Zasto mi je on inspiracija? Jednostavno: ako nisam siguran sta mislim o nekom pitanju, raspitam se za misljenje predsednika Islamske republike. Pomnozim sa -1 i, voila, stvaram svoje misljenje.

Gospodin Ahmadinedzad (na slici) nije izgovorio ni jednu pametnu recenicu (od onih koje sam procitao). Primer je kulturalno-ekonomskog samoubiliastva u kojoj su muslimani ovog sveta sampioni bez premca. Prvi izraelski napad na vojne instalacije ovog opasnog bolesnika moze lako postati nacionalni praznik u post-mula Persiji – dan kada ih je demokratski svet lisio omce islamofasistickog lidera.

Od samog pocetka moje bolgerske karijere, zalazem se pragmaticnu multikulturalnost u Srbiji. Tokom prosle godine, primetio sam mnoge mere u ovom pravcu, i pozdravio ih. Medjutim, mislim da situacija jos nije zadovoljavajuca.

U isto vreme, citam o novom skupstinskom pravilniku, po kom pripadnici [priznatih (!)] etnickih manjina imaju pravo da se obracaju srpskom parlamentu na njihovom maternjem jeziku. Ovo je suludo! Umesto da se bavimo prakticnom multikulturalnoscu (npr reklame Ministarstva zdravlja o regulisanju pusenja, na maternjim jezicima, u manjinskim novinama), izmisljamo simboliku koja je zapravo preterana.

I na kraju, administrativno pitanje: sta se desava ako poslanik nije srpskog porekla, a ne pripada manjinskoj stranci (kao npr Jordanac iz SRS)? Da li se u srpskom parlamentu moze koristiti i arapski, hebrejski, engleski? I zasto se ne moze obracati na hrvatskom, sa istovremenim prevodom na srpski?

Srbija nije savez naroda i narodnosti, i u skupstini treba da se koristi iskljucivo srpski: ne radi se ni o Babelu (na slici) niti o briselskom parlamentu. Ali na terenu treba pribliziti drzavu gradjanima, bez obzira koji jezik govore. Kroz prakticne mere.

“Casopisujem” dok pokusavam da zaspim. Okrenem stranu i vidim ovu reklamu. Mozak se ponovo ukljucuje, nista od sna!

Reklama je simpaticna, a i generalno mi se dopada Politika “re-launch”, sto bi rekli stanovnici adland-a. Ali, ali, ali... Isto tako je sazeta istorija koju predstavlja veoma tuzna. Tragicna. Katastrofalna?

Kada bi imao sansu da prekrojim istroriju (sto nemam), povukao bi pravu liniju izmedju Kraljevine Srbije (1882) i Republike Srbije (2006). Svih sedam (7!!!) verzija drzave izmedju ove dve su bile gubljenje vremena. Vek+ bacen u vodu...i onda se cudimo sto nismo uspesna zemlja. Vek smo izgubili!

Nije bilo genocida (na slici) od strane Srbije! Hvala bogu, jedna mrlja manje.

Naravno, zalimo za svim zrtvama srpske ruke. Za to nam nije potreban sud. Ali, dosta vise i bosnjackog paradiranja i lazi.

The law has spoken :-)

Znam da nije London, o cemu me vas vise pita. Ali, upravo sam dobio email od poznanika koji je slikao centar Sydney-a iz aviona. Koja slika!

Nadam se da uzivate u vikendu :-)