Ne znam koliko vas ima jutarnje obaveze, ali u mom slučaju već par nedelja imam problema sa razbuđivanjem. Glavni krivac je serija Nip/Tuck, u prevodu Reži me.
Serija koja je dobitnik raznih emmya i zlatnih globusa prati živote dva plastična hirurga Seana McNamaru (Dylan Walsh) i Christiana Troya (Julian McMahon).

U prvoj sezoni prikazivanja Nip/Tuck je bila najgledanija nova serija na američkom kablovskom sistemu i najgledanija među demografskom grupom od 18-49 i 25-54 godina.
Zbog neprilagodjenog i kontraverznog sadržaja serija je često na udaru javnosti. Američki savet tv roditelja javno je kitikovao ovu seriju i tražio zabranu iste. Navedeni razlozi su morbidne scene nasilja, sexa, raznoraznih bolesnih perverzija uključujući vrhunac u vidu incestuozne nekrofilije (epizoda u kojoj vlasnik pogrebne firme sastavlja idealnu ženu uzimajući delove tela drugih plus glavu sestre…e to je zaista sick!)

Mozda najzastrašujuća činjenica je da je većina epizoda snimljena na osnovu istinitih priča iz crnih hronika, tako da je epizoda sa big mamom 301 npr. istinita. Jedna žena od 230kg na Floridi je zaista provela 6 godina na kauču, da bi se njena koža zaista spojila sa materijalom kauča.

Mešavina soap opere i kvalitetne tv serije sa zanimljivim pričama na ivici dobrog ukusa pravo su osveženje među tv serijama, serija Reži me prvenstveno treba da nas zabavi, a puritanski socijalni komentari na pojave u tv seriji bolje da se ostave na ista dešavanja u društvu.
Kao sto bi rekli život piše romane, u ovom slučaju scenarija...

U svakom slučaju serija Reži Me je must see na učmalom domaćem tv nebu koje davi raznoraznom političkom pornografijom. Nekako mi lakše gledati sve te morbidnosti koje su u svakom slučaju manje nego one u domaćoj stvarnosti.

Reži Me - B92 - svaki radni dan u 0.00... u toku je sezona tri (u US je zavrsena s5), priključite se još nije kasno...

Trailer za sezonu 3:
http://www.youtube.com/watch?v=bWbQc0elN-E&feature=related

Potreban je heroj da se promeni svet...

Režiser Roland Emmerich, poznatiji kao gospodin blockbuster ("Independence Day," "The Day After Tomorrow"), vratiće nas na kratko u mitološko doba bogova i proročanstava, kada je duhovnost vladala zemljom, a ogromni mamuti su lutali po velikim neistraženim prostranstvima.

U udaljenom planinskom plemenu, mladi lovac D’Leh (Steven Strait) pronašao je ljubav svog života, prelepu Evolet (Camilla Belle). Kada banda misterioznih ratnika opljačka njegovo selo i otme Evolet, D’Leh sa grupom lovaca kreće u potragu na kraj sveta kako bi spasio svoju jedinu ljubav. Putovanje će ih odvesti u neistražene krajeve gde će otkriti razna prijatna i neprijatna iznenađenja.

Na tom putu susreću razna plemena koja su takođe bili žrtva misterioznih ratnika, a D’leh zajedno sa njima oformljava manju armiju koja traži osvetu ( i naravno, njegovu one and only ljubav). Međutim, oni će se prvo morati suočiti sa praistorijskim predatorima kako bi došli do željenog cilja. Na kraju njihovog putovanja otkriće izgubljenu civilizaciju i shvatiće da njihova konačna sudbina leži u nezamislivom carstvu, tamo gde piramide dotiču nebo...

Jel neko pomislio na Apocalypto? Puno kritičara složilo se da film podseća na film Mela Gibsona, ali i da je tragično glupav. 10000 bc je čak dobio i jedan zajednički naziv - Slackolypto. Emmerichu se mora priznati da zna da barata specijalnim efektima, ali isto tako čovek nema pojma o konstrukciji likova i priče.

