U svecanim prilikama, sve je glamurozno ....kao u Kanu ...:)))

naj .....

Nesto sam vam htela reci, ali sad ni sama ne znam sta?! Umorna sam ... spava mi se .... mnogo slika, ljudi i reci mi prolazi kroz glavu ... previse emocija .... treba sve to izdrzati, a onda zasluzeni odmor ...
A dotle, verovali vi meni ili ne ... ja zaista nemam vremena da blogujem ... samo neki 5 min nadjem da preletim pogledom naslove ....hocu moje blog vreme ... hocu moje slobodno vreme .... Dobro sam uspevala da odgledam dobar deo meceva na Roland Garros-u, i to je sve ..... dobro. lagim malo ... ceo vikend sam skitala ... bila sam na jednom predivnom mestu .... i bas necu da vam kazem gde ....:)))))

Ah, da .... sad se setih sta sam htela da kazem ..... ne volim da kasnim .... a desilo mi se da dva puta zakasnim i to pri susretu sa istom osobom .... razlozi su postojali, ali su zaista glupi - tacnije sloze se kockice onako kako ne treba i vreme izmakne kontroli.... ja sam se lose osecala zbog toga ... bilo mi nekako bljak ...

Uglavnom, nemam vremena .... ali sam se zainatila da danas blogujem ... I zato nemoj da mi posustajete, kad sam ja tu .... blogujte breeeee....

Toliko srecni i veseli, a opet tuzni. Gde prodjose 3 godine? Vesela "derlad", najednom odrasla....uozbiljila se....a opet im u ocima iskri onaj poznati sjaj koji je iskrio sve ove godine....
Devojcurci izadjose iz patika i sportske garderobe i postase princeze - sve do jedne. A momci postali pravi mladi dzentlmeni, svakoj mladoj dami su ukazali najvecu cast i postovanje.
Gledam ih .... svi ustreptalih pogleda, srca puna srece ... izgaraju od nestrpljenja kada ce poceti..... pozitivna trema vlada. Najbolji su od samog pocetka, od prvog dana, pa do finalne maturske veceri. Svi na okupu ... nije bitno ko ce za koji sto sesti i pored koga ... momci, uredno svakoj drugarici izvlace stolicu i pomazu da sednu .... a one pune srece, samo trepcu, jer znaju da su najlepse (nije sto su moje, al stvarno je tako). Muzika pocinje .... skacu svi na noge lagane - otvaraju ples, otvaraju zurku. Ruke se preplicu, glasovi se mesaju, nadjacavaju orkestar i svi ko jedan "ko je najbolji na svetu" ..... "III - 11!!!!!!!" ....Meni srce puno, svi su zajedno, svi su slozni, svi su veseli.... (ostalih 12 odeljenja jos uvek zbunjeno posmatra i pridruzuje se ...)
...i igraj ... igraj .... o bloze, pa one nisu naucile na stikle .... zbacise princeze svoje sandalice - visoke potpetice .... i moze da se nastavi op zica zica ....i igraj ... igraj ... pevaj .... i otpevase mi pesmu "andjele" .... srca su nam puna srece i ljubavi, oci zamagljene ....
Jutros, dok smo ispijali velikoodmorsku kafu, sabirali smo utiske o ludo provedenoj veceri. Koleginica je konstatovala da mene moje odeljenje mnogo voli ...... pa naravno, volim i ja njih istom merom ... postavili su tezak zadatak buducim generacijama .... zaista, nije sto su moji, ali stvarno su najbolji i mnogo se bre volimo ..... neka tako i ostane ...:)))

Pesma za danas, a moze i ovih dana: Georgiev - Andjele ...:))))

Digla se velika prasina oko imena krem banane. Pisao narod i davao svoje predloge. A cime bi se inace bavili, nego davanjem imena opste popularnoj krem banani, kojoj je inace besmisleno davati bilo koje ime, osim tog koje nose. Njeno puno ime i prezime velicanstvena KREM BANANA.
I konacno se cujem zavrsio taj famozni konkurs oko dodele imena. Kazu 37 000 pisama - konacni rezultat: zvace se bananica.
Da li je ovo "tresla se gora rodio se mis"??? Ljudi bre izmislili rupu na svirali. I cemu sve to???
Ja sam cesto koristila frazu "EE, a sad cu da smazem jednu bananicu, da zasladim dusu". I u to ime, prekrsicu svoju djeticu i smazacu jednu.