
The Dark Knight (TDK) je definitivno najmračniji i najodrasliji film o superherojima koji je ikada snimljen. Po sopstvenom sudu, koji je, priznajem, uvek bio naklonjen strip filmovima TDK je jednostavno savršeno izgrađen film. Bez ijedne greške. U mom svetu ovo je pravo remek delo.

Najveću zaslugu za TDK nosi Christopher Nolan. Njegovi filmovi o Batmanu uneli su novu dimenziju u područje filmova nastalih po stripovima. On je uneo realističan pristup svetu fantazije uz kompleksnu, pažljivo izgrađenu priču, koja u svakom segmentu ostaje dostojna originalu, pa čak i prevazilazi usko stripovske okvire.

U serijalu o Batmanu Nolan je uspeo napraviti svet gde superheroji zapravo nisu heroji i gde je svaka pobeda pirova. Iako je lik Batmana smešten u svet stripa i fantazije, Nolan je u svoja dva Bat-filma postavio uverljive moralne dileme savremenog sveta (ugrožavanje privatnosti građana, teroristički napadi...) i što je najvažnije uspeo je da oslobodi ljudske osobine u glavnim likovima uveravajući nas da blockbusteri ne moraju da budu vizuelno lepi i nadasve glupi.

Nolanov TDK je značajan i zbog stvaranja filmske legende. Iako je ovo film o Batmanu, glavni lik je svakako Joker, anti-junak za sva vremena. Heath Ledger-ova izvedba Jokera je maestralna, opčinjavajuća, vanvremenska. U stvaranju svog lika Heath je navodno bio inspirisan pank revolucijom Sex Pistolsa i Sidom Visciousom, a oseti se i dašak inspiracije uloge Malcolma McDowella iz Paklene Pomorandze. Sa razmazanom šminkom, crnim očima, i masnom zelenkastom kosom Joker zaista asocira na pank generaciju, anarhiju, haos i destrukciju.
Heath-ova uloga Jokera definiše jednu veliku karijeru. Velika je šteta što je i završila tu karijeru.

Režiser Christopher Nolan i njegov brat, koscenarista Jonathan Nolan stvorili su lik Jokera kao modernog zločinca koji vidi ljudsko društvo koje je samouništavajuće, ljudsku psihu koja je sama po sebi destruktivna. Joker je čovek bez porekla, bez nade, bez morala. Zato je i savršeno oličenje zla. Da citiram batlera Alfreda „Neki ljudi vole samo da vide svet u plamenu“.

Ali koliko god je ovo Ledgerov film nikako se ne sme zanemariti doprinos drugih glumaca. Bale je kao i u prvom filmu - savršen izbor za Batmana. Gary Oldman je produbio ulogu policijskog poručnika Jima Gordona. Michael Caine i Morgan Freeman su naravno izvanredni u svojim sporednim ulogama. Maggie Gyllenhaal je unela više dubine u lik Rachel Dawes, a još jedan glumački dijamant je Aaron Eckhart u svojoj ulozi Harvey Denta.

TDK karakteriše beg od klasičnog strip principa i podele na dobre i loše momke. Svi glavni likovi će dotaći samo dno, a sama priča upada u moralnu anarhiju. Neki se nikada neće oporaviti, a neki će se poput virusa inficirati zlom. Mračni vitez je otišao dalje od mračnoga – on je potpuno crn i zatrovan poput Jokerovog uma.

U filmovima sa superherojima uvek postoji načelo da šta god da se desi sve će biti u redu na kraju. Nolan nam je pokazao da to i ne treba biti baš tako. Batman je grešan i svet u kome živi je veoma opasan. TDK nam ukazuje na odnos yin /yang, dobro/ loše, heroj / zlikovac i na sva ona siva područja gde se svest o društvu i individualnost dodiruju. Jedna obična strip priča pretvorila se u mračnu poeziju.

Mračni vitez je u svakom slučaju najznačajniji film pop kulture poslednjih nekoliko godina. Uverite se u bioskopima zašto...

Shyamalan je režiser kod kojeg ne znate sta dobijate. Svaki njegov film je ko lutrija. 6 čulo ga je postavilo na mapu Hollywooda, Signs i Village su ga održali, a Lady in The Water ga je skoro uništila. Sa Happeningom je bilo pitanje - da li će se Shyamalan vratiti na put stare slave ili će nastaviti da tone. Realno, tone ko titanik!

Da budem iskren ja sam zaista želeo da mi se svidi ovaj film. Ukratko evo mog doživljaja iz bioskopa:
Wow koji početak, neobjašnjena masovna samoubistva u Central Parku i na nekom gradilištu. Odlično! Glavni likovi su smešteni u Philadelphiu i kreću na putovanje u neko manje mesto. Likovi izgledaju krajnje nezanimljivo. Mark Wahlberg je dosadni profesor biologije, žena ga je prevarila, išla je na kolače sa drugim, tragedija! Jao, vidi tu je i John Leguizamo, valjda će biti nekog humora. Ok, sad sam se već smorio, voz je stao u nekoj seljani! Zev Zev… gde sam stao… Mark i njegova žena preljubnica idu negde gde nema ljudi, vetar duva… John Leguizamo uopšte nije smešan, i neka je poginuo! Ko su ona dva pridružena tinejdžera i kako su se uopšte pojavili? jesam li napomenuo da su biljke ubice? Dva tinejdžera manje, ubiše ih neki seljaci… vetar i dalje duva… Naši junaci i dalje beže od vetra…goo, goo… hoće li se već jednom nešto desiti u ovom filmu!?… evo ih kod lude babe, znači ona je nastrašnija u filmu, verovatno zato sto je luda… baba razbija prozore glavom i umire, bedak, ona je bila najzanimljivija, vetar prestaje da duva… brate mili to je to???? OMG vise neću da gledam ni jedan Shyamalanov film u bioskopu!

Shyamalan je ideju za scenario očigledno dobio na osnovu jedne rečenice koju provlači u filmu "Ako pčele nestanu sa zemlje, čovečanstvo neće imati više od četiri godine postojanja” koju je navodno rekao Einstein (što nije istina) . Znači ne krivite Shyamalana, pčele su krive za sve! Usput rečeno pri izlasku iz bioskopa video sam par mrtvih pčela…Freeeaky!!!

Inspiracija Shyamalana za ovakav scenario vezana je za savremene strahove – strah od uništavanja planete, terorizma, bioloških otrova…Shyamalan je pokušao da napravi sintezu tih strahova i stvori neku svoju vrstu ekološkog trilera (zvuči glupo, zar ne)

Takođe, Shymalan je poznat po tome sto je wanna be Hitchcock. Vidljiv je uticaj filma Ptice na ovu priču. Međutim kod Hitchcocka postojala su dva elementa koja su uvek funkcionisala – odlična atmosfera i dobro izgrađeni likovi. Shyamalan nema ništa od toga (bar u ovom filmu).

Shyamalanov talenat je uvek bio vezan za stvaranje napetosti iz tišine, senki i zatvorenih prostora, a taj talenat ovde nije prisutan. Stavaranje napetosti konstantnim snimanjem drveća i trave više podseća na neki umetnički dokumentarac nego na sci fi triler.

U ovom filmu sve deluje plastično. Jednostavno ne verujemo u ništa, u ljude, njihove patetične veze, okolnosti. Ništa. Najgore je to što nas je baš briga. Nije bitno kako će film završiti, da li će likovi preživeti, da li će čovečanstvo preživeti. Bitno je samo da film konačno završi.

www.filmska galaksija.com