Očekivanja Warner Brosa su u svakom slucaju ogromna, a nedostatak poznatih glumaca (i priče) nadoknadiće fenomenalni specijalni efekti koje možete videti u traileru.
http://www.apple.com/trailers/wb/10000bc/trailer1/

Film od 19.03.08 i u našim bioskopima

Konacno se i to desilo, pad sistema prouzrokovan virusom kosova srusio je srpski operativni sistem. Taj sistem je svakako bio prepun rupa i spreman za djubriste istorije (gde mu je i mesto). Ciscenje i stvaranje novog, boljeg sistema je pred nama, ali takodje postoji i mogucnost prelaska na praistorijski sistem, vracanje u proslost i podsecanje gde smo dodjavola pogresli.

Trziste diktira tempo razvoja sistema i jasno je da postoji samo jedan vrednosni oblik sistema, inovativni pristupi su vec unapred osudjeni na propast. Sto bi rekli ili se prilagodite ili propadnite (ne znam zasto se u ovom smislu ne koristi primer Rusije). Plasim se da smo mi sa nasim trulim ustavnim principima blizi propasti.

A da li smo mi, korisnici tog sistema nesto naucili ili moramo opet da prodjemo pocetne lekcije programiranja sistema videcemo vec u maju.

Nakon skoro godinu dana žestokog marketinga, promena naziva, intrigantnih klipova plašio sam se da će Cloverfield biti jedna velika šarena laža. Skoro pa da sam bio siguran da ce film biti vizuelna ekstravaganca pre suštine. E bas sam pogrešio (i veoma sam srećan zbog toga :)

Film vam neće promeniti život kako je saopštavala intezivna virusna internet marketinška kampanja ali pružiće vam jednu izuzetnu adrenalinsku vožnju u bioskopima (napomena – film je isključivo za gledanje u bioskopu!)

Najednostavnije bi bilo opisati Cloverfield kao Blair Witch Godzilla produkciju. Iako ovo nije u potpunosti netačno, ipak je nepravedno govoriti u tom kontekstu. Cloverfield je dinamičan i inteligentan monster film koji je kao adrenalinski šok reinventirao sam žanr sa iznenađujućom novom energijom.

Maj u NewYorku, grupa mladih urbanih ljudi pravi oproštajnu žurku za svog drugara Roba. Ubrzo, svetla zatrepere i čuju se eksplozije u daljini...Histerija...Haos... Ludilo...

Priča je ispričana kroz vizuru pojedinca, tačnije ručne kamere, pa ukoliko vas je iritiralo pomeranje kamere u potrazi za vešticom iz Blaira, spremite se za novi dezorijentišući izazov. Šta kamera iz ruke doprinosi Cloverfieldu? Osećaj prvog lica, intezitet rovovske borbe koji nije mogao biti ostvaren na drugi način. Oseća se prisutnost modernih tehnologija ogledana kroz video igrice tzv. pucačine u prvom licu, youtube materijale, mobilnu telefoniju...

Takođe, dominantnom osećaju realnosti doprinosi povezivanje radnje sa terorističkim napadima, prvenstveno ground zero lokacija napada je smeštena na Manhattan, zatim strah mase usled naizmeničnih eksplozija i ogromnih oblaka podignute prašine. Zvuči poznato, zar ne. Iako je ovo “običan“ monster film nemojte se zavaravati, film ima jaku podtekstualnu poruku. Godzilla je nastao kao odgovor japanaca na realne horore Hiroshime i Nagasakija. Cloverfield nas suočava sa strahom nakon 9/11.

Dokumentaristički stil snimanja preuzet je iz događaja 9/11, panika među ljudima, prašina podignuta rušenjem zgrada, strah preživelih. Iako je film fikcija, teško je a ne doživeti emotivnu reakciju na ove događaje, što je verovatno i bio cilj autora filma. Realističnost dokumentarnog pristupa je pametna, ali cena je plaćena u anti-kinematografskoj estetici.

