Koliko dugo traje tranzicija? Kada ce Srbija postati punopravni clan kluba trzisnih ekonomija? Taj dan je skoro-pa-stigao!

Ovih dana, Telekom Srbija prodaje dug u Londonu, uz posredovanje Citigroup (na slici)! Neko na zapadu ce da daje zajam (svih €700.000.000) srpskoj kompaniji, a aranzman pravi najveca banka na svetu? Dokaz, dragi moji, da nema povratka u proslost. Posto je korporativni dug mnogo riskantniji od drzavnog, samo stabilne kompanije iz stabilnih drzava imaju mogucnost da se bave ovakvim aktivnostima.

Kako ovaj produkt liberalizacije utice na pojedinance Srbe (= gradjane Srbije bez obzira na etnicko poreklo)? 1. Dokapitalizacija TelSrb-a je dobra za sposobnost kompanije za investiranje i cini je spremnom za privatizaciju i jacu konkurenciju; i 2. Posto rizicni rejting Srbija opada (mini-bura oko Kosovo ce se brzo zaboraviti), kamatne stope koje placaju gradjani ce takodje padati.

Secate se kraja prosle godine, kada sam ludo radio i spremao se za selidbu? Ne? Nema veze. Ishod mog truda se juce nasao na internetu.

Moj poslednji projekat u Sydneyu je bila studija za australijsku komoru privatnih investitora (famozni private equity). Radi se o izvestaju o ekonosmkom uticaju ovakve vrste investiranja. Zasto mi je ovo toliko drago? Zato sto se po prvi pu i moje ime nalazi na nekom dokumentu koji proizvodi PricewaterhouseCoopers (iako se, tokom Adobeizacije, linijica sa “c” u mom prezimenu “preselila” u ime kolege iznad mene, kao sto se vidi na slici).

Enivej, nisam mogao a da vam ne postavim link na ovaj moj rad >> www.avcal.com.au/ftp/AVCAL_PWC_Reports_07.pdf

Danas se desilo nesto cemu sam se nadao godinama…godinama provedenih u dobu gde je poznavanje srpskog jezika bilo (u najboljem slucaju) karijera-neutralno. Prilazi menadzer is susednog odeljenja u “ekonomski” deo kancelarije: “ da li neko ovde govori srpski?”. ?!?!?!?!?!?! “Ahem…I do”.

Da vas ne mucim detaljima, klijent trazi benchmarking istocnoevropskih osiguravajucih kompanija koje su kupljene od strane ino investitora, da bi uspostavili cenu koju oni treba da ponude za jednu regionalnu kompaniju. Problem: prevedi na engleski prihod, neto dobit i aktivu Srpske Kompanije A i Srpske Kompanije B. No problemo! Google na srpskom, nadji sajtove kompanija, trazi revizorski izvestaj, uporedi sa izvestajem na NBS (na slici) sajtu i naravno proveri da li se ista promenilo u medjuvremenu na odlicnom Belex sajtu. Posle 30 minuta: gotovo!

Siguran sam da su mnogi Srbi (=gradjani Srbije bez obzira na etnicko poreklo) zevali kada su Djelic & Dinkic sredjivali haos na finansijskom trzistu (trzistu? Ma kakvo bre “trziste” gde ZOP caruje!). Ali zato sada neki investitor u Londonu moze da odluci da investira u Srbiju na osnovu podataka koji se nalaze na internetu. Pouka: trzisna liberalizacija se ne pokaze preko noci u vasoj porodicnoj korpi; ali je neophodna za kad-tad rast kupovne moci.

Danas sam slomljen covek. Od jutros se nosim sa katastrofalnim IT problemima: telefon mi je blokiran, email ne radi, internet “is down”… Navodno, do sutra posle podne, trebalo bi sve da se resi (osim telefona, ko zna kada ce to biti sredjeno – do tada koristim pripejd, a to sto me ljudi zovu na moj stalni broj koji je sada u nekoj crnoj sajber-rupi, e to se ne tice France Telecom-a!).

Enivej, ne zelim da vam se zalim, nego da donesem jedan politicko-ekonomski zakljucak: administrativa u ovoj zemlji je prilicno losa (poredim je sa efikasnoscu Azijata i vanevropskih Anglosa). E za to postoji lek: otvorene granice. Ako nece Britanac da radi na azurnom otklanjanju moje e-mail blokade, radice “gladni” Poljak. Super! Hocemo jos vise Poljaka, Letonaca, Rumuna i ostalih vrednih radnika (kao ovih na slici u zapadnom Londonu), koji znaju da ni jedna funta u novcaniku nije neminovna i da se mora zaraditi.

Idem sada da se opustim…

Napokon, povratak na blog. Posle preseljenja u novi stan i prve nedelje na poslu, ponovo se dise!

Jos uvek nemam decu, ali se cesto pitam da li je neophodno postovati tradicionalna pravila po pitanju vaspitanja dece. Da bi dete odrastalo u liberalnoj sredini, da li treba umanjiti uticaj “staromodnih” kodeksa, koji su uglavnom stvoreni kroz interpretaciju raznih uglavnom-neliberalnih religioznih shvatanja? Nisam siguran, ali sam sinoc video ponasanje majke prema detetu koje je veoma “moderno”, ali isto tako i odvratno.

Elem, tek po drugi put odem u [novi mi] lokalni supermarket. I ovaj put do mene u redu stoje Srbi. (Mora da sam podsvesno izvrsio relokaciju u londonsku srpsku cetvrt.) Enivej, majka stara recimo 28 godina, sin tek uci da hoda. Majka: “E, ajde stoj tu, keve te, na sta ovo lici, j*** te…”. Ako je ovo alternativa paleo-patrijarhatu, odustajem od modernizma!

PS Izvinjenje zbog email kasnjenja, tek sredinom ove nedelje ce mi srediti adresu (!)