Verovatno najtezi aspekt emigracije iz Australije u UK je katastrofalno srozavanje kvalieta hrane. Naravno da je London pun fenomenalnih restorana (koje ja uglavnom ne mogu da si priustim), ali mi strasno nedostaje lepeza zdrave, ukusne, relativno jeftine hrane na svakom cosku u Sydneyu … a o enterijerima restorana da ne govorimo.

Zato je jedan vikend u aprilu bio spontano crveno slovo za mene i jednu Aussie drugaricu. Idemo u Little Venice (Malu Veneciju, na slici), kao na rucak, na neko mesto na koje naletimo. Stoji ispred nas sveze-okrecena „kutija” od betona. Velika staklena vrata u drvenom okviru. Zid vina unutra. Ulazimo, sigurno! „Hi, a table for two”. „Sure, please come in” stize odgovor na teskom novozelandskom. Ha! Kako to da smo uspeli da udjemo bas u australazijski restoran?! To sto smo kulinarski nacionlisti nije ni bitno. Bitno je da je rucak bio bozanstven. I nismo bili iznenadjeni.

Soundtrack (danas, naravno!): „Molitva” Marija Lesbi-chic Šerifović >> www.youtube.com/watch?v=NnWGN3w13LQ

Nama optimistima je veoma tesko da odustanemo, da se predamo, da prihvatimo poraz. Ovo vazi i za [da se razuememo, katastrofalni] izbor Tomislava Nikolica (na slici) za predsednika srpskog parlamenta. Dakle, sledi pet razloga zasto ovo ne mora da bude kraj liberalne Srbije:

Razlog 1: Ovo je samo strategija DSS-a da natera DS na prihvatanje uslova za formiranje vlade, posle cega bi poslanik Nikolic bio smenjen.

Razlog 2: Odgovornost koja prati ulogu predsednika skupstine ce normalizovati Radikale i naterati ih da prihvate neminovnost euro-ponasanja.

Razlog 3: Umereni desnicari su toliko razocarani bratimljenjem njihove Toryesque partije sa ekstremnom desnicom da ce podrska DSS-u kolapsirati u korist DS-a.

Razlog 4: Glupi Srbi (= gradjani Srbije, bez obzira na etnicko poreklo, koji glasaju za SRS) ce shvatiti sta znaci zivot u trzisnoj demokratiji, jer ih njihovi glasovi kostaju tako sto pada vrednost i Belexa i dinara.

Razlog 5: Ako se ne dogode razlozi 1 do 4, Srbi sa dovoljno visokim IQ-om ce imati dovoljno dobar razlog da napuste drzavu-Titanik i ostave je pacovima na raspolaganje.

Ipak, postoje cetiri razloga za nadu pre no sto se stigne do petog!

Pre par godina se zavrsila moja tada-omiljena serija, “Six Feet Under”. Smrc. A onda sam saznao da glavni glumac iz te serije, Michael C. Hall, priprema novu kult ulogu. Radi se o Dexteru (na slici), serijskom ubici koji radi za Miami policiju. E sada, posto su britanske TV stanice siromasne i kasne sa kupovinom americkih produkcija, jos uvek nisam mogao da gledam ovu seriju na TV. A posto nemam americku kreditnu karticu, ne mogu ni da kupim epizode na iTunes US (serija se ne prodaje na iTunes UK jer su spomenute TV stanice vlasnici prava!). Ali, zato imam blog kolege koji mogu na DVD da snime sve vrste serija. Tako mi je uskrsnji zeka Wolfy darovao celu prvu sezonu Dextera. Danke! Ali zasto je ovaj anti-junak moja liberalna inspiracija? Zato sto mi je pokazao neke od mojih kontradiktornosti.