Uverljivosti doprinosi i kasting nepoznatih glumaca koji se odlično uklapaju u realističnu stilizovanost čitavog filma. Svi ovi elementi sklopljeni su sa jednim ciljem - da mi verujemo u taj (fiktivni) događaj. Uspešno, mogu da dodam.

Film je čak mogao egzistirati bez prikazivanja čudovista, zvučni efekti su najvažniji element filma, lagani potresi, zvuci borbe, rušenja u pozadini čine film strašnijim nego što jeste. Trijumf zvučnih nad vizuelnim efektima.

Osvežavajuće je videti film koji traje 80tak minuta i koji vas drzi zacementiranim za stolicu. JJ Abrams i režiser Matt Reeves su prikazali ovu priču na jedini validan način – jednostavno i dinamično. Cloverfieldom smo dobili novu perspektivu u žanru monster filma, uz toliko inovacija da gledalac jednostavno mora ostati pod utiskom, postepeno razmatrajući svaki detalj u filmu i tražeći jos neku informaciju.

Abrams (Alias, Lost), Reeves i Goddard (Buffy, Angel) su tv veterani i moramo se zapitati da li sveža perspektiva današnjih bioskopskih filmova leži u televiziji. Određeni rezultati u bioskopima pokazuju u tom pravcu. Cloverfield može poslužiti kao najbolji dokaz.

Ocena: 10/10

Koliko su bitni moderni mediji i savremena internet kultura u politici danas ukazuje nam američka predsednička kampanja, tačnije kampanja za demokratskog i republikanskog predstavnika. Socijalne mreže – facebook, myspace pa onda youtube fenomen sve do tv zabavnih emisija čine deo mreže koja se pokrenula u predstavljanju kandidata.

Pop kultura je nova glavna stvar u izborima (zapišite negde šta ce biti kod nas trend u predstojećim godinama, ukoliko se ne uništimo do tada)
Uticaj pop kulture na američku politiku primetan je već nekoliko dekada. Svi se sećaju saksofonskog nastupa Billa Clintona tokom njegove kampanje na Arsenio Hall Showu početkom 90ih. U neku ruku možemo da primetimo da se pop kultura prožima sa politkom i kako politika sve više pretvara u dominantnu pop kulutru (kod nas je to više nego očigledno i svi znamo ko su prave zvezde ovdašnje scene, na našu žalost)

Ovogodišnji američki preliminarni demokratski i republikanski izbori uvukli su mnogo tv i filmskih zvezda u političku borbu.
Najviše američkih zvezda podržalo je Obamu za predsednika. Tu su Matt Damon, George Clooney, Robert De Niro, Oprah i mnogi drugi... Kao iznenadjenje ovih dana osvanula je youtube podrška Jacka Nicholsona Hillary Clinton.

Sa druge strane Johna McCaina podrzali su Paula Abdul, 50 Cent, Sylvester Stallone. Kako trashy...

Ako je suditi po kvalitetu podrške Obama je apsolutni pobednik. Zaista je vreme da jedan demokrata dođe u Belu Kuću. Za nas to naravno ništa ne znači pošto su demokrate jos radikalnije u zaštiti ljudskih prava (a stav njihove politike je da divljaci srbi ugrožavaju albance – za sve je kriv loš PR koji svakim danom postaje sve gori) Da ne pobegnem previše od teme evo kako to izgleda kada se zvezde politički angažuju:

Jack Nicholson – Hillary Clinton
http://www.youtube.com/watch?v=tsweXFpfa28

Zvezde za Obamu
http://www.youtube.com/watch?v=rQZL5BF715g

Stallone za Mccaina
http://www.youtube.com/watch?v=AANinvSq1TE

Chuck Norris za Huckabeea
http://www.youtube.com/watch?v=MDUQW8LUMs8