Cak i posle postavljana americke balisticke odbrane u Ceskoj i Poljskoj, jugoistocna Evropa (JIE) nece biti ‘pokrivena’. Dakle, regija od Turske do Slovenije ce biti na meti Irana. Znate sta to znaci? Protivis se vahabizaciji Balkana? Udri po Atini / Beogradu / Zagrebu. Sta da se radi?

Resenje je toliko jednostavno: Srbija treba da postane JIE baza za americku balisticku odbranu. Ovo bi bio i ekspresni voz u NATO (na slici), ali i preobrazenje Srbije u kljucnog saveznika Washingtona u regionu. Ova regija je vec “krajina” zapadne civilizacije pred haosom nestabilnog Bliskog istoka: ovako bi bar postala naoruzana krajina.

Ali sta ce Rusi reci? Evo jednog veoma jednostavnog testa, koji bi cak i srpski rusofili prihvatili: ako nam Rusi “spase” Kosovo, ne pridruzujemo se Americkom nuklearnom kisobranu; u suprotnom, potrebni su nam novi saveznici!

Ozbiljni ljudi se ne bave Evrovizijom….osim mene. Od pobede Jugoslavije / Hrvatske 1989., (kada sam imao sedam godina), gledam ovaj ultra-camp kitsch-fest svake godine. Ne mogu zamisliti maj bez doze evrosmeca. I, da, naravno da mislim da je proces bar 25% geopolitika, jos vise od pune demokratizacije glasanja.

Enivej, ove godine se, po prvi put, za slavu i ponos Eurosong pobede takmici i ... Beograd. Da, da, Beograd. Sta, Srbija? Ne znam ja za nikakvu Srbiju, to je predstavnik/ca Beograda. Ovako bi reagovao neko ko ovih dana posecuje Srbiju (pardon: Beograd). Zasto se takmicenje za prvog srpskog predstavnika na Eurosongu zove Beovizija? Zasto je prefiks “beo” poplavio srpski jezik? Zasto se toliko bojimo festivala zvanog Srbovizija?

Vecina Srba (=gradjana Srbije bez obzira na etnicko poreklo) zivi juzno od Beograda. Ali samo Beogradjani i Vojvodjani izgleda imaju svest o svom regionalnom identititeu. Ovi drugi su, reako bi posmatrac sa stane, sasvim cool o severnjackoj dominaciji (osim kada im ukinu letove iz Nisa). E pa, onda, ajde da najava srpske evro-turbo-etno-disco premijere u Helsinkiju (na slici) bude ... and now, from Belgrade-Vojvodina... Da lepo overimo evoluciju Srbije u Beograd-i-prigradska-naselja-od-Subotice-do-Vranja.

Na slici je jedna od mojih omiljenih zgrada u Londonu. Bivsa toplana, koja vec godinama strazari pored reke, bez ikakve funkcije. Podseca na stara vremena – industije, zagadjenja, domace proizvodnje, odrzivosti-unutar-granica, energetskog suvereniteta…

Obozavam progres i [generalno] mi ne smetaju promene. Ne zalim za tim vremenima i znam da ona nece jos dugo biti ogradjena no-go zona. Drago mi je da ce i Battersea toplana kad-tad postati neki loft apartmani-resotrani-teretana-pristaniste-galerija kompleks. Ali za sada uzivam u njenoj urbanoj praznoci.

Soundtrack: "Integral" Pet Shop Boys >>> www.youtube.com/watch?v=8SujDk6kqjk

Ruzica Djindjic (na slici), poslanica u Skupstini Srbije, je prosle nedelje dala svoje misljenje of radu srpske vlade Premijera Kostunice. Gospodja Djindjic smatra da posle pada DS vlade, u jeku ubistva tadasnjeg Premijera Djindjica, reforme srpskog drustva i ekonomije idu “nesto sporije”.

To, Ruzo!

Hiper-hiperbolizacija je OK na blog portalu; ali je sasvim neodgovorna alatka za politicara. Naravno da se moze naci hiljade primera losih poteza prosle vlade i da je sigurno bilo moguce brze reformisati drzavu. Ipak, kakva-takva, prosla vlada je dosta toga postigla. Priznati tu cinjenicu, bez obzira na ideoloske razlike, je odlika mudre i zrele osobe.

PS sutra nisam na poslu, tako da ce sledeci psot biti vikend izdanje.

Na slici je Morgan Tsvangirai. Kao vodja demonstracija protiv vlade, uhapsen je i prebijen od strane policije. Sada je (ponovo) pred sudom. Optuznica? Opozicionarstvo. Zemlja? Zimbabve. Da li se secate Zimbabvea? Da, bivsa Rodezija, gde su Britanci navodno izrabljivali jadne Afrikance, a belosvetski socijalisti (ukljucujuci i SFRJ) se zalagali za “slobodu”. Dobise slobodu, i s njom Titovog pajdasa Mugabea. I sada? Kolaps ekonomije, unistavanje ono malo prava sto je ostalo posle Britanaca i gore mucenje [Africkog] naroda nego sto se desavalo pod kolonijalnom vladom.

Neke zemlje/narodi jednostavno [jos] nisu sposobni da se staraju o sebi. Romanticne ideje o samo-opredeljenju i emancipaciji zvuce primamljivo na stranicama marksistickih i/ili studentskih novina. Ali realnost je cesto drugacija: verujem da bi velika vecina gradjana Zimbabvea rado zamenila Mugabeove krkane za direktnu administraciju iz Londona.

I zato sam ja neo-kolonijalista. Verujem da je model protektorata od strane civilizovanih zemalja ideja koja se ponovo dokazuje. Primeri zemalja/naroda kojima je potrebno administrativno tutorstvo: Palestinci (vlada iz Jerusalima), vise od pola Afrike (iz Pretorije), Irak (iz Washingtona), cela ex-Jugoslavija – da, cak i cekaj-da-te-izbrisem-iz-spiska-gradjana Slovenija (iz Beca i/ili Ankare), a za par godina mozda i Poljska (iz Bruxellesa). Vreme je da zamenimo izivljavanje u ime slobode pragmatikom i zdravim razumom – sa ili bez UN-a.