Dakle, Dexter ima nagon da ubija ljude. Njegov otac je to uocio jos tokom detinjstva, i od tada ga je ucio da zastiti i sebe i nevine ljude tako sto ce taj nagon da sprovodi u – hmmmm – konstruktivne svrhe. Dexter tako postaje analticar pri Miami policiji. Radi na svakom ubistvu koje se desi u gradu i koristi informacije koje policija skuplja da nadje krivca. A umesto da se ceka na proces, on ga/je ubije. Ma ideja za seriju je fenomenalna. A o kojoj se kontradiktornosti radi? Pa ovako:

Gledajuci svaku epizodu kako se krece ka klimaksu gde „losa osoba” dobije ono sto „zasluzuje”, mi navijamo za Dextera i zapravo jedva cekamo da „sredi” problem. Kao neko ko je uvek – ama uvek – protiv smrtne kazne, pitam se zasto „podrzavam” Dextera. Ne znam. Ljudska narav i atraktivnost osvete? Mozda. Kada saznam – javljam! A do tada, jedva cekam drugu sezonu Dextera.

Ovo ce da bude kratak blog, jer sam u tehnoloskom soku. Posle tri meseca (!) cekanja, stigla mi je UK zdravstvena knjizica. Bukvalno – knjizica. Kao sto vidite na slici, radi se o parcetu papira! Ne mogu da verujem da u bogatoj evropskoj zemlji zdravstveni rekordi zavise od papira na kome je broj koji neko mora da ukuca da bi otvorili moj fajl.

Do ovog antickog UK dokumenta je moja australijska zdravstvena kartica. Nema (jos) cip, ali je bar plasticna i provuce se kao kreditna kod lekara, u apoteci, itd ... i ovakva je vec 10+ godina. A na dalekom istoku, zdravstvene informacije se verovatno „nose” u SIM karticama. I onda se pitam: koliko dugo Evropljani misle da mogu da ostanu pri vrhu – ekonomskom, tehnoloskom, drustvenom – kada njihovi istocni susedi rade dan-noc da bi napredovali. Mozda, umesto kvazi-ustava, EU treba da usvoji basnu o veverici koja celu jesen samo jede kao najvisi akt Unije.

Nekada te dobre vesti strasno naljute. Budim se u nedelju oko 9, napolju suncano, lokalni boulangerie me „zove” na sveze pecivo. Ali ostajem u krevetu i otvaram vikend Financial Times Europe. Gledajuci House & Home deo novina, uvidjam poznatu kartu grada. Dorcol. Dorcol?! Panika me hvata: otkirli su moju ideju. Zovem prijatelja u Londonu: da li UK izdanje ima isti clanak? Da. Dorcolske nekretnine su osvanule u FT izdanijma od San Francisca do Seula. O, boze, sta sad?

Vec pola godine razmatram strategiju investiranja u srpske cigle. Posle dosta analiziranja zakljucujem da je Dorcol najbolje mesto u celoj zemlji za kupovinu nekretnina. Ima mnogo razloga za to, sto vi verovatno znate i bolje od mene. I tako se spremam da unesem nesto kapitala u domovinu. Jos mi samo treba da se takmicim sa UK & irskim investitorima! Oni koji su se obogatili kupujuci pestanske garsonjere i bratislavkse vile su – ocigledno – vec „shvatili” Dorcol. (Za vas koji niste beo-nacitani, Dorcol je na desnoj obali Dunava, neposredno posle usca Save). Uf....

Ajde dobro, ipak sam ja vremenski ispred njih u planiranju. Ali najvise me je iznervirala cinjenica da je glavna slika u clanku zgrade (na slici) koju smo Alana i ja detaljno obisli proslog meseca kada sam naterao starosed-gospodjicu-blog-koleginicu da mi se pridruzi u terenskom foto-istrazivanju invest-cilja. Ne samo sto merkaju isto predgradje kao i ja, vec i zgradu, bre! Za nekoga ko voli da bude kontras, uber-optimizam po pitanju srpske ekonomije je postao svetski mainstream. Ne znam da li da slavim ili da trazim novu investicionu lokaciju. Banja Luka 2009?